Poreklo stanovništva sela Matavazi, opština Novi Grad. Prema knjizi “Pounje u Bosanskoj krajini” od Milana Karanovića iz 1925. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ispod Crkvine, brda visokog 376 m., izvire više vrela, koja se sastaju i tvore potok Brvsku. Ova uvire u Vojskovu. Potok Blatina odvaja Donji Bušević. Kamenica tvori uvalu Ponor. Te tri vode sa Vojskovom i Unom tvore dve veće i više manjih kosa. Na tim kosama je naselje.
Tip sela.
Selo je razbijeno u grupe. Grupe su po temenu kose i po strani rečnih dolina. Ima tri dela.
U Bosnića Selu:
Ivanići 1 k., Sirotke 4 k., Ćulibrci 7 k., Radakovići 3 k., Stojnići 3 k., Milješići 2 k., Stojakovići 10 k., Dajići 1 k., Šević 1 k., Petrinić 1 k., Kenjalo 2 k. i Karlice 2 k.
Na Crkvini su:
Stojakovići 5 k., Stančevići 7 k., Damjanići 6 k, Radić 1 k., Vladušić 1 k., Miljuš 1 k., Zgonjanin 1 k., Todići 7 k., Dejanović 1 k., Hadžići 3 k., Tomčić 1 k., i Janjoš 1 k.
U Matavazima:
Ćirić 1 k., Hadžići 2 k., Drobac 2 k., Makivići 5 k., Dajići 3 k., Miljuš 2 k., Drljača 6 k., Damjanić 1 k., Petrovići 3 k., Babić 1 k., Ličina 3 k., Gašić 1 k., Ševići 3 k., Radakovići 6 k., Agbabe 1 k., Sudčević 1 k., Ivanić 1 k., Jovanić 1 k., Milješići 3 k. i Pađen 1 k.
Svega 32 porodice sa 120 kuća.
Privreda.
Zemljoradnjom se više bave i koriste. Sveto više gaje šljivu i zasađuju nove šljivike. Veću pažnju obraćaju i gajenju svinja. Ima ih i na radu u Americi.
Imena.
Ne zna se odakle je ime sela. Bosnića Selo po spahiji Bosniću. Marićka Dolina, što su tu istrgali krmci nekakvu Maru. Na nestala naselja podsećaju: Vrginovac, Bećirevci, Vučinovac, Žarkovac, Brankovac, Ratkovac i Perinovića Kućište. Naročito padaju u oči imena, koja su pred okupaciju retka: Žarkovac, Brankovac i Ratkovac verovatno iz doba prelaza stanovništva s juga za Žumbera i alpijske krajeve.
Starine.
Na Crkvini se raspoznaju ostaci crkvenog zida 9 m. i 5 m. Kod oltara je ploča položita po grobu. Pod pločom su našli kostur i strulu knjigu. Niže Crkvine na jednoj terasi više potoka Brvske je Kulina nađeno je izgorela ječma, raži i graha. Više Kuline je Vinogradina sa ostacima vinove loze.
Izgleda da je vlasteoska kula sa vinogradom i seoskom crkvom. Na Banatu, između Matavaza i Rakana, raspoznaju se temelji nekog većeg zdanja. Vele da je tu ban nekakav stajao.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Najstariji su doseljenici:
-Stojakovići 15 k. (Nikoljdan). Starinom su od Zmijanja pre 150 g. Već 100 g. imade u porodici kovača (tri, s oca na sina). Iza njih su:
-Stančevići 7 k. Slave Miholjdan. Zvali su se Dakići. Privela im predka prebaba Stana iz Ivanjske za nekakva tufegdžiju Predojevića, koga su posle zarobili za Laudanova Rata.
Pre Omerpaše su doselili:
-Damjanići 7 k. Slave Nikoljdan. Pre su se zvali Karani. Starinom su sa Zmijanja. Iz Zmijanja su prešli u Dalmaciju, kad je osvojila Mletačka Republika. Za gladnih godina jedna je grupa iselila na Boboljuske. Odatle su se raselili po svoj Krajini. Preci ove grane Damjanića preselili su pod imenom Karan sa Boboljusaka u Vedovicu. Izginuli su neki Turci na slavi na Đurđevdan. Bežeći ispred potere uzmu da slave Nikoljdan. Kako su se i tu narodili, ostane energična i na glasu u svoj okolici žena sa 6 sinova, preseli u Slapove u Donje Rokane. Tu prozovu njene potomke Damjanići. Dva brata odsele u Granicu i od njih je onaj general Damjanić, što je bio vođa u Mađarskoj Revoluciji.
Pre 80 g. su:
-Radakovići 9 k. (Nikoljdan) iz Like, a starinom su sa Juga;
-Milješići 5 k. (Đurđevcan) sa Zmijanja i:
–Ličine 3 k. (Đurđevdan) iz Dubovika.
Pre Omerpaše su:
-Todići 1 k. (Đurđevdan) iz Glavice, gde se zvali Štrpci;
-Dajići 4 k. (Arhanđelovdan) sa Popine;
-Makivići 5 k. (Arhanđelovdan) sa Popine i:
-Pađen 1 k. (Đurđevdan) iz Dalmacije.
Pre okupacije su:
-Kaplica 2 k. (Stefanjdan) od Jajca;
-Hodžići 3 k. (Ilindan) i:
-Zgonjanin 1 k. (Nikoljdan) od Sane;
-Dejanović 1 k. (Đurđic) i:
-Petrinić 1 k. (Nikoljdan) iz Like.
Iz Buševića su:
-Ćulibrci 7 k. (Jovanjdan). Od njih su:
-Sirotke 4 k. i:
-Stojnići 3 k.
Pre okupacije su:
-Drljače 6 k. (Trifunjdan) ispod planine;
-Ćirić 2 k. (Sv. Vartolomeja) iz Polja. Ovaj se preženio negde u u Francuskoj i:
-Kenjalo 2 k. (Miholjdan) iz Račića.
Iz Like su pre okupacije:
-Tomčići 2 k. (Arhanćelovdan) sa Popine;
-Agbabe 2 k. (Sv. Stevana Dečanskog);
-Miljuši 3 k. (Jovanjdan) privela ih mati;
-Sučević 2 k. (Arhanđelovdan) sa Popine, poginuo u ratu;
-Vladušić 1 k. (Vrače) privela ga mati;
-Petrovići 3 k. (Nikoljdan);
-Ševići 4 k. (Lučindan);
-Ivanići 2 k. (Đurđevdan);
-Drobac 2 k. (Đurđevdan) iz Velike Rujiške i:
-Jovanić 4 k. (Đurđevdan).
Iz Like su posle okupacije:
-Rodić 1 k. (Arhanđelovdan) sa Popine i:
–Janjoš 1 k. (Sv. Stevana Dečanskog).
Ne zna se odakle su:
-Gašić 3 k. (Nikoljdan) i
-Vobić 3 k. (Đurđevdan).
IZVOR: Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)