Порекло становништва села Матавази, општина Нови Град. Према књизи “Поуње у Босанској крајини” од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Испод Црквине, брда високог 376 m., извире више врела, која се састају и творе поток Брвску. Ова увире у Војскову. Поток Блатина одваја Доњи Бушевић. Каменица твори увалу Понор. Те три воде са Војсковом и Уном творе две веће и више мањих коса. На тим косама је насеље.
Тип села.
Село је разбијено у групе. Групе су по темену косе и по страни речних долина. Има три дела.
У Боснића Селу:
Иванићи 1 к., Сиротке 4 к., Ћулибрци 7 к., Радаковићи 3 к., Стојнићи 3 к., Миљешићи 2 к., Стојаковићи 10 к., Дајићи 1 к., Шевић 1 к., Петринић 1 к., Кењало 2 к. и Карлице 2 к.
На Црквини су:
Стојаковићи 5 к., Станчевићи 7 к., Дамјанићи 6 к, Радић 1 к., Владушић 1 к., Миљуш 1 к., Згоњанин 1 к., Тодићи 7 к., Дејановић 1 к., Хаџићи 3 к., Томчић 1 к., и Јањош 1 к.
У Матавазима:
Ћирић 1 к., Хаџићи 2 к., Дробац 2 к., Макивићи 5 к., Дајићи 3 к., Миљуш 2 к., Дрљача 6 к., Дамјанић 1 к., Петровићи 3 к., Бабић 1 к., Личина 3 к., Гашић 1 к., Шевићи 3 к., Радаковићи 6 к., Агбабе 1 к., Судчевић 1 к., Иванић 1 к., Јованић 1 к., Миљешићи 3 к. и Пађен 1 к.
Свега 32 породице са 120 кућа.
Привреда.
Земљорадњом се више баве и користе. Свето више гаје шљиву и засађују нове шљивике. Већу пажњу обраћају и гајењу свиња. Има их и на раду у Америци.
Имена.
Не зна се одакле је име села. Боснића Село по спахији Боснићу. Марићка Долина, што су ту истргали крмци некакву Мару. На нестала насеља подсећају: Вргиновац, Бећиревци, Вучиновац, Жарковац, Бранковац, Ратковац и Периновића Кућиште. Нарочито падају у очи имена, која су пред окупацију ретка: Жарковац, Бранковац и Ратковац вероватно из доба прелаза становништва с југа за Жумбера и алпијске крајеве.
Старине.
На Црквини се распознају остаци црквеног зида 9 м. и 5 м. Код олтара је плоча положита по гробу. Под плочом су нашли костур и струлу књигу. Ниже Црквине на једној тераси више потока Брвске је Кулина нађено је изгорела јечма, ражи и граха. Више Кулине је Виноградина са остацима винове лозе.
Изгледа да је властеоска кула са виноградом и сеоском црквом. На Банату, између Матаваза и Ракана, распознају се темељи неког већег здања. Веле да је ту бан некакав стајао.
Постанак села и порекло становништва.
Најстарији су досељеници:
-Стојаковићи 15 к. (Никољдан). Старином су од Змијања пре 150 г. Већ 100 г. имаде у породици ковача (три, с оца на сина). Иза њих су:
-Станчевићи 7 к. Славе Михољдан. Звали су се Дакићи. Привела им предка пребаба Стана из Ивањске за некаква туфегџију Предојевића, кога су после заробили за Лауданова Рата.
Пре Омерпаше су доселили:
-Дамјанићи 7 к. Славе Никољдан. Пре су се звали Карани. Старином су са Змијања. Из Змијања су прешли у Далмацију, кад је освојила Млетачка Република. За гладних година једна је група иселила на Бобољуске. Одатле су се раселили по свој Крајини. Преци ове гране Дамјанића преселили су под именом Каран са Бобољусака у Ведовицу. Изгинули су неки Турци на слави на Ђурђевдан. Бежећи испред потере узму да славе Никољдан. Како су се и ту народили, остане енергична и на гласу у свој околици жена са 6 синова, пресели у Слапове у Доње Рокане. Ту прозову њене потомке Дамјанићи. Два брата одселе у Границу и од њих је онај генерал Дамјанић, што је био вођа у Мађарској Револуцији.
Пре 80 г. су:
-Радаковићи 9 к. (Никољдан) из Лике, а старином су са Југа;
-Миљешићи 5 к. (Ђурђевцан) са Змијања и:
–Личине 3 к. (Ђурђевдан) из Дубовика.
Пре Омерпаше су:
-Тодићи 1 к. (Ђурђевдан) из Главице, где се звали Штрпци;
-Дајићи 4 к. (Арханђеловдан) са Попине;
-Макивићи 5 к. (Арханђеловдан) са Попине и:
-Пађен 1 к. (Ђурђевдан) из Далмације.
Пре окупације су:
-Kapлица 2 к. (Стефањдан) од Јајца;
-Хоџићи 3 к. (Илиндан) и:
-Згоњанин 1 к. (Никољдан) од Сане;
-Дејановић 1 к. (Ђурђиц) и:
-Петринић 1 к. (Никољдан) из Лике.
Из Бушевића су:
-Ћулибрци 7 к. (Јовањдан). Од њих су:
-Сиротке 4 к. и:
-Стојнићи 3 к.
Пре окупације су:
-Дрљаче 6 к. (Трифуњдан) испод планине;
-Ћирић 2 к. (Св. Вартоломеја) из Поља. Овај се преженио негде у у Француској и:
-Кењало 2 к. (Михољдан) из Рачића.
Из Лике су пре окупације:
-Томчићи 2 к. (Арханћеловдан) са Попине;
-Агбабе 2 к. (Св. Стевана Дечанског);
-Миљуши 3 к. (Јовањдан) привела их мати;
-Сучевић 2 к. (Арханђеловдан) са Попине, погинуо у рату;
-Владушић 1 к. (Враче) привела га мати;
-Петровићи 3 к. (Никољдан);
-Шевићи 4 к. (Лучиндан);
-Иванићи 2 к. (Ђурђевдан);
-Дробац 2 к. (Ђурђевдан) из Велике Рујишке и:
-Јованић 4 к. (Ђурђевдан).
Из Лике су после окупације:
-Родић 1 к. (Арханђеловдан) са Попине и:
–Јањош 1 к. (Св. Стевана Дечанског).
Не зна се одакле су:
-Гашић 3 к. (Никољдан) и
-Вобић 3 к. (Ђурђевдан).
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)