Poreklo stanovništva sela Trnčina, opština Ravno. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Jedan deo sela je iznad polja, na mestu gde ima rastresitog materijala, a drugi delovi su po vrtačama u brdima. Žive vode nema. Čatrnja ima 26. Tri su stare, a gradili su ih preci Vukića, Lonaca i Džamarija. Lokve su: Sitnica, Brestica, Buder i Suha Lokva.
Zemlje i šume.
Njive u polju zovu se: Bare, Klačine, Gumna, Ispod Spila, Preorska Gumna, Plazila, Krsta, Sredače, Lukorječi, Lijesne Struge, Zavigrad, Velike Njive, Uzdrt, Čisto Polje, Vinograd, Vučinac, Zatumnica, Struga, Potkrajnica, Razmilovića Gonik, Vujinuša, Kamen, Krivača, Surdupi, Kršca, Crveni Brijeg, Talajuša, Kosovine, Prvanje Doline, Dedeti, Sitnica, Cerovac, Podvori, Zavrće, Pod Prisojem, Vukodo, Glogovac, Provalija (velika jama), Drijen, Košturište, Međuše, Bućinovac, Rasulje, Krivače, Plitki Do, Paprenik, Zmajevica, Šušnjati Do, Vukašin–Do, Gućinovac i Zaglavice. Deo polja oc Nakla do Doljašnice zove se Vlaško Polje. U brdu su: Pod Prisoje, Glogovac, Kosovine, Ilino Brdo, Zagrada, Kućišta, Matijaševića Vrt, Malovića Zgrada, Boškovića Do, Vulin Vrt, Bijela Greda, Ispod Kuća, Vinograd, Golobrijeg, Kana, Hladnica i Rupe. “Gore” ima iznad mahale Trnčine i po brdima oko drugih mahala: Radetino Brdo, Gacko Brdo, Lisac, Vardište, Kosovčine, Burilac, Cerovac, Glogovac, Vjenčanik i Ilino Brdo. Celo brdo je izdeljeno: još za turskog vremena, brdo je izmereno i podeljeno.
Stoku napasaju u polju, kad dignu useve, i po brdu. Mesta gde stoku napasaju zovu se: Ravni Brijeg, Gradina, Humac, Donji Do, Pod Prisoje, Glogovac, Kosovine, Vjenčanik, Borojevića Gradina, Prlog, Dobrakovac, Timor, Mokri Do, Radolice i Gojkovice.
Selo se deli na mahale: Trnčina, Paraunići, Rupni Do, Gajic, Brestica, Planjak, Bojevići, Stara i Prijevor. U staro doba bile su još i mahale Tocilje, Gojkovice i Ćorci. Sve te mahale su udaljene jedna od druge po 15-20 minuta hoda, a kuće u njima su većinom na okupu. Dve su crkve: sv. Đure i sv. Nikole u selu i kapela sv. Ane u samom polju. Katolička groblja su kod crkava u Trnčini i Rupnom Dolu, zatim kod Planjaka i na Vojevićima, a muslimanska na Paraunićima i na dva mesta na Vojevićima. U selu su svega 54 kuće.
Na Rokovoj Glavici u Rupnom Dolu su ruševine: kažu da je tu bila crkvica sv. Roka. Crkva u Rupnom Dolu je vrlo stara. Pričaju da je tu crkvu podigao neki Manojlo Andrijašević, od čije kule i danas strše ruševine. Omeđinak stare kuće Andrijaševića je uz kulu. Po predanju, kula u Rupnom Dolu, dobro očuvana, bila je nekog popa Pure, koji je sahranjen kod crkve. Nasred Rupnog Dola je mesto Mejdan: o jednoj krušci na tom mestu Turci su obesili dvojicu Andrijaševića (priča se da je u Rupnom Dolu bilo 7 kuća Andrijaševića i 2 kuće njihovih sluga. Andrijaševići su se iselili u Dalmaciju, u Čepikuće, gde se zovu Mrše). Za kapelu Ane, koja je nasred polja, pričaju: Na brdu Liscu, severno od sela, bio je usađen velik krst posvećen sv. Ani, a ispod krsta je tekao potočić. Za turskog vremena, jedno “Ture” je oskvrnulo prostor oko krsta. Na nekoliko dana iza toga udari grom posred krsta i odbaci jednu krsnicu y polje, oko 3 km daleko, te na tom mestu podignu kapelu i posvete je sv. Ani. Crkva sv. Đure podignuta je početkom 20 veka. Grčkih grobnica ima kod te crkve, pa na Boranovoj Glavici, Detima i Dubrovač–Kamenu. Nedaleko od mahale Trnčine je Milošev Krst za koji pričaju: Kad su udarili Senjani, dočekaju ih Razmilovići i ubiju osam, te ih sve zajedno zakopaju i postave im krst. Starih omeđina ima na više mesta. Za mahalu Tocilje se priča da je tu živeo rod istog imena i da su zbog previsokog turskog harača i zuluma pobegli u Dalmaciju, a onda u Pulju, gde treba da ih ima i danas. Za mahalu Ćorke se priča da su tu živeli neki Miloševići, pa da su na Božić udarili Senjani i sve ih pobili i porobili, samo je nekim slučajem ostao starac Đuro i unuk mu. Od toga Đure su Đure-Đurasovići, a kako je jedan od njih bio ćorav, prozvani su Ćorci. Za mahalu Gojkovice se priča da su tu živeli Gojkovice ili Gojilovići, koji su izumrli. Izumrli su i rodovi Radomilo, Ivići i Radulo, a Mijatovići su se iselili.
Poreklo stanovništva.
Katolici.
-Vukići (7 k., Nikoljdan) i Lonci (6 k.) su jedan rod i starinom Razmilovići. Smatraju se starincima. U polju i sada imaju zemlje koje se zovu Razmilovića Gonici. Lonci su prozvani po pretku koji je taj nadimak dobio što je razbio nogom lonce lončaru koji ih je bio doneo i prodavao u selu. Ima ih pod imenom Lupis-Vukić iseljeni na Pelješcu.
-Radići (6 k., Nikoljdan, ranije sv. Ivan) na Planjaku su od Kačića iz Madžarske prešli u Trpanj i u Gradine–Opuzen, odakle su se raselili po Broćnu, Hrasnu i dr., a jedno su sa Šiljićima, Đurićima i Pekićima. Njihovi su zbog danka ubili Zagora bana i poklali Madžare, posle čega su morali pobeći u Dalmaciju, a odatle se raselili na razne strane.
-Soko (5 k., Nikoljdan) u Rupnom Dolu su starinom Bogdanovići iz Velje Međe. Neke Sokole zovu i Mravićima. Jedan predak je dobio nadimak Soko, pošto ga je Hamzibeg Resulbegović iz Trebinja bio pohvalio (“Ha, sokole!”) kad je ubio jednog Ljevaka.
-Džamarije (4 k., Nikoljdan). Njihov predak je došao iz Crne Gore za momka u Razmilovića i oni ga oženili i prozvali po po mestu odaakle je došao (Džama?).
–Kulaši (3 k.; Nikoljdan) došli su iz Velje Međe, davno. Ranije su se zvali Miloševići.
–Ćorci (1 k.) i Đurasovići (3k., Nikoljdan), starinom Šušci (Sušci), živeli su nekada u Prijevoru. Na Božić ih napali Senjani i pobili sve sem jednog starca, koji je bio kod stoke, i deteta koje mu je bilo ponelo ručak. Kad su Senjani navalili na mahalu Ćorke i pobili ih, ostao je Đuro i unuk mu i po tome Đuru su nazvani Đurasovići.
-Prkuti (3 k., Mitrovdan) su došli od iz Ravnog, pre 130 godina.
-Žarak (1 k Mitrovdan, ranije Šimundan) praded se doselio iz Čvaljine na tazbinu u Mijatoviće u vreme kada je građen stolački grad.
-Vlahić (1 k., Nikoljdan) je došao iz Cicrine.
-Čokljat (1 k., Mitrovdan) je došao iz Ravnog.
-Ljevak (1 k Mitrovdan) je „došao takođe iz Ravnog.
-Matijići (1 k Mitrovdan) u Paraunićimma su od Dobroslavića u Ravnom.
Muslimani.
-Bojčići u Vojevićima (6 k.). Kad je Turska udariila “udute”, neki elčija došao u Trnčinu i tu se nastanio. Po drugom saopštenju (zabeležio M. S. F.) oni su bili katolici i poreklom od Kulaša ili od Džamarija. Selili su se iz Trnčine u Ljubinje i Gleđevce. Pošto u Počitelju ima Bojčića koji su tamo došli iz Koteza u Dalmaciji, koji su inače blizu Trnčine vrlo je verovatno tamo došli inače blizu Trnčine. Vrlo je verovatno da su i ovi Bojčići u Trnčini došli iz Koteza i to zaista u vreme nekokg povlačenja granica ili rata. Iz mahale D. Trnčine došli su na Vojeviće, pošto je jedan Kulaš ubio jednog Bojčića i platio krvninu, te se naselio na toj krvnini (zemlji).
-Šabanovići (4 k.) u Paraunićima, ranije Josipovići, došli su iz Lisca. “Selo” Paraunići bilo je najpre svojina franjevankog manastira u Slanom. Na tu zemlju doveli oni slugu Jozipovića iz Lisca. Posle dvadeset godina, mesto nagrade u novcu, on je dobio zemlju na Paraunićima, te se naselio i vremenom obogatio. Kako su bili “hasi” (silni, nepokorni), Ali-paša spremi vojsku da ih dovede. Dvojica su poginula, a trećega, kog su doveli, “poturčio” je i dao mu ime Šaban (do tada se zvao Ilija). Paša-ga je ostavio y Trnčini.
-Elezović (1 k.) došao 1937. iz Žabice kod Ljubinja. Biće od Elezovića, razgranatog muslimanskog roda u Hrasnom i okolini, koji su inače poreklom od kneza Mirila.
Zavetni dan za polje je sv. Ana.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)