Презиме Токмановић присутно је у различитим областима – у Пљевљима, источној Босни, кумановском крају. Има га међу Србима и муслиманима.
Забележено је још почетком 15. века. У архивској грађи помиње се Радич Токмановић, за којег се наводи да је 1414. године у Дежевици (код Сребренице) као цариник “спречавао дубровачке трговце у набављању сребра”.
У кумановском крају помиње се крајем 19. века поп Бајко Токмановић као игуман манастир Карпине (био је игуман овог манастира пет година). Он је, као учесник у српске побуне у кумановском крају 1878. године, био ухапшен и робовао у солунској Једи-кули.
“Кад је изашао из апса, превари га и задобије за се бугарски владика у Скопљу, те он у друштву новог игумана манастира, поп Анђела Ристића, преда бугарској егзархији карпински манастир, у коме одмах отворе бугарску школу. Дозвола школе гласила је додуше на село Ора, али је школа остала и даље смештена у манастиру где и сада ради. Поп Бајко се после тог издајства пропио, гризла га савест што се огрешио o своје другове из устанка, с којима је тамновао и који су му непрестано пребацивали за то издајство и неверство према српској ствари. У књизи Усудовој беше “записано, да поп Бајко буде кажњен. Он је свој живот завршио на чудан начин. Враћајући се једном из Куманова склизне се низ једну стену, сурва се у провалију, где му после нађоше леш и сахранише”.
ИЗВОРИ:
Вукота Миљанић и Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007, стр. 433
Богумил Храбак, Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књига VII, Архивар, Београд, 2010, стр. 215
Иван Иванић, Српске манастирске школе у Турској, Објављено у Годишњици Николе Чупића, књ. 32, Задужбина Николе Чупића, Београд, 1913, стр. 259, 260.
Коментари (0)