Презиме Ћелап присутно је на Кордуну, Банији, Славонији и Срему.
Према попису 1948. године, презиме Ћелап пописано је у следећим местима:
Батина Коса (Вргинмост) 1
Црни Поток (Вргинмост) 1
Доње Селиште (Глина) 2
Драготина (Глина) 1
Дреновац (Глина) 5
Гејковац (Војнић) 4
Глина 2
Мала Врановина (Вргинмост) 78
Мирковци (Винковци) 4
Осијек 1
Подравски Соколац (Вировитица) 1
Славонска Пожега 1
Старо Село (Вргинмост) 53
Топуско (Вргинмост) 5
Вуковар 1
Загреб 4
Крсна слава: На Кордуну славе Св. Јована.
Етимологија: ћелап = капа
Истакнути припадници рода:
Лазар Ћелап (Сремске Лазе, Винковци, 30.05.1887. – Загреб, 17.10.1967)
Рођен у браку Симеона Ћелапа, професора, и Милеве рођене Црнобарић. Основно образовање стекао у Српској основној школи у Винковцима (1892—1897) и у том граду завршио гимназију. Вишу класичну гимназију и Филозофски факултет завршио у Загребу (до 1909). Радио као професор гимназије у Земуну и Бјеловару, био директор гимназије у Славонском Броду и Сремским Карловцима и Женске учитељске школе у Новом Саду. Током Другог свјетског рата, од 1945. године реактивиран и запослен у Државном архиву Србије, а 1946. именован за управника Историјског архива града Београда, на којој дужности је остао до поновног пензионисања 1954. године. Током своје радне каријере боравио је (1914) на научном раду у Минхену. Као истакнути архивски радник обављао је одговорне функције у архивским асоцијацијама: потпредсједник Архивског савеза Србије, први председник Друштва архивских радника Србије, члан Извршног одбора архивских радника, члан редакције часописа Архивист. „Истакнуо се сакупљањем и похрањивањем у рату расуте и оштећене архивске грађе из јавних и приватних београдских архива, те образовањем млађих архивиста. Објављивао је документе из више архива Србије, посебице грађу о Војводини и Војној крајини у XVIII и ХIХ ст. У књижевности се појавио својим првим радом О Толстоју (Календар Србобран, Загреб 1911). На основу архивске грађе објавио је бројне радове из историје српске књижевности. Својим радовима појављивао се у више савремених публикација, али му је остао у рукопису знатан број радова из историје. Посљедње године живота провео је у Загребу, гдје је обрађивао повијесну грађу у Архиву Хрватске. У току тога посла је и умро.
ИЗВОРИ:
Leksik prezimena SR Hrvatske, Matica hrvatska, Zagreb, 1976, стр. 118
Јован С. Радојчић, Биографије, Срби западно од Дунава и Дрине П-Ш, књига 3, Прометеј, Нови Сад, 2009, стр. 879
Милан Радека, Горња крајина или Карловачко владичанство, Савез удружења православних свештеника СР Хрватске, Загреб, 1975, стр. 366
Коментари (0)