Лишњак је село код Дрниша (Далмација), на падинама планине Промине. Први пут је записано у турским дефтерима 16. вијека, када је припадало нахији Петрово поље. Село је чисто католичко сасвим сигурно од 1700. године, али је 1630. у Шибенику документован православац Новак пок. Томе Томића из Лишњака. На Лишњаку, на граници са Велушићем, налази се стара римокатоличка црква Св. Илије с гробљем. Становништво је до краја 20. вијека масовно иселило у Дрниш.
Попис становништва 1830. године: није пописано као посебно насеље (вјероватно у склопу Велушића)
Попис становништва 1991. године: Хрвата 16, Срба 1 (укупно 17)
РИМОКАТОЛИЦИ
ВУКУШИЋ
- 1706. Павле Вукушић; 1708. Иван Вукушић; 1948. године пописанo je 227 Вукушића у Лишњаку, а до краја 20. вијека то презиме постаје најбројније у Дрнишу.
ЧУЛИНА
- почетком 19. вијека дошао Тадија Чулина из Лукара (Промина), а у исто вријеме су населили и Велушић (на граници са Лишњаком); 1948. године пописан је 21 Чулина у Лишњаку.
СЛАВИЦА (постојали у 18. и 19. вијеку)
- 1708. Марко Славица; били између данашњих Вукушића и Чулина, а нестали крајем 19. вијека.
МАНДУШИЋ (постојали у 18. вијеку)
- 1725. Грго Мандушић; 1765. Петар Мандушић; 1786. Мио Мандушић.
Извори:
- Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
- Податак из млетачких докумената 17. вијека (о православцу Томићу) преузет је из књиге “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, Кристијан Јуран, 2016. год.
- Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
Коментари (0)