Порекло становништва села Бркуше, општина Нови Пазар. Према књизи Петра Ж. Петровића, Рашка, друга књига, Музеј Рас, Нови Пазар, 201о. године.
Бркуше су у челенци сеоских потока и ниже брда Куле (1240) на Голији. Куће су груписане око извора: Коловоз, Козлић у ливадама, Брезник и Студенац. Ниже Губисемена су Бабина Вода и Обзовка. Потоци немају називе. Изузетно се један назива Рашки Поток.
Њиве и ливаде су помешане на местима: Вртине, Гувна, Пријеке Њиве, Коловоз, Паљевине, Сечине у новим крчевинама, Павитине с ливадама; шуме и испаше су на Рашћу, Кули, Ковијоници, Коњској Равни, Метаљици, Свињалову и по Влашици. Ниже Паљевина има руде хрома.
Ниже Кута је старо прилично велико гробље, а друго старо гробље је код данашњег. На брду Кули нема никаквих остатака.
Данашње село заселили су старовлашки Моравичани.
Године 1859. Бркуше су имале 31 кућу с 289 становника, а 1935. 2 рода са 17 кућа:
–Миљковићи 8 к.,Ђурђевдан
–Петровићи 4 к., Ђурђевдан,
Доселио се Ђорђе, Миљков отац, из Глеђице у Моравицама.
–Петровићи други, 3 к, Св. Аранђео,
–Јанковићи, 2 к, Св. Аранђео.
Петровићи и Јанковићи досељени из Моравица.
Одселили се Бркушани око 1880. у Орљу Главу у Студеници, Замчање и Матаруге у Подибру. Одсељених Бркушана има и у Новом Пазару.
ИЗВОР: Петар Ж. Петровић, Рашка, друга књига, Музеј Рас, Нови Пазар, 201о. године.
11. фебруар 2026. у 22:22
Goran Perović
Selo Brkuše nikako ne može da bude u opštini Novi Pazar , jer nikada teritorijalno nije ni pripadalo Rasu , već Brveniku , a kasnije Studenici , pa opštini Raška .
Drobnjaci Miljkovići i Petrovići , Miljko i Petar su doseljeni 1812 godine u pusto selo , jer se predhodno stanovništvo 1805 -06 na početku Prvog srpskog ustanka iselilo , tj.izbeglo u Orlju Glavu , gde su nastavili da žive kao Brkušani , a jedan deo porodice se vratio posle 1814 i donošenja amnestije u Brkuše , ali su zatekli nove doseljenike i oni su morali da podignu kuće na veoma nepogodnom mestu u strani i trnju . Ti povratnici su Petrovići i Jankovići , slava Aranđelovdan .
Dokaz da su Brkušani bili u Orljoj Glavi mnogo pre 1880 kako piše u tekstu je taj da su Brkušanima kumovali Perovići sa Barice Dragoilo i njegov sinovac Vasilije iz Plešina 1843 i 1849 .