Порекло презимена, село Нажбиљ (Какањ)

Порекло становништва села Нажбиљ, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације и воде.

Нажбиљ је веће насеље на левој обали Трстивнице, која га дели од Халуновића на западу. Коса Градац—Раоца дели од Доње Липнице на северу, коса Суходол—Брдо—Придоле од варешких села на истоку, а поток Пуцјагода од Ратња на југу; Пуцјагода постаје од извора Слане Воде y шуми.

Прво су село Басташићи испод брда Рипишћа, Смрдана, Гувана, Стиница и Привиле. Средину села чини дубок и широк до Вртањци с водом Дрвишћем. Десно је брег Криж (955 m), а даље од њега раван Радачићи. Идући југу, лево од дола је страна Бабино Брдо, пол шумом, па шума Колова Њива. На средини пута у Нажбиљ је врло јако врело Водице; отиче у реку. Јужно од Волица је дугачка коса Јасика или Јасиковац. У јужној страни те косе је главни део насеља Нажбиља. Коса веже за брдо Вијенац, а испод Вијенца настаје и дубоки до Аишин или Ашин До, чији се доњи део зове Лучице. Куће су високо y страни (десној) тога дола. Поточић Хадровићи дели матицу насеља на Нажбиљ (десно) и Раван (лево). С Аишиним се Долом састаје под овим селима до Студенци, а међу њима је коса Студенац; и коса и до се зову по води Студенцу. За Студенцем су Ровине, за Ровинама поток п коса Накло, па поток Дурањ и за њим коса и страна Кланац. Овим доловима отичу све воде из села. Међу Аишиним Долом и Дурањем је село Касиновићи—Касумовићи, на коси Ровинама је Крчедина, а село Кланац је страном поред пута за Ратањ, испод шуме Гаја. Изнад ове шуме су Јурјев Пут, главни пут за Ратањ, и Јурјева Вода. Ниже Кланца је коса Зелени Камен—Пуцјагода па поток Пуцјагода.

Насеље има у изобиљу добре воде. На путу из Доње Липнице у Басташиће је вода Лиштићи крај потока Добре Воде, у шуми; над извором је брдо Грохот, а испод воде Вр. Изнад Басташића је Врело, у Брду је Рипишће, и у самом селу Дрвишће. У Нажбиљу и Равни су главне воде Хадровићи и Голубица. На Кланцу је истоимена чесма под кућама Калфића.

Земље и шуме.

Око Басташића су зирати: Радачићи, Вртанци, Гребље и Осој, шуме Вр и Грохот, а испаша је по Грохоту. Раоцима и Присоју. Између Басташића и косе Јасике су зирати: Јасиковац, Бабино Брдо, Тудра, Улишна, Побрежница, Вина и Шадионица. По странама и доловима под Нажбиљем су: Крчевина, До, Бур(и)ловић, Селишћа и Кечевина над селом. У Кланцу су Бара, До и Кланац. Испаша је по Тешеву и странама изнад села: Гај, Плане, Обла Стијена и Смрдан. То су шуме, а изнад шуме су чаири. У Наклу је велики гај Салкића, а на Кланцу гај Калфића.

Тип села и остали подаци.

У Басташићима су на Крижу 2 куће Сарача, у Вртањцима 2 Смаиловића и 1 Лукића у долу а по страни 1 Смаиловића; Лукићи су католици, а остали муслимани. У Нажбиљу су 5 кућа Салкића, 5 Ковачевића, 2 Муслића, 1 Топаловића и 1 Белића, а на Равни 1 Топаловића и 5 Ковачевића. Сви су муслимани. У Касумовићпма је 1 кућа католика Барешића, на Крчевини 1 Јукића–Пупурина, високо на коси Дурању 1 кућа Токмакчија, и на Кланцу 3 Лукића, 2 Барешића,1 Дјаковића, 1 Пупурина и 2 Калфића; сви су католици.

На коси Јасиковцу, чији је гребен доста заравњен, има веће средњевековно гробље. Ту су око 100 стећака, већином у облику саркофага. Окренути су већином у правцу ј.и.–с.з. Само један стећак има украс: у рељефу израђен полумесец на јужној страни.

Прича се, да је у Касумовићима под селом било муслиманско село; ту је неко старинско муслиманско гробље, у које се сада нико не копа. И на Кланцу је око воде муслиманско гробље „од мубарећије“. Пошто су изумрли муслимани на Кланцу, село је обрасло у шуму; католици који су сада у селу крчили су ту шуму.

Порекло становништва .

Муслимани:

-Бегићи (1) су старинци.

-Салкићи (5) су старинци. У гробљу има, што знају, укопаних девет њихових дедова. Памте имена неких предака: Суљо (50 год.)–Ибро Салко-Ахмет–Турсун.

–Смаиловићи (3) су „старосидиоци“.

-Муслићи (2) су „старосидиоци“.

-Ковачевићи су можда старинци. Одавде су селили у Попе, где их има читаво село, и у Сутјеску.

–Сарачи (2) су дошли пре 60 година из Халуновића на своју земљу.

-Топаловићи (2) су „дошли из Сутјеске; имају рода у Пољанима.

Католици:

-Калфићи (2) су старином с Вијаке, а на Кланац су дошла два брата с Црнча, и населили се на Крчевини.

–Јукићи или Пупурини (2). Прадед им је дошао из Сиња у Босну. Дед им је био негде код Какња, па Одатле прешао на Расно па на Црнач и са Црнча дошао у Нажбиљ на крчевину. Нису род Јукама у Ричици; звали су се и сами Јукама, па су се, за разлику од њих, прозвали Јукићима. Има кама, па су се, за разлику од њих, прозвали Јукићима. Има их и у Сутјесци.

–Барешићи (3) су старином с Тешева. Дошао им је отац пре окупације. Не знају даље порекло, али се сматрају старим коленом које је ослабило услед помора и исељавања. Има их и у Добоју.

-Лукићи (4) су дошли са Жугоја у Брњу. Зову се Лукићима по прадеду, а иначе чине један род с Гргићима на Брњу.

-Дјаковић (1) је дошао пре 40 година с Боровице.

-Токмакчија (1) је дошао 1925 r. Из Бјелавића, оженивши се овде удовицом пок. Тадије Лукића.

Гробља.

Сви се католици копају у гробљу к0д Слане Воде. Муслимани с Басташића имају своје гробље за селом, на Гребљу, а у Нажбиљу је заједничко гробље за све на Јасици, и изнад средњевековног гробља.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“.  Припремио сарадник Порекла Милодан.