Порекло презимена, село Хлапчевићи (Високо)

Порекло становништва села Хлапчевићи, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

У овом насељу су села: Брдо, Гуњача, Хлапчевићи (Лапчевићи или Лапчевић-мала), Околишће, Раденовићи и Вилењак.

Брдо Градац дели ово насеље од Радовље на западу, на југу нема изразите границе према ранијим општинама Радовљи, Лијешеви и Доњем Моштру. С истока је Босна, а од Бузића на северу деле брдо Грбова Глава и поток Су’аја.

Села овога насеља су у пољу поред Босне и по странама изнад њега. У пољу су потпуно Раденовићи и Околиште; само неколико њива деле Раденовиће од Доњег Моштра. У
Раденовићима су све куће у две групе крај сеоског Зеленог Пута. Ниже, а крај пута паралелног с првим је Околишће; оба су ова села обухваћена једним меандром Босне.  Хлапчевићи су на врло пространој тераси, високој око 20 м. изнад Босне. Поред Радованке или Радоваљке је још једна нижа тераса. Ова нижа прелази у поменуту вишу на месту Дебели Нишани, изнад поља. Идући из Хлапчевића, на више, долази се у село Брдо, поред пута за Вилењак, који је у страни испод брда Вилењак. На левој је обали Су(в)аје, која тече између Граца и Грбаве Главе, на доњој ивици једне терасе под Грбавом Главом, село Гуњаче. Под овим селом су Равне, одељене од села кратким потоком Глибовима.

Кроз ово насеље теку Радоваљка, која на свом уласку y ово насеље прима Љешевицу, и Суаја; обе се саливају у Босну.

У Раденовићима црпу воду из Бунара дубоких 4-10 метара. Исто тако у Околишћу. Хлапчевићи носе воду највише c врела Мусионице под селом. Мусионица отиче и губи се у њивама под селом, и тако чини велику корист. У горњем делу села је вода Врутак. Брдо и  Вилењак носе воду с врела Буковика, које је под Вилењаком, и отиче као поточић у Суају. У Гуњачама носе воду с врела Здивишћа и Првеног Дола.

Око Раденовића и Околишћа су по пољу ове зиратне земље: Брегови, Поткрушћице, Згони, Луке, Млаке, Милавићи, Узграја, Усјела, Гложђе, Брзице, Ашламићке, Поткуће, Нададе, Околишћа, Пријеке. У Хлапчевићима су њиве око села, а највише на тераси испод кућа: Грлица, Кула, Бадањ, Склади, Чебели Нишани, Лушци, Подјаснице, Селишћа и Луке. На Брду су њиве: Страна, Буковик, Потрешња, Надгај, Љета и Крчевина; на Вилењаку: Селишће, Округла Њива и Стране, а у Гуњачама: Здивишће и Гуњаче.

Испаше су по шикирама око села. Испаша за Гуњачу је по Љесковику, Грацу, Суваји и Слатини (према Џиндићима). Остала се села служе испашама на Крчу, Паљикама (у Радовљи), Грбавој Глави, Стубловима и Равни. Све је то мера или „разија“. Околишће је раније имало испаше и у Колимбари, Округљачама и Забовњаку у Лијешеви; сада већ готово немају где напасати стоку; кад је Босна малена, пусте стоку на „хаду“ Међуводу, а кад је велика вода онда пусте „хајван“ у башче или му полажу у кланицама.

Стари људи памте, кад је по пољу око Раденовића и око Околишћа било доста шуме. Временом је то све искрчено и обрађено, и у пољу више нема никакве шуме. Око Хлапчевића је био велики „орман“ (шума) буковина; ту су шуму први почели крчити Крсмановићи с Вилењака; у имену воде Буковика сачувана је успомена на ту шуму. Доста остатака од тих шума има по окрајцима њива око села. Изнад Хлапчевића је приватан храстов гај који се зове Јасиковица.

У Хлапчевићима су њиве око села, а највише на тераси испод кућа: Грлица, Кула, Бадањ, Склади, Чебели Нишани, Лушци, Подјаснице, Селишћа и Луке. На Брду су њиве: Страна, Буковик, Потрешња, Надгај, љета и Крчевина; на Вилењаку: Селишће, Округла Њива и Стране,  Око Хлапчевића је био велики „орман“ (шума) буковина; ту су шуму први почели крчити Крсмановићи с Вилењака; у имену воде Буковика сачувана је успомена на ту шуму. Доста остатака од тих шума има по окрајцима њива око села. Изнад Хлапчевића је приватан храстов гај који се зове Јасиковица.

У Раденовићима су куће у две групе крај Зеленог Пута. У Горњој су 2 куће Османовића и Челебића, а у доњој су 3 куће Омановића; на дну села, код скеле је кафана. У Околишћу су разређене c обе стране улице 4 куће Омановића, 3 Бузића, 1 Коњхоџића, 1 Херцеглија, 1 Узуналића и изнад села кућа Цигана Хусића и Панђића. Остали су сви
муслимани.

У Хлапчевићима куће образују породичне групе, поређане с обе стране главног и споредних сеоских путева, а растављене башчама (воћњацима) и вртовима. Куће православних су ближе Радовљи. У Хлапчевићима су 3 куће Капа, 1 Карића, 3 Bрцa, 1 Хасагића, 1 Софтића, 6 Врача, 2 Цицвара, 1 Бухића, 1 Бурка, 3 Херцеглија, 2 Длакића, 1 Кечића, 2 Масала (прав.) и 1 Милановића (прав.). Под Дебелим Нишанима, Koд ушћа Лијешевске Ријеке у Радоваљку су школа, 2 куће Ханџића, 1 Бухића, 1 Потурковића и 1 Рамића, а ниже у пољу још по једна кућа Цицвара и Врача. На путу за Бузиће је џамија, а близу џамије кућа Хаџи Хасан ефендије Myхамедагића из Сарајева. На Брду су на окупу 1 кућа Кечића, 1 Кахвеџија, 5 Калџија и 1 Муратспахића; сви су муслимани. На Вилењаку су раштркане 4 куће Крсмана и 3 Глишића и под њима 2 Милића. На Гуњачама су раштркане по једна кућа Милића и Јевтића, и на Равнама 1 Крсмана; на Вилењаку и Гуњачама су сами православни.

Дебелим се Нишанима зове муслиманско гробље под селом Хлапчевићима и земљиште око тог гробља. На Дебелим Нишанима је гроб неког „Крк-бин-кул–аге“ (команданта над четрдесет хиљада војске), који је ту погинуо, кад је „Босна фет чињена“. Зато се ово место зове Дебели Нишани. Од ћимена у средини Хлапчевића води калдрмисан пут у Калотиће. Та је калдрма стара. Прича се, да је та калдрма грађена од црквеног камена. Сам пут и њива, преко које иде, зову се Радиновка или Раденовка. Прича се да је на Селишћу изнад те њиве била црква, и да је у селу био неки Радин. Код ћуприје на Радоваљци била су два хана: у једном је сада школа, а у другом станују Ханџићи и држе дућан. На Кули је био табор Босанаца, који су се борили против Аустријанаца 1878. год.

Имена Хлапчевићи, Раденовићи (чује се и Радиновићи) и Милавићи су најбољи доказ за велику старину овога насеља, јер су одговарајућа лична имена карактеристична за босанске хришћане средњега века. Затим, доказ је томе и средњевековно гробље на граници насеља али у бузићском атару.

Насеље је данас готово сасвим муслиманско, а сви православни су скорашњи досељеници. Гуњаче и Вилењак су скорашње крчевине.

Занимљиво је предање о Радину. Вероватно је то био неки властелин, чији су потомци оставили име садашњем муслиманском селу Радиновићима. У сиџилу височког кадије помињу се Околишће и неки Осман Буха из Мокронога, дакле из Хлапчевића.

Прича се, да је насеље страдало од куге и да се тада бежало у планине. Зна се и за неке родове који су у новије време изумрли или се иселили. На Вилењаку је био неки муслиман Баљко, ковач, који је одселио у Сарајево. Цигани Хиде одселили су се у Сарајево и Зеницу. „Разумрли су“ Бркићи у Околишћу, Беговићи и Бећићи у Хлапчевићима и Невесињци (мусл.). У Раденовићима је био неки Арнаут Хусо; дете му је код очуха Цицваре у Хлапчевићима. Изумрли су и православни Смиљанићи. Неки су од Буза и Кечића одселили у Турску, пред анексију Босне. Муслимани Карићи су спали на једну удовицу.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Омановићи (9). Првобитно су били у Раденовићима. Одавде су селили у Околишће, Горње Моштре, Високо и Фојницу. Тежаци су, и старинци.

-Кечићи (2) су старинци.

-Длакићи (2) су старинци. Чувају једну тапију стару 200 година.

-Бухићи (2) су старинци. Помињу се 1812 год. у сиџилу височког кадије. Има их у Трамошнику.

-Цицваре (3) су старинци.

-Враче (7) су старинци.

-Челебићи (1) су од Челебића у Горњем Моштру.

-Бузићи (3) су дошли пре 40 година из Бузића.

-Бурко (1). Његовог рода има у Високом и Моштру.

-Ханџићи и Потурковићи (3) су један род и помуслимањени старинци. Не знају, да ли су им преци били православни или католици. Овог рода има и у Високом.

-Капе (3) су старинци.

–Врце (3) су старинци.

-Калџије (5) су старинци.

-Херцеглије (4) су давнашњи досељеници из Херцеговине; дошао им је прапрадед.

-Рамићи-Рамће (1) су старином из Прослапа у Рами. Има их у Лијешеви и Високом.

–Муратспахић (1) је старином из Коритника, а дошао је из Каравелића (у Бузићима).

-Хасагић (1) је старином из Бићера.

– Узуналић (1) је доселио из Лозинка.

-Софтић (1) је доселио из Лијешеве пре три године.

-Кахвеџије (1) су непознатог порекла.

-Коњхоџић (1), учитељ у пензији, родом из Љубушког, стално се настанио у Околишћу.

Православни:

-Крсмани или Крсмановићи (5) су старином Лукићи од Сане у Крајини. Славе Ђурђевдан.

–Масали (2) су старином Миљковићи из Гостовића.

-Милановићи–Арарине  (1) су старином из Крајине. Опширније у опису Мауровића и Соврла.

-Милићи (3) су старином из Крајине, Од воде Сане. Доселио им је дед. Славе Лазареву Суботу.

-Јевтићи (1) ·су старином Трифковићи из Крајине. Славе Никољдан.

-Глишићи (3) су старином од Гацка или Невесиња у Херцеговини. Славе Аранђеловдан.

Цигани:

–Хусић је доселио из Травника, а Панђић са Свињарева.

Гробља.

Омановићи, Челебићи и Узунагићи копају се у гробљу код школе, Бузе код џамије, а остали муслимани у гробљу на Дебелим Нишанима. Православни се копају на Голом Брду у Зимчи.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.