Порекло становништва села Поредје – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића “Височка нахија”. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Насеље је у старини под Велом, односно под Унишћем, а с обе стране Вилинског Потока, а на десној страни Грдоса-Годушице. Поток Грдос извире под Жегама у сарајевском срезу и тече према северу. Грдос прима с десне стране Вилински Поток што долази с Великих Њива (933 м.); од саставака даље је Годушица. Грдос дели Поредје од Рајића на истоку, од Годуше на североистоку шума Јонђа и Вилински Поток, од Кралупа на истоку брда Градац и Брдо, а с југа се дижу изнад села Крч, Кршна Коса, Јурјев До, Јурјева Коса и Плаоље и деле од сарајевског среза. У средини насеља је „махала“, Поредје у ужем смислу, на левој страни Вилинског Потока. Село Грепчине је на истоименој коси међу Вилинским Потоком и Грдосом. Код саставака ових потока је село Мандића, мало даље у страни Раван изнад џамије, а даље низ поток Крчеване или Градац.
По њивама има много извора. У „махали“ су главна врела Бунар, Ра(х)на и Седра, од којих лети једина Седра не пресуши. На Равнама је код џамије врло добра чесма, а Малешевићи носе воду из потока.
Земље и шуме.
Њиве су већим делом изнад кућа. Зову се: Долићи, Подбунарови, Поткуће, Закуће, Завина, Грепчине, Ступови, Лаћ(и)зовина, Рахна, Вртлови, Селишћа, Крчићи, Јабучице, Барице, Гајићи, Љубин До, Јасике, Равне, Долови, Зерделија, Луке, Вишкућница, Зобишће и Војна Бара. Коснице су noдоловима Прибишевици, Стијени, Крчу и Јурјеву Долу, доста далеко од села. На коси Јонђи има приватне букове шуме, а по помињатим странама и брдима око села има државне ситне шуме, која је истовремено сеоска испаша.
Тип села.
Насеље је разбијеног типа. „Махала“ се дели на два мања чопора у којима су 5 кућа Дедића, 2 Ахмића, 3 Хрњића и 2 Бабића; сви су ови родови муслимани, а у осталим су селима православни. На Грепчинама је 1 кућа Пекарића, у Мендићима 1 Малешевића, на Равнама 1 Томашевића и на Грацу 1 Пајића.
Име насеља.
Име насеља изговара се као Поредје, али се већ може чути и као Поређе. Село и коса Грепчине прозвани су тако по старом муслиманском гробљу на истом месту.
Постанак насеља и порекло становништва.
Насеље је врло старо. На Мендићима је било велико средњевековно гробље, али је то гробље добрим делом уништено, јер су Малешевићи употребили многе стећке као грађевни камен. Џамија, која је на граници према Годуши, помиње се већ у XVI веку, што значи да је у овим насељима већ тада било доста муслимана. Муслимани и сада чине већину становништва.
Муслимани:
-Бабићи (2) су „стојбљеници“. Има их још у Годуши и Вијеру.
-Дедићи (5) су такође старинци.
-Ахмићи (2) су дошли из Рајчића, где су старинци.
–Хрњићи (3). Њихов је „старјеник“ дошао из Таукчића на женовину. Старином су вероватно из Арбаније.
Православни:
-Малешевићи (1) су старином Веселиновићи из Херцеговине. Из ове је породице било и свештеника. Из Годуше су једни прешли у Раковицу у Сарајевском срезу. Славе Лазаревдан.
-Томашевићи (1) су доселили пре окупације из Босанске Крајине. Славе Никољдан.
-Пекарићи (1) су старином Несторовићи из Крајине. Опширније у опису Топузовог Поља.
-Пајићи (1) су старином Ђомбићо из Кифина Села у Херцеговини. Доселио им је дед пре више од 100 година. Славе Аранђеловдан.
Муслиманско је гробље на Грепчинама. Православни имају врло старо гробље на коси Јонђи, на месту „Шћипац“.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)