„Гружа и Гружани у српској историји“ – књига члана „Порекла“ Саше Зарића

Недавно је изашла из штампе монографија „Гружа и Гружани у српској историји“ аутора Саше Зарића, члана „Порекла“. Издавач књиге је „Центар за културу и библиотека – Кнић“. Уредник монографије је Марија Костић, а рецезент је Борислав Челиковић, историчар и уредник у ЈП Службени гласник и приређивач библиотеке „Корени“.

Гружански крај је један од најважнијих простора на коме су се дешавали догађаји који су усмеравали токове историје васколиког српства. И поред овога Гружа је данашњицу дочекала само делимично проучена. Сазнања о историји Груже су сразмерно мала њеном значају. Због тога се аутор одважио да у капиталној монографији „Гружа и Гружани у српској историји“ пружи свеобухватан приказ историјских прилика у Гружи почевши од праисторије до данашњих дана. Монографија „Гружа и Гружани у српској историји“ је књига која је недостајала српској историографији и представља оставштину за будућност. Ово монументално дело на 470 страна енциклопедијског формата обилује до сада непознатим чињеницама о догађајима и историјским ликовима са подручја 60 насеља географске Груже.

Рецезент монографије, Борислав Челиковић између осталог записује и ово: „Саша Зарић маниром искусног истраживача доноси критички апарат, у којем даје библиографске податке за дела која је користио при писању књиге, са евидентирањем страница, што чини његов текст проверљивим. Заиста број књига које је ишчитавао је импресиван и за сваку похвалу. Није се задовољавао једним извором за појединачне догађаје, већ је користио све који су му били у знању и све их цитирао. Важно је што су извори на латинском, мађарском и немачком језику, које је посредно користио, евидентирани, чиме је на њих указао будућим истраживачима Груже. Такође треба истаћи да не наступа као компилатор већ да о сваком догађају и личностима има сопствено врло издиференцирано мишљење. Субјективност у појединим ставовима које има није наметљива и искључива, пошто она долази након свих изнетих чињеница, тако да се јасно указује да је то морални, етички или политички став писца. Често се за ауторе оваквих књига каже да се аутор њиховим писањем одужио свом завичају. Ја сматрам управо супротно од тога, запитаношћу, шта је овај човек Богу згрешио да је морао да потроши силно време, а време је новац, шта је све ускратио себи и својој породици, да би написао ову књигу и одужио се завичају. Зашто баш он, а не остали Гружани? Дакле, Саша Зарић, никоме није био ништа дужан, он је овом књигом задужио свој завичај, Гружу и Гружане од првог помена до данашњих дана, као и потомке који долазе и имају књигу из које могу сазнати ко су и шта су, какви су им били преци, да у њима проналазе узоре, али и оне на које не треба да се угледају. Ова књига је оставштина за будућност. Она је споменик који је Саша Зарић подигао себи за живота, који време не може порушити. Ода прецима и наук потомцима.“

О „Гружи и Гружанима у српској историји“ књижевник Слободан Ћировић у поговору каже: „Доиста, било је потребно много времена и читања, али пре свега много храбрости, да би се започело са истраживањем, потом и са писањем монументалног дела, које чини ова књига… Из неписменог и мрачног отоманског вилајета рађала се национална свест о потреби народних учитеља, књиге и писмености, која ево са Зарићевом књигом досеже у дубоку историју. Његова књига, коначно, говори о Гружи и Гружанима у Другом светском рату, које са крупним и трајним последицама и данас достижу и дотичу наш живот, али говори на начин којим се о томе раније није смело говорити. У томе се открива сва пажња и љубав према свом народу. Најзад, може се аргументовано рећи да се књига Саше Зарића, после два века појавила као довршен племенити посао који су започињали претходни Гружани, писци гружанских хроника и увек бурне гружанске историје. Почетком прошлог века, 1909. године, Ђурђе Ђоровић, економ из Честина својој књизи је дао назив „Мало грађе за историју Груже“, као да је знао да ће се појавити неко да наследи, са много више грађе. Средином истог века Живадин Стевановић из Брестовца гружанског, човек који је у својим сељачким опанцима пре рата путовао Америку да се поздрави са Николом Теслом, објављује своју књигу „Гружа и Гружани“. Позива будућност да не заборави прошлост. И, ево, Саша Зарић из Радмиловића гружанских својом књигом „Гружа и Гружани у српској историји“ ступа из народа гружанског на велику сцену гружанских хроничара.“

О монографији похвално пише и др Немања Девић, научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду: „Рукопис Саше Зарића “Гружа и Гружани у српској историји” видимо као успешан покушај развоја историјских истраживања у локалним срединама. Одељак који се тиче Другог светског рата је посебно значајан, разгранат и представља једно од централних места у књизи. Рађен је на основу сопственог истраживања и критичког вредновања доступне литературе, настале у широком распону од социјалистичке Југославије до наших дана. Сви приказани догађаји стављени су у шири историјски контекст, што је посебно значајно за разумевање једне епохе. Читаоцу су приказани јасно и хронолошки, од Априлског рата и окупације земље 1941, преко развоја покрета отпора и почетка грађанског рата, до војно-политичких околности које су довеле до револуције 1944. године. Поред свега тога, аутор се потрудио да описане догађаје прикаже у свој њиховој сложености, из више перспектива различитих идеологија и супротстављених војних организација… Сматрамо да је опис догађаја везаних за Други светски рат 1941‒1945. задовољавајући и да пружа добру основу за даља истраживања и обогаћивања историјског знања. Посебно су значајни поименични спискови жртава – поготово из редова побеђених у грађанском рату – који су састављени и систематизовани крајње педантно, одговорно и са адекватним пијететом према настрадалима. Статистика погинулих коју нам аутор пружа на крају текста биће врло корисна и за формирање коначне историјске оцене о Другом светском рату у Србији. Зато рукопис Саше Зарића позитивно вреднујемо, препоручујемо за објављивање и надамо се његовој адекватној рецепцији код читалачке публике у Гружи, али и далеко изван његовог завичаја.“

Монографија је читалачкој публици и стручној јавности представљена 10. марта 2023. у Свечаној сали Дома културе у Книћу. О „Гружи и Гружанима у српској историји“ у препуној сали Дома културе говорили су: професор Борислав Челиковић, историчар и рецензент монографије, Мирослав Кочић, доктор археологије, сарадник на археолошком институту САНУ, Немања Девић, доктор историјских наука, научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду, књижевник Слободан Ћировић, Драган Рељић, историчар, управник Задужбине краља Петра I Карађорђевића на Опленцу,  Александар Марушић, историчар, директор Музеја рудничко-таковског краја, Марија Костић, уредник монографије и аутор Саша Зарић.

Представљање монографије у Книћу