Poreklo stanovništva naselja Kadarići – opština Ilijaš. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja, komunikacije i vode.
Kadarići su na levoj obali Bosne, nasuprot ušću reke Misoče. Pojedina sela su po gornjem okviru polja a ispod brda Velike Glave i Mandinog Brda na Zapadu. Selo Kadarići su na terasi, Barakovac na glavici, a tako isto i Brdo. Po jedna kuća je na Mandinom Brdu i Ravnima, dosta daleko od ovih sela (po 3/4 sata).
U Kadarićima ima više izvora, ali im je voda slaba. Na sredini naselja je vrelo Dolac, ali je najbolja voda iz vrela Vukove Vode, koje se ranije zvalo Mandinom Vodom; ta voda otiče kao potočić i s Maleševom Vodom čini potok Brusnik, koji deli Kadariće od Balibeljvića na severu. Manja su vrela: Zavinjac, Viganj, Stublina, Grčki Bunar i Špionik.
Zemlje i šume.
Sve su njive ispod kuća po blažim stranaia i terasama. Daleko su iznad sela krčevine na Mandinom Brdu i Ravnima. Njive se zovu: Lug, Velika Njiva, Jagodarnice, Javor, Batičevac, Potkrajnica, Skladi, Studenci, Bare, Bućkovci, Tinjatak, Špionik, Poda, Potkućnica, Strana, Krčevine, Vrači, Šikara, Nabresnica, Gornja Njiva, Smajina Njiva, Berberova Bašča, Zavinjac, Gajac, Vina, Pridkuća, Krstin Vrto i Jevtića Borak.
Pod sitnom su šumom i služe kao ispaša ove strane i brda iznad sela: Mandnno Brdo, Velika Glava, Žege, Malo Brdo, Paljevine, Kazanske Bašče, Lanišće, Laze, Ravne i Usjel. Prava su ispaša Jame kraj Bosne.
Tip sela.
Sredinu naselja čine Kadarići, koji su na terasi oko 60 m. iznad reke. Tu su u čoporu 6 kuća Popića, 2 „Macana“, 4 Hadžića, 2 Jevtića. Na Brdu su 2 Nevaljala i 2 Avdibegovića i na Garakovcu 1 Kosića–Mijatovića. Na Mandinom Brdu je 1 kuća Jevtića i na Ravnima 1 Popića.
Ime sela postalo je po imenu nekog lica, ali se ne zna kog. Selo se pominje još 1682, kada je neki pravoslavni seljak iz njega priložio zejtin Sarajevskoj crkvi. Da bi istakli starinu i značaj Kadarića, seljaci su mi kazivali stihove iz pesme, koju oni nisu znali celu ispevati. Ti su stihovi:
Što imade selo Malešići,
Prema njima selo Kadarići
I pod njima mlini Mandušića –
Ta dva sela ni u cara nema.
Priča se da je na Mandinu Brdu bilo stanje Vuka Mandušića. Pošto je Vuk istoriska ličnost i živeo u Crnoj Gori, to je predanje bez osnova, a ni gornji stihovi se ne odnose na ovo selo, nego možda na neko drugo selo c istim imenom ili su u pesmi zamenjena imena drugih sela. Smajina Njiva i Krstin Vrto prozvani su po svojim ranijim sopstvenicima, a Vukova Voda i Jevtića Borak po sadašnjim.
Starine u selu.
Sem Grčkog Bunara u selu nema drugih starina. Bunar je sada zasut. Kažu da je iznutra bio ozidan lepim kamenjem. Zasut je i nema vode, jer su ga „opoganili Turci“. Po narodnom verovanju, ako dugo ne pada kiša, treba očistiti bunar, i kiša će odmah pasti. Ali taj bunar mogu očistiti samo momci i nevine devojke.
Priča se da je jednom prilikom kuga pomorila gotovo celo selo, a u zapustele kuće su doseljavali preci današnjih stanovnika. Priča se da su u kućama nailazili i na spremljenu hranu, koju raniji stanovnici nisu stigli da pojedu, jer ih je smrt pretekla. Izumrla je u novije vreme porodica nekog Smajića, koji se bavio „majstorijom“. Iselili su Golubovići na Banjer, Krsto Ero na Seoce, a Duvnjaci pre 60 godina u Luku.
Poreklo stanovništva.
Pravoslavni:
-Macani Sudari (2). Macani su bili starosedeoci; oni su „Bošnjaci“. Pre 45 godina doselila je iz Korče kod Pazarića neka udovica s nekoliko sinova Sudara i udala se za jednog Macana. Danas se svi zovu Macanima i služe dve slave: Nikoljdan (slava Macana) i Đurđevdan (slava Sudara). Pravi Macani su iselili pre 35 godina u selo Luku.
-Hadžići (4). Pok. Risto Hadžić imao je pre kuge pre 90 godina (kolere?) na Očevlju zeta Lakića. Posle kuge, pošto je ostao bez dece, zovne sebi Lakića, i Lakićeva se deca prozovu Hadžićima. Danas ih ima i od Lakića i od Hadžića. Hadžići su starinom Pejići iz Hercegovine, a Lakići su starinom Pejovići iz Banjana (opširnije u opisu Vlahinje). Hadžići slave Mratinjdan, a Lakići Jovanjdan.
-Popići (7) su doselili pre 90 godina iz Balibegovića; starinom su iz Popova u Hercegovini. Opširnije u opisu Balibegovića.
-Mijatović (1), po ocu i Ković, starinom je iz Krajine. Slavi Savine Verige.
-Jevtića (3) su starinom iz Banjana; opširnije u opisu Odžaka.
Muslimani:
-Avdibegovići (2) su starinom iz Sarajeva. U Sarajevu im je predak bio neki sudija, ali ga je neki paša svrgnuo i proterao iz Sarajeva. Oni dođu na svoje imanje u Potok. Tada su držali u svom posedu Potok, Ljubniće, Balibegoviće, Čekrčiće i još neka sela. Sve su to pogubili po mirazu i osiromašili. Pre 70 godina u Potoku su se izdelili i raselili iz straha pred kmetovima, što su ih naselili moćnije age i begovi. Jedni su odselili u Nabožić, odakle su docnije prešli u Sovrle, a drugi u Kadariće.
-Nevaljali (2). Ded im je pričao da su oni za „feta“ došli s turskom vojskom iz Azije. Bili su age u Sarajevu i zvali se Novalijama, a to znači da su u Sarajevo došli iz Novoga krajem XVII veka. U Kadariće su došli verovatno pre 90 godina. Pričaju da su ime Nevaljali dobili po ovom slučaju. Jedan njihov dečak svrdlom provrtio drvo i nije znao vratiti svrdlo. Na to mu je neko podviknuo: „Jadan ti, nevaljao”.
Groblja su, pravoslavno i muslimansko, pod selom pored reke.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)