Порекло становништва насеља Кадарићи – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Кадарићи су на левој обали Босне, насупрот ушћу реке Мисоче. Поједина села су по горњем оквиру поља а испод брда Велике Главе и Мандиног Брда на Западу. Село Кадарићи су на тераси, Бараковац на главици, а тако исто и Брдо. По једна кућа је на Мандином Брду и Равнима, доста далеко од ових села (по 3/4 сата).
У Кадарићима има више извора, али им је вода слаба. На средини насеља је врело Долац, али је најбоља вода из врела Вукове Воде, које се раније звало Мандином Водом; та вода отиче као поточић и с Малешевом Водом чини поток Брусник, који дели Кадариће од Балибељвића на северу. Мања су врела: Завињац, Вигањ, Стублина, Грчки Бунар и Шпионик.
Земље и шуме.
Све су њиве испод кућа по блажим странаиа и терасама. Далеко су изнад села крчевине на Мандином Брду и Равнима. Њиве се зову: Луг, Велика Њива, Јагодарнице, Јавор, Батичевац, Поткрајница, Склади, Студенци, Баре, Бућковци, Тињатак, Шпионик, Пода, Поткућница, Страна, Крчевине, Врачи, Шикара, Набресница, Горња Њива, Смајина Њива, Берберова Башча, Завињац, Гајац, Вина, Придкућа, Крстин Врто и Јевтића Борак.
Под ситном су шумом и служе као испаша ове стране и брда изнад села: Манднно Брдо, Велика Глава, Жеге, Мало Брдо, Паљевине, Казанске Башче, Ланишће, Лазе, Равне и Усјел. Права су испаша Јаме крај Босне.
Тип села.
Средину насеља чине Кадарићи, који су на тераси око 60 м. изнад реке. Ту су у чопору 6 кућа Попића, 2 „Мацана“, 4 Хаџића, 2 Јевтића. На Брду су 2 Неваљала и 2 Авдибеговића и на Гараковцу 1 Косића–Мијатовића. На Мандином Брду је 1 кућа Јевтића и на Равнима 1 Попића.
Име села постало је по имену неког лица, али се не зна ког. Село се помиње још 1682, када је неки православни сељак из њега приложио зејтин Сарајевској цркви. Да би истакли старину и значај Кадарића, сељаци су ми казивали стихове из песме, коју они нису знали целу испевати. Ти су стихови:
Што имаде село Малешићи,
Према њима село Кадарићи
И под њима млини Мандушића –
Та два села ни у цара нема.
Прича се да је на Мандину Брду било стање Вука Мандушића. Пошто је Вук историска личност и живео у Црној Гори, то је предање без основа, а ни горњи стихови се не односе на ово село, него можда на неко друго село c истим именом или су у песми замењена имена других села. Смајина Њива и Крстин Врто прозвани су по својим ранијим сопственицима, а Вукова Вода и Јевтића Борак по садашњим.
Старине у селу.
Сем Грчког Бунара у селу нема других старина. Бунар је сада засут. Кажу да је изнутра био озидан лепим камењем. Засут је и нема воде, јер су га „опоганили Турци“. По народном веровању, ако дуго не пада киша, треба очистити бунар, и киша ће одмах пасти. Али тај бунар могу очистити само момци и невине девојке.
Прича се да је једном приликом куга поморила готово цело село, а у запустеле куће су досељавали преци данашњих становника. Прича се да су у кућама наилазили и на спремљену храну, коју ранији становници нису стигли да поједу, јер их је смрт претекла. Изумрла је у новије време породица неког Смајића, који се бавио „мајсторијом“. Иселили су Голубовићи на Бањер, Крсто Еро на Сеоце, а Дувњаци пре 60 година у Луку.
Порекло становништва.
Православни:
-Мацани Судари (2). Мацани су били староседеоци; они су „Бошњаци“. Пре 45 година доселила је из Корче код Пазарића нека удовица с неколико синова Судара и удала се за једног Мацана. Данас се сви зову Мацанима и служе две славе: Никољдан (слава Мацана) и Ђурђевдан (слава Судара). Прави Мацани су иселили пре 35 година у село Луку.
-Хаџићи (4). Пок. Ристо Хаџић имао је пре куге пре 90 година (колере?) на Очевљу зета Лакића. После куге, пошто је остао без деце, зовне себи Лакића, и Лакићева се деца прозову Хаџићима. Данас их има и од Лакића и од Хаџића. Хаџићи су старином Пејићи из Херцеговине, а Лакићи су старином Пејовићи из Бањана (опширније у опису Влахиње). Хаџићи славе Мратињдан, а Лакићи Јовањдан.
-Попићи (7) су доселили пре 90 година из Балибеговића; старином су из Попова у Херцеговини. Опширније у опису Балибеговића.
-Мијатовић (1), по оцу и Ковић, старином је из Крајине. Слави Савине Вериге.
-Јевтића (3) су старином из Бањана; опширније у опису Оџака.
Муслимани:
-Авдибеговићи (2) су старином из Сарајева. У Сарајеву им је предак био неки судија, али га је неки паша свргнуо и протерао из Сарајева. Они дођу на своје имање у Поток. Тада су држали у свом поседу Поток, Љубниће, Балибеговиће, Чекрчиће и још нека села. Све су то погубили по миразу и осиромашили. Пре 70 година у Потоку су се изделили и раселили из страха пред кметовима, што су их населили моћније аге и бегови. Једни су одселили у Набожић, одакле су доцније прешли у Соврле, а други у Кадариће.
-Неваљали (2). Дед им је причао да су они за „фета“ дошли с турском војском из Азије. Били су аге у Сарајеву и звали се Новалијама, а то значи да су у Сарајево дошли из Новога крајем XVII века. У Кадариће су дошли вероватно пре 90 година. Причају да су име Неваљали добили по овом случају. Један њихов дечак сврдлом провртио дрво и није знао вратити сврдло. На то му је неко подвикнуо: „Јадан ти, неваљао”.
Гробља су, православно и муслиманско, под селом поред реке.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)