Порекло презимена, село Кришковци (Лакташи)

Порекло становништва села Кришковци– општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и комуникације.

Село у општини Лакташи, удаљено 14 км сјевероисточно од општинског центра и 9 км од магистралног пута Клашнице–Прњавор. Простире се на површини 10,198 км2, смјештено је на 109 – 224 м н. в. Кроз село пролази асфалтни пут, дужине 3 км, изграђен 1979. године који повезује Друговиће и Србац.

Тип села.

Куће су разбијеног типа и претежно су лоциране око главне саобраћајнице. Граничи се са селима Гумјера, Папажани и Шешковци.

Сјеверна страна је под шумом (обронци Гумјере), а западном страном протиче Врбас. Познатији водотоци су Бундалов, Гајића и Лазића поток, те рјечица Гумјера.

Терен је претежно равничарски, углавном нагнут према југозападу па је погодан за гајење житарица (кукуруз, пшеница, јечам, зоб), поврћа (паприка, парадајз, купус, махуне, кромпир) и воћа (јабуке, крушке, винова лоза, шљиве, орах, трешње).

Привреда.

У Кришковцима је постојала Земљорадничка задруга „Жупа“, основана послије распада CP3 (1953), а радила је до 1995. године. Бавила се откупом свих врста пољопривредних производа и шумског воћа, те по томе била чувена у цијелој Жупи и шире.

Мјештани Кришковаца и околних села могли су да продају све што су произвели, а могли су да купе све што им је било потребно за домаћинство и пољопривредну производњу.

Остали топоними.

Од брда најпознатија су Бојића (на коме је велики базен питке воде), Гајића, Басалово, Бундалово, Вулиново и Ћејића брдо (на коме је некада био турски чардак, а касније клепало). Поред ових познатији топоними су: Лужани (Доњи и Горњи луг), Доње и Горње баре, Гложик, Ракитићи, Орловић и Кукиловац.

Занимаање становништва.

Становништво Кришковаца бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у Лакташима, Бањалуци и иностранству.

Познатији засеоци су: Гајић, Гудураш, Лужани, Скробоње, Ћејићи и Шикање.

Образовање.

Село има основну школу „Ћирило и Методије” која је подручна школа ОШ „Младен Стојановић”, Лакташи. Прва школска зграда саграђена је на Прауљама, септембра 1947. године на којој је постављена плоча која о томе свједочи. Први учитељ је био Радосав Јовановић. Четвороразредна школа је радила до 1960. године, када је отворена прва осмогодишња школа на лакташкој општини. Носила је назив „Данко Митров”, а 1993. је приименована у Основну школу „Ћирило и Методије“. Освештана је 28. Маја 1994. Садашња школска зграда је саграђена 1975, а у октобру исте године почиње извођење наставе.

Остали инфраструктурни објекти.

У Кришковцима постоји Капела Св. Тројице, изграђена 1976. године на темељима старе дрвене цркве – ћелије, која је данас прерађена у парохијалну салу. Кришковци су припадали парохији Друговићи до 2007. године. Поред ћелије, 2003. године започела је изградња Цркве Преображења Господњег, која је завршена 2010. Отварањем нове цркве оформљена је нова парохија са централном црквом у Кришковцима којој припадају села Шешковци, Папажани и Милосавци. Традиционални народни збор (житне молитве — масла) одржава се код цркве другог дана Духова. У селу постоје четири православна гробља: Басалово, Гајића, Лужанско и Ћејића гробље.

Село има пошту, друштвени дом, подручну здравствену амбуланту, бензинску пумпу, пољопривредну апотеку, два кафића и продавницу мјешовите робе.

Поштански саобраћај у Кришковцима постоји од 1963. године, када је отворена зграда поште. Године 1969. у многим кућама петролејке су избачене из употребе, пошто је село добило електричну енергију. Телефонски прикључци су у употреби од 1992. године, а савремени водовод је пуштен у рад 28. јуна 2011.

Центар насеља је 1963. године имао електричну струју коју је производила динамо машина. Први телефонски прикључак је уведен у школу 1964. године, а од 2007. године центар насеља Кришковци покривен је јавном расвјетом. Санација друштвеног дома извршена је 2008, а уређено је и вишенамјенско игралиште 2007. године. Канцеларија мјесне заједнице у Кришковцима је постојала до 1997. године. Село је од 1962. године аутобуском линијом повезано са Бањалуком. У катастрофалном земљотресу 1969. године републичка комисија је пронашла 203 тешко оштећене куће.

Порекло становништва.

Поузданих података o поријеклу становништва и називу села нема. У народу су сачувана и разна предања. Тако су села Мартинац, Илићани, Кришковци и Шешковци, по једном предању, названа по именима четворице браће: Мартину (који је од оца добио брда до Врбаса — данашњи Мартинац), Илији (брда и долину до Просјечке ријеке — Илићани), Кришку (јужни дио имања –Кришковци) и Шишку (старо кућиште — Шешковце. Друго народно предање каже да су мјештани добро криштали и да је село по томе добило име. Претпоставља се да је већи број становника за вријеме турске владавине доселио из Високе крајине. Насеље Кришковци се први пут помиње 1716. године.

Крајем 2012. село је имало 200 домаћинстава, 308 кућа и викендица, а у домаћинствима је живјело 555 становника српске националности.

Најбројније породице су:

-Гудураш (21 домаћинство, 24 куће, 61 становник),

-Ћејић (14, 18 32), Добрњац (12, 18, 32),

-Бркић (9, 16, 27),

-Гајић (11, 16, 38),

-Скробоња (10, 11, 31),

-Бундало (7, 14, 27).

Породице Бундало, Гудураш и Добрњац славе Јовањдан; Гајић и Ћејић ~ Ђурђевдан; Бркић – Илиндан; Скробоње – Св. Стефана.

Породице Адамовић, Аулић, Вученовић, Вуксан, Јелисавац, Јуришић, Мајсторовић, Новковић, Попадић, Радинковић, дио Сикимића, Ћетојевић и Шаула славе Ђурђевдан; Бајић, Басало, Бурдељ, Весељак, Ђурић, Марјановић, Солдат, Сумрак, Ћустић и Шестак – Јовањдан; Драгојевић, Јаковљевић, дио Сикимића, Станишљевић и Црнадак – Никољдан; Бојић – Св. Василија Великог; Букара — Св. Игњатија; Ђукић – Св. Стефана; Кресојевић — Томиндан; Лазић — Аранђеловдан; Перић и Рашић – Лазареву суботу и Шикање — Видовдан.

Познатије личности, рођене или су живјеле у Кришковцима: Петра Добрњац (1922—2007), самоука пјесникиња, Милорад Миле Шаула (1920–1987), дугогодишњи директор земљорадничке задруге „Жупа“, Жељко и Никола Ћејић, привредници, Драго Црнадак, књижевник и друштвенополитички радник, Момо Гајић, друштвенополитички активиста, те Миливој Бундало – монах Симеун у манастиру Завала.

Поред њих, у селу су (или су били) познати и Драго Бркић, Рајко и Миливој Добрњац, Мира и Драгутин Ћејић, Ђорђо Аулић, Раде Јаковљевић, Саво Ћејић, Саво Букара…

ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.