Порекло становништва села Кадињани, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и комуникације.
Село у општини Лакташи, удаљено 12 км југоисточно од општинског центра, девет од Клашница и пет од магистралног пута Клашнице–Слатина. Дијели се на Кадињане Доње и Кадињане Горње. Површина села је 12,494 км2, на 152—272 м н. в.
Кроз Доње Кадињане пролази пут дуг 4,5 км, асфалтиран 2001. године до раскршћа према Алексићима. У Горњим Кадињанима има шест км асфалтног пута, а остали су макадамски. Село је разбијеног типа; куће су претежно лоциране по брежуљцима. Граничи се са селима Алексићи, Бошковићи, Довићи, Јаружани, Мало Блашко и Ћетојевићи.
Воде, топоними и занимање становништва.
Сјеверном страном протиче ријека Турјаница, а јужном Вукешница, која се улива у рјечицу Слатину, а сва у Турјаницу. Познатији извори су Душанића бунар, Вујмиловића бунар, Јагодњача, Кршића бунар, Лончаревац, Ивановац (Лукина вода), Студенац и Потребица.
Терен је претежно брежуљкаст, углавном нагнут према југу, па је повољан за гајење житарица (пшеница, кукуруз, зоб, јечам), а добро успијевају све врсте воћа.
Од брда познатија су Вујмиловића, Вујасиновића, Вуковића и Радинковића брдо, а постоји Римов, Сексенов и Цигански бријег, те Станковића сокак и Кадина страна. Поред ових познатији топоними су: Главица, Кадјеница, Кућишта, Растоке, Столовача.
Становништво Кадињана бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у Лакташима, Бањалуци и иностранству.
Засеоци су: Башићи, Душанићи, Маџари, Станковићи Горњи, Станковићи Доњи, Црногаће…
Образовање.
Године 1932. отворена је прва школа у Кадињанима у коју су ишли ђаци из Алексића, Бошковића, Јаружана, Кадињана, Љубатоваца, Ћетојевића и околних села. Први учитељ је био Светозар Митровић. Школа је радила до почетка Другог свјетског рата када је порушена. По завршетку рата, поред старе школе направљена је друга, мања, која је радила до катастрофалног земљотреса 1969.године. Данас се на том мјесту налази рушевина зарасла у шипражје. У близини је споменик народном хероју Рудију Чајавецу који је на том мјесту погинуо 2. јула 1942.
Верски објекти и остало.
У селу постоје двије цркве, освештане 2000. године, и два гробља. У Доњим Кадињанима је Црква Св. влм. Марине (Огњене Марије), а у Горњим Св. Василија Острошког Чудотворца. Продавнице нема.
Године 2007. мањи број кућа је добио воду из градског водовода. Отада вода се уводи постепено, тако да је преостало још око 50 кућа које немају градску воду. Село је добило електричну енергију 1971, а телефонске прикључке 2000. године.
Име села.
Поузданих података о поријеклу становништва нема, али постоји занимљиво народно предање о настанку имена села. У Доњим Кадињанима била је велика шума (око 50 дунума), звана Кадјеница. Чобани су у њој, за вријеме турске власти, направили „судницу за кадију”. О једно стабло су објесили свог чобанина. Налетио је зец, а чобани су помислили да је кадија, па су се уплашили и разбјежали. Онај чобанин је остао да виси и тако је умро. Претпоставља се да је по томе село добило име – Кадињани.
Старине у селу.
У Кадињанима, испод брда на сјеверној страни, очувани су топоними Турија, Римов бријег и Кућишта, што указује да је ту било старо насеље и средњовјековно село Турија. Може се довести у везу са тврђавом Градина (у Шушњарима), која је одатле удаљена око 6,5 км, па чак и са средњовјековним градом Глаж.
Порекло становништва.
Крајем 2011. село је имало 181 домаћинство, 291 кућу и викендицу, а у домаћинствима је живјело 511 становника (506 Срба и четири Украјинца).
Најбројније породице су:
-Станковић (34 домаћинства, 44 куће, 111 становника), славе Арханђеловдан (16 породица), Ђурђевдан (9), Јовањдан (5), Трифундан (1), Покров Пресвете Богородице (1);
-Глигић (24, 29, 65), славе Ђурђевдан;
-Вујмиловић (19, 32, 62) ~ Јовањдан, осим једне породице која слави Митровдан;
-Душанић (14, 18, 37) — Јовањдан;
-Вуковић (13, 16, 34) – Св. Игњатија;
-Маџа (7, 9, 25) – Никољдан.
У селу су заступљена и сљедећа презимена:
-Башић, Вујасин, Вујасиновић, Јанковић, Јеринић, Радановић, Радинковић, Радић, Тривић — славе Ђурђевдан;
-Брдан, Мишић – Часне вериге;
-Василић — Илиндан;
-Вранчић — Ивањдан;
-Вујанић, Сексен – Лучиндан;
-Глигорић, Звјерац, Јагодић, Рибић, Рогић, Тилић, Томаш, Ћеркета, Шкорић – Никољдан;
-Ђукић, Јакша, Јовановић – Св. Игњатија,
-Јошић и Партало — Вратоломије,
-Пејић – Св. Пантелејмона,
-Петреш – Јовањдан,
-Рачић — Аранђеловдан, Црногаћа -Св.Василија.
Остали су викендичари и њихова презимена нису у овом попису. Пустих кућа има 24, а празних (власници раде у иностранатвy) и викендица (чија су презимена заступљена у селу) има педесетак.
Од познатијих личности, у селу су рођени Светозар Ћеркета, Славко Станковић и Борко Радинковић, привредници, др Томо Вујмиловић, Урош Маџар, друштвено–политички активиста.
ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)