Порекло становништва насеља Сијерци, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Средином насеља иде пространа затворена суха увала: Чеани – Луке – Громиле – Долина – Пољаковине – Козарице, која нема посебног имена. Групе кућа су по странама око те увале, на местима која се зову: Пољаковине, Смјет, Врањевићи, За Чеаном, Борје, Сијерци, Густи До, Торине, Крст и Гај. Кућа има и на Копиту изнад Сијерака.
Воде, земље и шуме.
Село нема живих вода. Старинскн бунарн (сухи) су Мечков Бунар и Чеани (два), а има и једна Драгош—Локва.
Њиве и сенокоси су по странама и по доловнма: Смјет, Улица, Градина, Густи До, Шабанов Врт, Под Башчом Њиве, Козарина, Њива у Крсту, Цијепци, Луке, Биљежница, За Чеаном Њиве, Златин До, Борје, Гај. Шуме и испаше су по странама Копита изнад села: Борје, Раж–До, Медио Осоје, Лаке, Црвеника, Мегара, Медне Долине, Сјерачка, Крмећи Бунар, Локвице, Добре Воде, Пнлав-Бунар, Ћилуша – све са црном шумом. Беле шуме има на Бјелавнцама.
Тип, назив и старине у селу.
Насеље је разбијеног типа. Има 31 православно слеме (са 40 кућа). На Крсту је гробље за Сијерке и Кусаче.
Два су народна тумачења имена Сијерака. Једни веле да се је село прозвало по сијерку, воћки сличној шљиви, које да је некада било y селу, а други веле да се село прозвало по беговима Сијерчићима, који да су се иселили из овога села. Узгред да поменем да у Црногорској Крајини има село слична имена Сијерча.
По сјерачком синору је много громила. У гробљу на Крсту је седам равних мраморова, од којих је један веома широк. На Чеаиима су два старинска бунара с плочама, а трећи је затрпан. Старински је и Мечков Бунар код Чеана, а нема плоче (а нема ни воде). На главици Нишанима је велико старинско муслиманско гробље, али су само два гроба са нишанима. Прича се да су ту покопани војници који су изгинули у неком боју. Под Врањевићима је друго, сразмерно велико, муслиманско гробље, на ком је усправан само још један башлук, а и он је доскора био оборен, и на њему је топуз у рељефу. По зиратима има много зидина од кућа и остатака од калдрме између кућа. Где су сада куће Маловића биле су зидине: ту су, по предању, били Сијерчићи, који су сада код Горажда.
Порекло становништва.
-Солдари (2 к., Јовањдан) су се први населили у Сијерцима. Њихова околина тврди да су они најстарији православни род у Сијерцима и у суседним селима. Знају само то да је у Сијерцима био и умро Живко, прадед Риста Солдара који је 1931 имао 62 године. А прадед им Костатин ишао је у комори с Турцима, кад су се одметали Крајишници.
-Лубарде (4 слемена са 5 кућа, Јовањдан) су се населили после Солдара. Старином су Божовићи – Хаџићи из Пипера. Један огранак био је отишао из Пипера у Пиву, па су неки од њих дошли на Герушу, а одатле и на Гласинац.
-Станишићи (2 к., св. Врачи, 1 новембра). Дошли су пре куге, и за време куге Маловићи им нашли деда или прадеда, који је био мали, уз мртву мајку и они су га подигли.
-Јоковићи (2 к., Јовањдан) су старином из Херцеговине. Зову их и Црвениловићима, по оцу који је био врло црвен. Дед им Јефто једанпут се је враћао у родни крај, па опет дошао овамо.
-Маловићи (4 слемена са 5 кућа). Опширније у опису Маргетића, одакле су дошли на место Ћеранића, који су сада код Соколовића Куле.
-Косорићи (2 слемена са 3 куће): опширније у опису Читлука.
-Марићи (1 слеме са 2 куће) су дошли ре тридесет година са Ћаварина, где их још има.
-Поповићи или Ере (5 слемена са 8 кућа, Ђурђевдан) спадају у новије досељенике на Гласинцу. Има их још у Побрацима а као Бојата и у Старој Гори. Старином су из Црквица у Пиви. Доселили су на Гласинац дедови Мијајло, Вук и Обрад, синови попа Лаза. Кренули су због црногорских ускока, који су их пљачкали. Веле да су даљом старином из Скадра, од рода Момчиловића. Пре доласка у Црквице, дуго времена су провели у Загорју. Увек је у том роду било попова, који су свугде „градили штогод црквице“, па су они и правили црквице у Пиви.
-Пајићи (2 слемена са 4 куће) су дошли са Парижевића, пре тридесет година. Опширније у опису Сајица.
-Зорановићи (1 к.): опширније у опису Казмерића.
-Абазовићи (2 к.): опширније у опису Куле.
-Шалићи (3 к., Ђурђевдан и Арханђеловдан) су старином Караџићи (в. опис Куле). Доста су се сељакали: били су код Бабића куле, па на Закону, а на Копито су дошли 1910 из Долова.
-Печенице (1 к., Арханђеловдан) су дошле из села Већа (Соколовићи), 1932. на земљу свог ујака Алемпића. Старином су из Херцеговине.
Год. 1932 умро је без потомства Алемпић (славио је Никољдан), непознатог порекла.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)