Порекло становништва насеља Подроманија, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Села овога насеља су делом по планини Романији, а делом у пољу, око раскршћа путева за Сарајево, Београд и Рогатицу—Вишеград, и већином су поред и у близини тих путева. Средину насеља чини раскршће Подроманија. Остала су села: Дикаљи, Пландиште, Брегови, Брезјак и Громиле.
Воде.
Села оскудевају живом водом. Има много „сухих бунара“. Главни су зирати: Пребиша, Бунари, Сијерковина, Међутесте, Горња Ограда, Доња Ограда, Громнле, Пољине, Бабина Колиба, Под Косом, Црвена Земља. Бара, Влагија.
Земље и шуме.
Велики су простори под четинарском шумом и испашом: Дикаљ, Коса, Чапоља или Чапуља, Страшиви До, Брезјак, Главучина, Лисине, Расолина, Жива Вода (бунар под Расолином), Ивовац, Црни Врх, Плијеш, Смајин Чаир, Јелишевац и Лучевник.
Тип села.
Око раскршћа на Подроманији су куће и дућани на окупу. Ту су сточарска станица и надзорништво путева. Сва остала села су с раштрканим кућама. У насељу су свега 60 слемена са 62 куће.
Коса Бунари (између Страшивог Дола и Сијерковине) прозвана је по три стара бунара на њој. Назив за село Громиле, које је у страни испод брда Плијеши и по ком се је доскора звало и читаво насеље, губи се и замењује именом Подроманија, јер је село непосредно под поменутим раскршћем.
Старине у селу.
На Пландишту је средњевековно гробље, изнад кућа Дебелногића. Прича се да је на Подроманији била некада црква, па да је од ње начињена џамија, која је пренета у Новосеоце, 1928. Џамију под Романијом градио је и снабдео великим вакуфом Ибрахим алајбег Танковић. У близини је, на малом узвишењу, „Гробље“, велико а старинско муслиманско гробље. Сем на коси Бунарима, старинских бунара има и око садашње сточарске станице. Мало даље је велико камено корито Хазна. На Подроманији је столећима било важно раскршће и одмориште на путу којим се је из Сарајева ишло у Цариград, а баш ту се је одвајао од тог главног пута и пут за Зворник и Сребреницу и даље у Србију.
Како одатле у правцу према Сарајеву и настаје пењање уз Романију, ту је била турска караула с мензиланом, а одатле ка Сарајеву су били чести ханови. Још и сада стоји на раскршћу Хан Громиле, али он не ради, а Хана Подроманије нема више никако.
Остали подаци о селу.
Ханови су замењени кафанама и гостионицама. За време аустријске управе у Босни, на Подроманији је био мањи одред војске. Касарна је употребљена 1926, за сточарску станицу. За време првог светског рата, Подроманија је много страдала, и тада су изгореле многе куће и неки ханови (Хан Обођаш, хан Јове Ђукића). На Дикаљима није била остала ни једна кућа. Село Брезјак настало је у току последњих двадесет година насељавањем на крчевинама, и сада већ има осам кућа.
Порекло становништа.
-Радовићи (3 K., Јеремијевдан), старином из Бањана, населили су се пре осамдесет година. Род су им Јокићи у Мулалуку.
-Томићи (8 K.). Опширније у опису Доњег Оџака.
-Томовићи (2 K., Јовањдан) су старином из Голије односно из Шаранаца, одакле им се је доселио дед Ђуро. Има их и на Буљуковини (Кула).
-Голубовићи (2 к., Трифуњдан) су старином Батурани из Недајног у Пиви.
-Абазовићи (1 к.) и:
-Гошићи (2 к.), који су такође Од Абазовића. Опширније у опису Куле.
-Живковићи (б к., Лучиидан). Зову се и Перовићи, по оцу. Старином су Жижићи из Требјесе, одакле су се кренули у Босну кад је била „разура“. Кренули су дедови им, браћа Живко, Марко и Јанко. Били су најпре у Лисичинама Kon Праче. Од Јанка су:
-Јанковићи иза Космају код Боговића, а од Марка;
-Марковићи или Пређе на Црквини.
-Дебелногићи (4 к., Јовањдан) су старином Милошевићи из Пиве, Некада су се звали и Срданима, а у Сарајевском Пољу их има као Мимића. Доселио се је дед Мићо, ком је била оболела нога, и по њему су добили садашње презиме.
-Шобићи (3 K., Ђурђевдан), који се зову и Шобајићима, старином су из Дробњака, а Шобићи у Дробњаку, у селу Горњој Бијелој, су огранак Вуловића, који припадају групи најстаријих дробњачких родовапа. Из Дробњака су прешли у Гацко, а из Гацка, због неког зла с муслиманима, у Жуљ (Власенички срез), одатле су дошли под Буковачу (Парижевнћи). Има их и у Гацку, у Никшићу, у Жабљаку и у Прељубовнћима. Има их и у Билећским Рудинама.
-Мирјанићи (3 слемена са 4 куће): в. опис Видрића.
-Ииђићи (2 K., Арханђеловдан) се зову по мајци Инђији. Старином су из „Црне Горе“.
-Чајовићи (З к., Ђурђевдан) су дошли од Праче, где их још има. Род су им Чајовићи код Језера у Примчићима.
-Радосављевић (1 K., Јовањдан). Отац му се је доселио из Бос. Крајине.
-Марићи (1 к.), звани и Војиновићи и Беатовићи: опширније у опису Ђаварина.
-Бошковићи (1 к., Јовањдан) се зову тако по оцу, а иначе су Курдулије и старином из Бањана. Од истог су рода и Гајовићи у Видрићима.
-Пржуљи (1 к.): в. опис Брајаковића
-Гутаљи (2 к., Јовањдаи) су дошли с Понора код Праче, одмах после окупације. Има их и у Прачи.
-Павићи (1 к., Арханђеловдан) су старином из Херцеговине, од љубушког (?). На Подроманију им је дошао отац, око 1880, као слуга.
-Ђукићи (7 слемена с 8 кућа, Ђурђевдан) и:
-Капетиновићи (1 к., Никољдан). Њихов прадед је дошао у Босну баш оне године кад је куга морила (али кoja?), а на Гласинац су дошли Ђукићи око 1884. из Бјелогораца (Мокро) у Сарајевском срезу. Старином су сви Капетиновићи испод Дурмитора, вероватно из Бањана, као и Капетине и Капетинићи по Сарајевском Пољу и у Билећским Рудинама. Слично је у погледу славе и код њихових огранака у Сарајевском Пољу: иако се сматрају једним родом, Капетине у Рогачићима славе Никољдан, а они на Врелу Босне Ђурђевдан.
-Адамовић (1 к., Ђурђевдан) се је родио у Мартоношу (Бачка), а населио се је на Подроманији 1884, као ислуженн војник.
-Марићи или Маричићи (1 к., Лучиндан) се зову тако по мајци, јер им је отац био глух и просјак. Био је из Пиве, а овамо је дошао из Горажда. Населили су га Ћивше.
-Јањићи (1 к., Арханђеловдан). Дошао им је отац из Бурата иза Стјеница, 1910. Има их још у Буратима, Прељубовићима и у Старој Гори (сва три села су у Рогатичком срезу).
-Грајић (1 к., Шћепањдан) је дошао из Кадиног Села (Мокро) у Мулалуку, 1917.
-Павловићи (1 к.) су се доселили из Миошића, 1924, а старином су из Јамића код Фоче. В. и опис Педиша (Делићи).
-Клисаре (1. к., св. Врачи) живе на Подроманији и у Мокром (у селу Прутинама). На Подроманију им je изишао отац на неколико година пре првог светског рата. Старином су из Херцеговине.
Без мушких чланова су породице: Крајина или Обрадовић (били су старином из Бос. Крајине) и Ракић.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)