Порекло становништва насеља Балтићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Сва су села овога насеља — Пуховац, Горњи и доњи Балтићи, Хаи Ћивша или Хан Балтићи и Шулајин До — у присојним странама брда Пуховца и његова нижег дела Боровика.
Воде.
Село обилује водом: на Пуховцу готово свака кућа има своју живу воду. Те су воде: Павловац. Плоче, Грабовик, Мотика (у долу Мотикаљу) и Дробњачка Вода (под страном Петрешевцем брда Сумљена). По Балтићима је и доста плитких бунара, који лети пресуше.
Земље и шуме.
Места на којима су „зирати“ (њиве и ливаде) зову се: Поткућњица, Доња Њива, Торине, Корита, Стублић, Башчнца, Црно Брдо, Грујичина Бара, Мотикаљ или Мотикаље, Боровик, Рваћ, Брдо, Бара, Нишани, Араповац. Као главна испаша служе сада Пуховац и Романија.
Тип села.
Насеље је разбијеног типа: куће појединих родова су у одвојеним групама, а у таквим групама су опет куће разређене.
У свему су у Балтићима 34 слемена са 35 кућа. Под селом је био хан, који су држали Ћивше, па се то место и куће и сада зову по њима. Гробље је на Боровику, изнад балтићских кућа.
Старине у селу.
На Пуховцу је била велика преисторијска градина. Гробље на Боровику је продужење средњевековног гробља, у ком су многи стећци. Крај пута који пролази између Ражаног и Црног Брда је друго средњевековно гробље, звано Мраморје: ту су два огромна стећка у облику саркофага. На једној главици у близини Мраморја је старо православно гробље, у које су се до куге копали православни становници из Брајаковића и суседних села.
Близу Дробњачке Воде лежи један недовршен стећак. Пол Доњим Балтићима је велико старинско муслиманско гробље. Има и неколико старинских бунара с плочама.
Порекло становништва.
По предању, бегови:
-Танковићи-Малићевићи су били први који су се населили у Балтићима. Прича се да су пореклом из Азије и да им је предак био дошао као сеиз уз неког пашу. Они су после у Балтићима насељавали чивчије. Око 1880, Танковићи (Хаџи Хасиб–бег, Мурат-бег, Ахмет-бег и Емин-бег) су се иселили у Рогатицу и Ракитницу, а чивчије су им се, после тога, почеле да откупљују. И у Горњим и у Доњим Балтићима био је по један беговски оџак, а у Горњим Балтићима се то место и сада зове Оџак.
-Ђурковићи (8 слемена са 9 кућа, Никољдан и “прикађују” Томиндан) су старином из Брежаиа у Риђанима. Доскора су одржавали везе са рођацима у Риђанима. Из Риђана су кренули због насиља: пљачкали су их и Турци и Црногорци. (Причају о невести, која је прецима донела ручак и плакала док су они ручали, а онда они заклали задњег свог вола и кренули). На Гласинац су дошла браћа Симо и Јован или Шоко, у време првог српског устанка. Симин син Перо родио се је у Балтићима, а он је дед Јови Ђурковићу, који се је родио 1860. Јовини су потомци у Газиводама. Ђурковића има и у Дробњацима.
-Батинићи (3 K., Ђурђевдан) су старином из села Комарнице у Дробњаку. Одавна се зову Батинићима, а припадају групи Омакаловића. Дошли су на Гласинац око 1830. Као Батинића има их и у Примчићима, Баљачкову Долу, Прачи, Берегу (у Рогатичком срезу), по Сарајевском Пољу и др., као Зечевића у Вражићима, као Тошића у Сајицама и као Јанковића у Крнијама.
-Реновице (З к.): в.. опис Газивода.
-Оногоштић (1 к., Лучиндан). Доселио му се је „праиђед Перо Ногошта из Црне Горе”. Само презиме и слава казују да је старином од Никшића. Од тог рода има и једна породица на Романији.
-Ковачевићи (4 к.): в. опис Парижевића.
-Томићи (4 к.) су један родсТомићима на Громилама.
-Станишићи (1 к., Пантелијевдан). Дошли су им дедови, Тане и Трифун, из Винића у Бјелопавлићима.
-Мачари (З к., Ђурђевдан). Веле да су им стари били ковачи и ковали мачеве. О пореклу опширније у опису Озерковића.
-Роснићи (2 к., Арханђеловдан). Зову их и Мачарима, јер им је дед Јово одрастао у кући Мачара, пошто му се је мати била преудала за Шћепана Мачара. Старином су из „Црне Горе“.
-Вујадиновић (l к., Ђурђевдан). Отац му се је доселио из Босанске Крајине.
-Ћивше (З к., Арханђеловдан) се зову тако по прадедову надимку, а иначе су старином Кочовићи из Херцеговине. Има их још у Фочи и у Сарајеву.
-Јовановићи (1 к., св. Стеван) су дошли на Гласинац из Старе Горе (Борике, Рогатички срез).
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)