Порекло становништва насеља Градина, општина Гацко. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
У осоју с обје стране ријеке Рашћелице. Имају три јака и стална врела. Клима је блажа. Снијег може бити Од 0,80 м. до 2 м. дебео. Зиратна је земља око кућа, на Мајданима и на Ивици. Имају довољно букове и јелове шуме у Ивици и Маграпу. Сељака има и слободних и кметова. Плаћају четвртину.
Држе земље у Равнима као приорачи. Дијели се на: Катуниште, Ступице, Градина, Гучина и Међупољник. Има свега 25 кућа.
Порекло становништва.
-Милошевићи су имали своја јесеништа и торине у Шумама, али су, пошто су се издијелили, напустили. Други имају торине и зимње колибе у Маграпу и Вучјој Бари. љети крећу по њивама и даље од села. На Маграпу има љети и рудињских катуна.
По брду Градини гдје имају некакве развалине село је добило своје име.
Најстарија породица су:
-Братићи. Доселили су прије 75 година из Заграца због сиромаштва, а у Заграца су дошли из Брестица. Славе Томин-дан.
У исто вријеме доселио је:
-Вуко Копривица из Бањана, због тјескобе, а послије неколике године доселио је и:
-Дука Копривица. Има их 14 кућа. Славе Никољ–дан.
-Милошевићи су прије 70 година доселили из Корита због овога. Новак Милошевић био је удовац. Једном му дође на конак жена с дјететом и каже да је удовица, па тражи неће ли је ко узети за жену. Новаку се свиђе, и он је узе. Али то је била Црногорка, која је одбегла од мужа, и једном удари на Новака осамнаест Црногораца, а он, са синовима, убије им арамбашу, и они се разбјеже. Пошто и други пут Црногорце одбије, пресели под Градину, заједно с:
-Гузинама, који се послије преселе у Фојницу. Славе Св. Петку.
-Уљаревићи су доселили због тјескобе из Врбице у Рудинама. Славе Никољ–дан.
Овдје су становали православни:
-Рогачи, а цијелу су Градину држали Муслимани Смајевићи, који су градили чесму, и које је растјерала куга.
На Ступницама се наилази на комаде цигле и на зидине.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)