Порекло презимена, село Кокорина (Гацко)

 Порекло становништва села Кокорина, општина Гацко. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Опште напомене.

У Гатачкој Површи, на обје стране Кокоринског Потока, и на висини између 1250 до 1300 м. Куће су се груписале око главних извора. Клима врло оштра, село отворено према свима вјетровима. Земље имају по цијелом атару, а шума немају већ добављају из Борча. Има кметова који су се у новије вријеме откупили.

Дијели се на три јако збијена дијела: Горњу и Доњу Кокорину и Дабовину. Село се развило множењем од три куће. У селу има 30 кућа. Изузев колиба по имањима не крећу се са стоком изван атара свог села.

Не зна се од чега је село добило име. Зна се да је у њему, прије 100 година, живио Стеван Кокорина и да је због борачког зулума побјегао у ускоке у Црној Гори. Иза Стевана је село остало дуго времена пусто.

Порекло становништва.

Покушавали су борачки Муслимани да се одрже у њему, али нијесу могли. Задњи је иселио Муслиман Луковица, прије 60 година. Иза њега доселио је:

-Аџић из Лисине у Пиви, тражећи већи комад земље. Старином су Рајковићи из Петровића у Бањанима. Исто су братство с Носовићима, од којих је чувени хајдук Лимо. Дошли су прије 80 година, а сад их има 6 кућа.

-Таушани су из Пиве. Веле да су од братства Баја Пивљанина. Звали су се Чепури. Таушан значи, на турском језику, зец.

-Додери,

-Беати,

-Пушаре:

-Шекаре сви су једно братство, и сви потичу с Пилатоваца. Прве двије породице дошле су прије 70 год. као једна фамилија из Жањевице, а друге двије прије 55 год. из Пилатоваца. Има их 20 кућа.

У близини су селишта Главице и Плочни Дб. У првом су становали Стајићи, а у другом Црногорци, па их је куга растјерала. На Мједеној Глави има градина, код које је г. Братић нашао новац с римским натписом. Преко Кокорине је некад ишао пут из Сарајева у Гацко, и овцје је било више дућана и ханова. Ту су налажени млетачки и дубровачки новци.

ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.