Порекло презимена, село Граб (Љубушки)

22. август 2022.

коментара: 0

Порекло становништва села Граб, општина Љубушки. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан

Опште напомене.

Заузима средњи дио јако спљоштеног кречњачког рта који раставља Бериш од Растока. Цијело село укмећено, само су се четири куће откупиле. Неки су се откупљивали, па се опет продали. Аге су Муслимани Ђунишлићи (у  Цариграду) и Капетановићи из Витине и православци Јелачићи из Мостара.

Стоке држе врло мало; ко највише држи, има осмеро говеда и 20 брава. Крупну стоку љети гоне на Вран, гдје плаћају безима Копчићима на главу по 2 форинта. Имали су беговску планину Прокос на Врану, с које су плаћали по овна, по нешто сира н масла, па је отела држава „прида се.“

На мјесту Костеници веле били су манастир и црква Херцега Стјепана, на Граду причају за град Цара Лазара!  На  Гувнима је било много стећака па их изразбијали. У селу су живјеле Фамилије Степана Јурићевића. Ожеговићи и Шмуљићи, чије се куле и сад распознају. Њих су Турци растрали и куле има рауорили. За једну кулу на Седренику прича се да је била војводе Момчила, па је наслиједио Краљевић Марко, а онда је буљубаша Мујо, који је био ожењен Марковом сестром, а од овога је прелазила с једног посједника на другог. И сад је узгор. У селу живе 22 племена.

Порекло становништва.

-Грбавци (или Грабовци) причају да су поријеклом од Стипана Високог. Они су, веле, род са кућом Петровићима на Цетињу, је су ови поријеклом од Петра млађег сина Цара Лазара. Најприје су стали у Водицама код Клобука, а на Пећи  им је било скупиште. Одавде су побегли у Сињ, па у Ливно, па опет у Сињ, па из Сиња овдје. Дошао је дјед као дијете; дјед је живео 80 година умро је пре 60 година. Веле да их у Сињу има 80 кућа, затим Циповачи, Ордамељама, Драчеву (Габела), Вељацима 12 кућа.

-Миаљевићи су из Леђана код Дубровника. Дошли су пре 130 година. Има их у Радаљу. Црљеном Грму и овдје 4 куће.

-Краљевићи су из Човреча више Клобука. Дошли су мало прије Грбаваца. Има их у Вашаровићима, Црљеном Грму и овдје 15 кућа.

-Бебићи, дјед је одмах из Грбавца дошао у Рујвице код Метковића. Има их 8 кућа.

-Рстићи су били хајдуци из Ципре код Шибеника, па се смирили прије 200 година. Има их у Вргорцу, Радишићима и овдје 20 кућа.

-Ајдуци од хајдука Рстићева побратима. Има аих у Завојанима и овдје 4 куће.

 -Шошићи су се доселили због тјескобе од Невесиња. Сине код Имотског. Има их у Вашаровићима иовдје 8 кућа.

-Носићи. За њих се зна да су овдје били кандијскога рата. Има их у прологу, на Њивтинама и у Радишићима.

-Колак је испод Љубушког. Из Граба су једна кућа  одселила у Тиаљину, где и сада жие. Има их 8 кућа.

-Скоке од Скочибушића од Вргорца. Дошао им предак пре 150 година.

-Маркотићи су старином из Љубушког. Одатле су прешли у Метковиће, одатле у Вргорац; а из Вргорца прадјд овдје. Има их 16 кућа.

-Вујевићи сус се доселили из Вргорца прије 150 година. Има их 7 кућа.

-Вукојевићи су старином из Дувна, прелазили у Сињ, из Сиња у Шиповачу а оатле овдје. Има их у Клобуку, Шиповачи, Вељацима, Прапратници и овдје 8 кућа.

-Мушанцима је дјед дошао из Вргорца, гдје још има. Овдјее их је 3 куће.

-Живковића дјед је дошао с Ороа (Далмација), гдје их још има. Овдје их ј 5 кућа.

-Бркић је из Студенаца, овдје се „приженио“ пре 35 година. Има их 1 кућа.

-Петрушић се доселио пре 50 година из Црљеног Грма, гдје их и данас има. Овдје их је 1 кућа.

-Милићевића дјед с Броћна „уда се овдје“. Има их 6 кућа.

-Лауци су прешли из Вашаровића прије 40 година. Има их 2 куће.

-Алиловић с пробоја се прије 20 година „уда овдје“. Има их 1 кућа.

-Тонић с Пролога је прије 20 година овдје купио земљу. Овдје их је 1 кућа.

-Јеловића дјед доселио се с Вргорцаа. Кад су Турци освајали Вргорац – Јеловић га је бранио. Има их у Вргорцу, под Прологом, у Вељацима и овдје 6 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.