Стабло хаплогрупе I1-Z63

4. јануара 2022.

коментара: 4

Хаплогрупа I1-Z63 је грана хаплогрупе I1-M253. Настала је по свему судећи прије око 4500 година у оквиру културе Нордијског Бронзаног доба. Највећим дијелом развијала се међу континенталним германским племенима и народима, на оним подручјима која се у античко доба називају Magna Germania, а која су обухватала средишњу и дијелове источне Европе. Хаплогрупа I1-Z63 је пронађена у археогенетским налазима који се повезују са археолошким културама Гота и Лангобарда. Њен данашњи географски распоред указује на везу са тзв. полапским Германима, који су код античких писаца јављају под називом  Irminones. У ту групу спадају Свеви и сродна им племена, Лангобарди, Алемани, Баварци, те Англи на сјеверу. Хаплогрупа I1-Z63 је свакако била присутна и међу источним германским народима, Готима, Гепидима, Вандалима. Сви ови германски народи могли су ову хаплогрупу донијети на Балкан и оставити је као дио свог генетичког насљеђа савременим Србима.

Код Срба је данас присутно пет SNP потврђених огранака хаплогрупе I1-Z63. Сви ови огранци нису ближе повезани. Ово говори да је хаплогрупа I1-Z63 на наше просторе долазила са различитим германским племенима и народима, вјероватно у периодима антике, позне антике и сеобе народа.

Грана I1-PH220 је средњовјековне старости. Код Срба је углавном присутна у динарској миграционој зони. Спорадично се јавља и међу Италијанима, Хрватима, Бугарима, Албанцима, али се чини да су Срби њена централна популација. Најближе узводне филогенетске везе су са тестиранима из Њемачке и Швајцарске (алеманска зона насељавања). Исходиште је вјероватно у неком од племена полапских Германа.

Грана I1-Y59728 je грана чија старост допире до Бронзаног доба. На нашим просторима ову мутацију носи српска породица из Поморавља, која је урадила геномски тест, али је без ближих филогенетских веза. Слични хаплотипови су присутни код тестираних у Бугарској, који нису SNP потврђени. С обзиром на велику старост I1-Y59728, не чуди да је кроз разне млађе огранке присутна на широком простору, од Балкана до Британије. Тестирани Србин је негативно тестиран на све ове млађе огранке.

Грана I1-Y16434 је средњовјековне старости. Присутна је код крајишких Срба, припада јој разгранати далматински род Мацура. Хаплотипска поклапања, без SNP потврде, тестирани из ове гране имају са појединим српским родовима у Херцеговини, Брдима и Полимљу. Филогенетски јој је најближа паралелна грана I1-Y60985, која се развијала у сјеверној Албанији међу гегијском популацијом Пуке и Комана. Обе гране обједињује мутација Y16437, која је настала у периоду 5-6. вијека н.е, очигледно на Балкану. Далеке узводне везе су са тестираним са подручја Белорусије и није искључено да је на Балкан ова хаплогрупа дошла са неким од источних германских народа.

Грана I1-Y7627 је грана чија старост допире до Гвозденог доба. Српски припадници ове гране нису радили геномске тестове, већ само појединачне SNP тестове, тако да се не зна којем од млађих огранака ове хаплогрупе тестирани Срби припадају. Хаплогрупа I1-Y7627 присутна је код Срба у Херцеговини и Крајини. Присутна је такође у Русији, Шведској, Италији, Албанији, Мађарској, Пољској.  Ову мутацију је могло носити неко од источногерманских племена.

Грана I1-FT165786, је грана чија старост допире до Гвозденог доба. Код Срба је присутна на подручју источне Србије и јужног Баната, али и код Срба у Крајини. Нема ближих филогенетских веза. Најближи су јој тестирани Американци енглеског поријекла, али је та веза стара преко 2500 година.

Све набројане гране хаплогрупе I1-Z63, у српску популацију су улазиле углавном као дио већ романизованог балканског становништва, германског поријекла. Можда су из тог разлога досељени Словени и носиоце ових хаплогрупа доживљавали као неки „стари народ“, што је случај са поменима Мацура у предањима брдских племена.

За пуни приказ отворите линк стабла у новом прозору.

Објашњења уз стабло: https://www.poreklo.rs/2021/12/01/filogenetska-stabla-haplogrupa-uvod-i-objasnjenje/

Наредни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. archduke

    Одличан пост.

  2. Горан

    Мора се овде рећи да Подграна I1Z63 није била присутна само код старог Балканског становништва,Романизованим Илира међу које су се насељавали и заостали Готи у 4и5веку Н.Е.Многе подгране I1Z63 донели су и Словени у 6веку,који су на Балкан долазили са територија на којима су пре њих живела многобројна Германска племена,посебно на простору између река Одре и Лабе.Полабски Словени и Лужичани су управо живели на простору где су живели и Полабски Германи,и управо ту је могло доћи до асимилације заосталих потомака Свева.Например Подграна I1Z63-Ph220 се појављује код свих Балканских народа,а како је речено највише код Срба.То јасно указује на могућу везу-асимилације Полапских Словена и Лужичких Срба са Полабски Германима попут Тиринжана,који су били непосредни суседи Срба на реци Зали и Лаби.Управо ту је могло доћи и до мешања I1Z63-Ph220 са Србима али и са другим Словенима,собзиром да ову Подграна имају и Хрвати и Бугари,Македонци,Такође узводна Подграна I1Z63-14111 је присутна и код Пољака,па је јасно да су ову Подграну на Балкан донели већ Словенизовани Свеви,а даје Подграна Ph220 настала на Балкану у периоду 9-11век код већ давно Словенизованих Германа,који су са Словенима и међу Србима и Хрватима дошли у 6и7веку на Балкан.Дакле неке подгране I1Z63 дошле су на Балкан пре а неке међу R1a Словенима.

    • Синиша Јерковић

      Слажем се, ова опција такође стоји као могућа за грану I1-Z63>PH220.

      • Горан

        Господине Јерковић у хвала Вам за потврду мог мишљења.Ја бих такође навео и једну битну чињеницу и занимљивост.Лужичких Срба у Немачкој је данас врло мали број,нисам сигуран да ли их данас има око 60-70.000.Код ДНК тестираних Лужичких Срба преовладава R1a генетика,око 60посто Лужичких Срба има типичну Словенску R1a хаплогрупу,док је I1Z63 заступљена око 10посто,што је врло слично као код Балканских Срба.Слична процентуално заступљеност I1 је и код Белоруса и Пољака.Могло би се доћи до закључка дасу Лужички Словени поред реке Зале у 6веку,асимилирају око 8-10посто заосталих Германа,слично као и Словени поред реке Висле.Лужички Словени су се под заједничким именом Срби поделили и једни остали на Северу крај реке Зале,у Немачкој,док је друга група истих Срба Лужичана отишла на Балкан.О њиховој повезаности јасно говори готово исти проценат хаплогрупе I1Z63 (племенско језгро,Суеби,Свеви,)око ког су се на Северу у Лужицу окупили бројнији Словени,који су преузели племенско име Срби.Део њих R1a+I2a+I1Z63дошао је на Балкан у 7веку,преневши своје име на I2a популацију.Ипак проценат племенског језгра Лужичких и Балканских Срба, I1Z63,је скоро идентичан,10посто,што јасно указује да Балканска I1Z63 генетика преСрбска,није значајно утицала на проценат заступљености ове подгране код Срба.Краће речено Срби су као племе у време свог доласка на Балкан имали око 8-10посто Германске генетике,и тај проценат Српске I1Z63,остао је кроз наредне векове на Балкану врло уједначен са Србима из Лужице,тј Готски утицај на Балканске Србе није био много велики,али је свакако присутно генетски наслеђе Полабских Свева.