Стабло хаплогрупе I1-Z63

4. јануар 2022.

коментара: 10

Хаплогрупа I1-Z63 је грана хаплогрупе I1-M253. Настала је по свему судећи прије око 4500 година у оквиру културе Нордијског Бронзаног доба. Највећим дијелом развијала се међу континенталним германским племенима и народима, на оним подручјима која се у античко доба називају Magna Germania, а која су обухватала средишњу и дијелове источне Европе. Хаплогрупа I1-Z63 је пронађена у археогенетским налазима који се повезују са археолошким културама Гота и Лангобарда. Њен данашњи географски распоред указује на везу са тзв. полапским Германима, који су код античких писаца јављају под називом  Irminones. У ту групу спадају Свеви и сродна им племена, Лангобарди, Алемани, Баварци, те Англи на сјеверу. Хаплогрупа I1-Z63 је свакако била присутна и међу источним германским народима, Готима, Гепидима, Вандалима. Сви ови германски народи могли су ову хаплогрупу донијети на Балкан и оставити је као дио свог генетичког насљеђа савременим Србима.

Код Срба је данас присутно пет SNP потврђених огранака хаплогрупе I1-Z63. Сви ови огранци нису ближе повезани. Ово говори да је хаплогрупа I1-Z63 на наше просторе долазила са различитим германским племенима и народима, вјероватно у периодима антике, позне антике и сеобе народа.

Грана I1-PH220 је средњовјековне старости. Код Срба је углавном присутна у динарској миграционој зони. Спорадично се јавља и међу Италијанима, Хрватима, Бугарима, Албанцима, али се чини да су Срби њена централна популација. Најближе узводне филогенетске везе су са тестиранима из Њемачке и Швајцарске (алеманска зона насељавања). Исходиште је вјероватно у неком од племена полапских Германа.

Грана I1-Y59728 je грана чија старост допире до Бронзаног доба. На нашим просторима ову мутацију носи српска породица из Поморавља, која је урадила геномски тест, али је без ближих филогенетских веза. Слични хаплотипови су присутни код тестираних у Бугарској, који нису SNP потврђени. С обзиром на велику старост I1-Y59728, не чуди да је кроз разне млађе огранке присутна на широком простору, од Балкана до Британије. Тестирани Србин је негативно тестиран на све ове млађе огранке.

Грана I1-Y16434 је средњовјековне старости. Присутна је код крајишких Срба, припада јој разгранати далматински род Мацура. Хаплотипска поклапања, без SNP потврде, тестирани из ове гране имају са појединим српским родовима у Херцеговини, Брдима и Полимљу. Филогенетски јој је најближа паралелна грана I1-Y60985, која се развијала у сјеверној Албанији међу гегијском популацијом Пуке и Комана. Обе гране обједињује мутација Y16437, која је настала у периоду 5-6. вијека н.е, очигледно на Балкану. Далеке узводне везе су са тестираним са подручја Белорусије и није искључено да је на Балкан ова хаплогрупа дошла са неким од источних германских народа.

Грана I1-Y7627 је грана чија старост допире до Гвозденог доба. Српски припадници ове гране нису радили геномске тестове, већ само појединачне SNP тестове, тако да се не зна којем од млађих огранака ове хаплогрупе тестирани Срби припадају. Хаплогрупа I1-Y7627 присутна је код Срба у Херцеговини и Крајини. Присутна је такође у Русији, Шведској, Италији, Албанији, Мађарској, Пољској.  Ову мутацију је могло носити неко од источногерманских племена.

Грана I1-FT165786, је грана чија старост допире до Гвозденог доба. Код Срба је присутна на подручју источне Србије и јужног Баната, али и код Срба у Крајини. Нема ближих филогенетских веза. Најближи су јој тестирани Американци енглеског поријекла, али је та веза стара преко 2500 година.

Све набројане гране хаплогрупе I1-Z63, у српску популацију су улазиле углавном као дио већ романизованог балканског становништва, германског поријекла. Можда су из тог разлога досељени Словени и носиоце ових хаплогрупа доживљавали као неки „стари народ“, што је случај са поменима Мацура у предањима брдских племена.

За пуни приказ отворите линк стабла у новом прозору.

Објашњења уз стабло: https://www.poreklo.rs/2021/12/01/filogenetska-stabla-haplogrupa-uvod-i-objasnjenje/

Наредни чланак:

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. archduke

    Одличан пост.

  2. Горан

    Мора се овде рећи да Подграна I1Z63 није била присутна само код старог Балканског становништва,Романизованим Илира међу које су се насељавали и заостали Готи у 4и5веку Н.Е.Многе подгране I1Z63 донели су и Словени у 6веку,који су на Балкан долазили са територија на којима су пре њих живела многобројна Германска племена,посебно на простору између река Одре и Лабе.Полабски Словени и Лужичани су управо живели на простору где су живели и Полабски Германи,и управо ту је могло доћи до асимилације заосталих потомака Свева.Например Подграна I1Z63-Ph220 се појављује код свих Балканских народа,а како је речено највише код Срба.То јасно указује на могућу везу-асимилације Полапских Словена и Лужичких Срба са Полабски Германима попут Тиринжана,који су били непосредни суседи Срба на реци Зали и Лаби.Управо ту је могло доћи и до мешања I1Z63-Ph220 са Србима али и са другим Словенима,собзиром да ову Подграна имају и Хрвати и Бугари,Македонци,Такође узводна Подграна I1Z63-14111 је присутна и код Пољака,па је јасно да су ову Подграну на Балкан донели већ Словенизовани Свеви,а даје Подграна Ph220 настала на Балкану у периоду 9-11век код већ давно Словенизованих Германа,који су са Словенима и међу Србима и Хрватима дошли у 6и7веку на Балкан.Дакле неке подгране I1Z63 дошле су на Балкан пре а неке међу R1a Словенима.

    • Синиша Јерковић

      Слажем се, ова опција такође стоји као могућа за грану I1-Z63>PH220.

      • Горан

        Господине Јерковић у хвала Вам за потврду мог мишљења.Ја бих такође навео и једну битну чињеницу и занимљивост.Лужичких Срба у Немачкој је данас врло мали број,нисам сигуран да ли их данас има око 60-70.000.Код ДНК тестираних Лужичких Срба преовладава R1a генетика,око 60посто Лужичких Срба има типичну Словенску R1a хаплогрупу,док је I1Z63 заступљена око 10посто,што је врло слично као код Балканских Срба.Слична процентуално заступљеност I1 је и код Белоруса и Пољака.Могло би се доћи до закључка дасу Лужички Словени поред реке Зале у 6веку,асимилирају око 8-10посто заосталих Германа,слично као и Словени поред реке Висле.Лужички Словени су се под заједничким именом Срби поделили и једни остали на Северу крај реке Зале,у Немачкој,док је друга група истих Срба Лужичана отишла на Балкан.О њиховој повезаности јасно говори готово исти проценат хаплогрупе I1Z63 (племенско језгро,Суеби,Свеви,)око ког су се на Северу у Лужицу окупили бројнији Словени,који су преузели племенско име Срби.Део њих R1a+I2a+I1Z63дошао је на Балкан у 7веку,преневши своје име на I2a популацију.Ипак проценат племенског језгра Лужичких и Балканских Срба, I1Z63,је скоро идентичан,10посто,што јасно указује да Балканска I1Z63 генетика преСрбска,није значајно утицала на проценат заступљености ове подгране код Срба.Краће речено Срби су као племе у време свог доласка на Балкан имали око 8-10посто Германске генетике,и тај проценат Српске I1Z63,остао је кроз наредне векове на Балкану врло уједначен са Србима из Лужице,тј Готски утицај на Балканске Србе није био много велики,али је свакако присутно генетски наслеђе Полабских Свева.

        • Ивица Јовановић

          Готово сигурно. Јер на том простору око реке Лабе постоје остаци станишта где у истом слоју имамо словенски и германски тип градње. Ако су живели једни са другима мале су шансе да до мешања и асимилације није дошло.

  3. Горан

    Оно што је врло чудно код већине I1Z63 родова ,посебно код родова I1Z63-Y13946-Ph220,којих има велики број фамилија широм Балкана,то је потпуна породична неповезаност ових родова.Осим код рода Мацуре који су I1Z63-Y16434,који имају своје генетске сроднике у Сев.Албанији,многе друге породице I1Z63 немају никакво породично предање о сродности са неком другом породицом која је носилац исте подгране.Код родова који су носиоци I1Z63-Ph220,чак и они родови који славе исту крсну славу,живе на истом подручју,немају никакву идеју о заједничком пореклу.Чак многе фамилије које су ова хаплогрупа и Подграна се много више повезују у рођаком смислу са братствима и фамилијама који су нека друга хаплогрупа.Например бројни појединци-породице I1Z63-Ph220 појављују се у великим братствима који су R1a,I2a,E1bV13,J2a чак имају и славу и презиме и предања потпуно повезано са тим родовима,али потпуно различиту генетику,што све њих данас тестиране изузетно изненади многе и разочара.Са својим генетским сродницима који имају исту I1Z63 Подграну често немају баш никакву породичну повезаност.То није баш лако објаснити,због чега ови родови I1Z63,нигде нису бројнији,више породица на једном месту,већ су потпуно раштркани и ,,убачени,,у друге велике родове као кукавичја јаја у туђа гнезда.Како је дошло до овако чудног удаљавања носиоца исте генетике, I1Z63,који немају никакве међусобне повезаности упркос истој генетици?

    • Горан

      Реално објашњење проблема породичне неповезаности великог броја родова I1Z63 на Балкану,њихове исте генетике али без племенске организације би могло бити следеће:Већина данашњих генетичара као и историчара,археолога хаплогрупу I1Z63 повезују са народом Гота који су у раном средњем веку,од 3до6века,веома многобројни боравили и кретали се Балканом.Кроз своју историју,Готи су из Скандинавије отишли далеко на југ боравили на простору данашње Војводине али и Румуније,као и данашње Бугарске,Србије,Албаније,Грчке,такође иу Старој Херцеговини,Се.Далмацији,Западној Босни.Визиготи који су са Балкана отишли у Сев.Италију отишли су даље из Италије у Шпанију.Готски историчар Јорданес у свом капиталном делу ,,Getika,,Историја Гота,наводи да су на простору Мезије,данашња Србија и Западна Бугарска,Се.Македонија,остали многобројни Визиготи-Тервинзи,познати под именом Трачки или Мезоготи.Они су прихватили хришћанство и одвојили се од Атанарихових Визигота који су отишли у Грчку а затим под вођством Аларика из Грчке одлазе у Сев.Италију,где после изгубљених борби са Римљанима,Аларикови Визиготи одлазе у Западну Босну,Далмацију где живе више година.Мезоготи су по Јорданесу иу шестом веку живели у Мезији(Србија,Се.Македонија,Се.Албанија)у планинама,нератоборни сточари,који су имали само козе и овце,и бројне пашњаке и шуме.Словени ће и ове МезоГоте у планинама Србије и Македоније звати Власи,као и Романизоване Илире у Далмацији.Можемо претпоставити да ни сви Визиготи из Далмације нису отишли у Италију,већ су многи остали у брдима Западне Босне.Свакако морају се поменути и њихови блиски сродници,исти народ Остроготи,који су из Тракије и Епира,отишли у покрајину Превалис,данашња Црна Гора,и ту боравили дуже време као Римски федерати,одакле велики број Острогота одлази у Италију,где узимају сву власт и формирају краљевство с владарем Теодориком.Теодориково краљевство обухватало је Италију и сву Далмацију на Балкану,историјски је трајало око 50година.Постоји мишљење да и после пропасти и пораза Острогота и повратка Византијске власти у Далмацији и Италији,многи Остроготи нису настрадали,нису ни отишли међу Византинце,већ су остали у планинама Далмације поред аутохтоних Илира.Неки Остроготи су из Италије побегли на север,према Баварској и данашњој Швајцарској.Дакле,на свим оним просторима Балкана где су живели Готи,у 4-6века,издељени у неколико група,племена,МезоГоти у Србији,Македонији,Остроготи у Херцеговини,Сев.Далмацији,Визиготи у Западној Босни,Лици,имамо хаплогрупу I1Z63,која је откривена и код потомака Крунских Гота.Можемо закључити да су Скандинавски народ Готи имали као своју главну хаплогрупу I1Z63,а ову хаплогрупу имали су и припадници неких других племена пореклом из Скандинавије који су са Готима дошли на Балкан.Једна потврда повезаности са Готима је и један резултат извесног Бодина,пореклом Швеђанина,који је I1Z63-Y13946-51867,ову Подграну такође имају и Бугарин из Зап.Бугарске,Албанци,Македонци,Срби углавном пореклом из Старе Рашке,али и Црне Горе,Се.Далмације,Херцеговине.Недостатак повезаности родова на Балкану који имају овај исти Готски ген би се могао објаснити тиме што су сами Готи на Балкану били издељени у неколико великих племена,која су кроз читава три века живела на различитим деловима Балкана,од Истока,Грчке,до Запада,Хрватске.Упркос истој генетици,потомци Гота су остали просторно и племенски удаљени,као потомци различитих често и зараћених Готских племена.Тако су потомци Балканских Гота,МезоГота,Острогота,Аларикових Визигота,који су остали у различитим деловима Балкана,остали удаљени једни од других,исте генетике али без икакве повезаности.Ове раздвојене групе Готских потомака,који су остали у брдима од Бугарске и Србије,Македоније,преко Старе Херцеговине,до Хрватске,сјединиће се са староседеоцима Балкана,као и са Словенима у 7и8веку,где ови потомци Гота из 4,5века већ у 7веку,утопљени међу Влахе,Арбанасе и Словене,немају више никакву свест о Готском пореклу,ни сећање на тај народ.Остаје само иста Готска генетика,код потомака МезоГота,Острогота,Визигота,Гепида који су још у 6веку били потпуно раздвојени,а у 7-10века више не постоје као народ,већ су утопљени у друге народе широм Балкана,о чему сведочи хаплогрупа I1Z63,која је остала и Србима,Бугарима,Албанцима,Хрватима,Македонцима као траг Гота.Зато није чудно што данас I1Z63-Y51867имају и Бугари и Македонци,Срби са Косова,али и из Херцеговине,Рашке,али и из Далмације,и Хрвати,Швеђанин,али и Италијан.Јасан траг Гота који су од трећег до седмог века доминирали у јужној Европи.Не староседеоци,већ досељеници из Скандинавије.

  4. ljiljana

    Da li poštovani gospodine Jerkoviću imate saznanje o ličkim Srbima- pravoslavcima, koji slave Svetog Nikolu, odnosno njihovoj haplogrupi i da li oni imaju neke veze sa Crnogorcima?
    Hvala Vam isrdačan pozdrav,
    Ljiljana

  5. Богдан

    Кад се погледају сви резултати на Yfull-стаблу који су I1Z63+,делује као да се у првом или другом веку пре Н.Е хаплогрупа I1Z63 јасно поделила на две гране:Западну и Источну.Западна грана је учествовала у етногенези Германских народа а источна у етногенези Словена.На Yfull-стаблу се јасно може видети велики број млађих подграна испод I1Z63 код Пољака,Руса,Украјинаца,Чеха,Румуна,БелоРуса,Срба,Албанаца,и то су подгране од којих многе непостоје на Западу Европе(Енглези,Немци,Италијани,Французи)док се многе подгране испод I1Z63 појављују и код Словенских народа и на Западу.Видимо да је на Yfull стаблу веома много I1Z63 грана код Пољака,Руса,Чеха,али је много присутна и на Балкану.Јасно се види по резултатима на Yfull-стаблу да Словени имају веома висок проценат I1Z63,посебно Пољаци и Руси,и да је ова хаплогрупа уз I2a и R1a,могуће на простору Пшеворске културе,међусобним мешањем Ист.Германа и Прасловена,учествовала у генетици Словена.Већ током 5.и6.Н.Е они су имали уз R1a и I2a и висок проценат I1Z63 што се стално доказује код нових тестираних Пољака,Бугара,Срба,Руса али и код потомака Балканских Словена у Македонији,Албанији,Хрватској.Нетреба ову хаплогрупу превише повезивати са неким Германским народима из 4,5 века Н.Е који су кратко време боравили на Балкану,и можда поједини остали на Балкану утопљени у Романизоване староседеоце.Ипак је много већа могућност да су носиоци хаплогрупе I1Z63 на Балкан дошли као Словени,измешани са бројним носиоцима R1a и I2a хаплогрупе.То се јасно види и у генетици Пољака,Чеха,Словака и код Мађара или Руса.