Порекло становништва насеља Прераца, општина Билећа – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Међе прерачког удута захватиле су веома кршевито земљиште између Великог Планика (1069 м.) на западу и Ерцегове Градине (1306 м.) Накића (1327 м.) и Равне Градине (око 1300 м.) на истоку. Терен, на ком је већина сеоскијех кућа, има облик пошире продоли. Дно те продоли састављено је од брдскијех наноса, по странама су једри кречњаци с јако развијенијем особинама карста. Та предо пружа се у правцу С–Ј ; почиње код Голобрђа, па се постепено према југу спушта. На југу затвара је крш, који се у облику косе пружа сјеверно од Трновице, у правцу И–З. Пред кршом продо је јаче раширена и ту су највише сталежни брдски наноси. Више тога проширења је највећи дио сеоскијех кућа. На сјеверу продо је затворена љути, која се као коса одваја с Великог Планика. љут, је као што се види и по самом имену, сасвијем кршевито кречњачко земљиште карснијех особина.
Воде.
У сеоском удуту нема ниједног извора. Сељаци пију воду на чатрња, којих има свега четири. Три су чатрње начињене у новије вријеме а једна је веома стара. Вода у чатрњама је од кишнице.
Иради и мера.
Прерачко земљиште много је згодније за сточарско занимање становништва него ли за земљорадњу. И сточарство је главни извор, којијем се храни становништво. Земље за обрађивање има доста, али је врло неплодна. Највише земље има око кућа у појединијем доловима. У сеоском удуту има је највише на истоку од села. Највећи су комади код Питоме Градине, у Сјеверцу, у Вучкову Биљегу, у Пандурици, у Г рабовом Осоју и y Пашину Долу. До пред окупацију Прерачани су имали земље око села Капавице, Ковача и Јасена. Како су та села данас у Црној Гори, ту земљу Прерачани не могу обрађивати. У то вријеме остало је на овој страни много земље онијех села, која су данас у Црној Гори. Ту земљу Прерачани обрађују за се и не дају с ње никаква хака, а њихову земљу у Црној Гори обрађују они сељани, чија је земља у окупационом дијелу прерачког удута.
Ирадна земља у Прерацима већином је атинска. До пред окупацију агама су плаћали сељаци половину и трећину реда према томе, јесу ли аге давале сељацима сјеме или су сељаци сијали своје сјеме. Данас је сва земља „уконтраћена“ и сељаци плаћају агама сваке година исту суму новаца. Аге су: Ченгићи и Пашићи из Невесиња.
Кршевити прерачки удут обрастао је ситном гором (зановети и јасеновином), а из појединих шкрипова у кречњаку расте веома оштра трава, која и зими остане зелена. Земљиште, на кому расте зановет, сматра се у Рудинама као најзгодније мјесто за тојење стоке. У томе је погледу прерачки удут веома згодан за сточарство и оно је главни начин занимања сеоског становништва. Стока прерачка на продаји увијек има добру цијену.
Испаше су по цијелом необрађеном дијелу удута. На сјевер иде до Корита, на југу до Трновице; на истоку је захватила црногорска граница, а на западу иде до у Крмча Пода према Мекој Груди.
Шума је у прерачком удуту веома кржљава и ријетка. Она се највише састоји из јасеновице и зановети. Већијех храстовијех дрвета има нешто у селу, у зградама. Осим ове шуме има је нешто и око старога трговачког пута испод Планика. Туда је у првој половини XIX—or вијека била веома густа храстова шума и из ње су чешће ајдуци и устаници нападали на Турке. Поради тога турска је власт дијелом изсјекла, дијелом попалила шуму. И до данас се одржао око пута само гдјекоји већи храст. По пањевима, што вире из земље види се, да је прије овога пожара вило туда веома много великијех и старијех храстова.
Тип села.
Опћину прерачку сачињавају два села: Прераца и Голобрђе. Прераца су јужније и почињу готово одмах од јужне удутске границе. Идући од југа према сјеверу најприје сретамо три куће Бабића, које су јако удаљене једна од друге. Иза њих долазе поједине групе породичнијех кућа. Све су те групе у плићијем улегнућима једна поред друге. То је право село Прераца. Код овијех група то је особито, што се нигдје куће не збијају близу једна друге, већ су све разбацане и у знатној удаљености. Најмање одстојање између кућа износи више од 50 м, а има гдјегдје растојање између кућа и од 200 м.
Осим споменуте три Бабића куће у селу Прерацима издвајају се све групе: Атељевића куће (3 к.), Бјелетића куће (7 к.), Будалића куће (7 к.) и Вујовића куће (20 к.). Вујовића куће распадају се на више мањијех група; на неколико мјеста Вујовића куће по двије долазе једна уз другу, а на једном мјесту имају у једној групи три куће, које су једна до друге збијене. Иначе је цијело село разбијеног типа.
На С од Прераца а у даљини око 3 км. је село Голобрђе. Куће у овом селу су јако раштркане. Дијели се на четири дијела. У најсјевернијем дијелу села долази пет кућа Будалића. Оне према осталијем селима чине најзбијенији дио Голобрђа. Одстојање између кућа је попречно око 40–50 м. Куће су по окрајцима плиће вртаче.
Од Будалића кућа према ЈЗ у даљини око 300 м су двије куће Бјелетића. Оне стоје једна према другој у праву З–И, у даљини Од 80–100 м. Од овијех на 3, у даљини од 150—200 м су три куће Бјелетића. Оне сухсве три у знатном међусобном одстојању (попречно 40 M.). Према истоку од ове три куће, у удаљености до 80 м су опет двије Бјелетића куће.
Као што се види из овога распореда сеоскијех кућа у овој опћини имамо тип јако раштрканог села. Особито су куће разбијене у Голобрђу. Неки дијелови села Прераца одступају мало од овога типа, али ипак знатна већина кућа и у томе селу чини тип јако разбијеног села. Видјели смо, да су Прераца на првом мјесту сточарско село. То би се могло видјети и по самом типу села.
Колибе u планине.
И у овом селу у прољеће и у јесен изгони се стока из села на удаљеније њиве у сеоском удуту. Само ове се њиве разликују од онијех мјеста, на којима су у другијем удутима стална јањила и торине. Овдје се те њиве мијењају сваке године. На њих се изгони стока више ради тога, да се оне нагноје него ли ради тога, да се стоци нађе боља паша. Пошто су ове њиве често веома удаљене од села, обично тада са стоком изађу сва чељад из села. У томе случају код њиве се начини мала колиба, у којој спава планинка и дјеца и у којој се купи мрс. Те су колибе начињене од сувомеђине, а покривене су млађевивом. Неки дио сељака љети нагони стоку на Пријевор између Волујака и Перућице. Пошто на тој планини нема више од три колибе, на Пријевору има цијелог љета траве, те се Прерачани задрже дуже на планини него остали Рудињани.
Име села.
Сељани не знају, поради чега је њихово село прозвано Прерацима. Голобрђе се зове по томе, што је около свуда го крш без шуме.
Старине у селу.
Као остаци од старина у овом селу сматрају се: селиште под Питомом Градином, стара сеоска црква и гробнице око ње. По Питомом Градином има и данас више омеђина од старијех кућа и стаја. O томе селишту сељаци причају ово. То је селиште старије него сва ова данашња села. Село је било под Питомом Градином, а торине и јањила била су по Прерацима. Једанпут дођу Муслимани Новљани и учине у једној кући зулум. Цијело се село ради тога искупи и побије зулумћаре. Ради тога цијело село напртља и Одсели некуд. Које су породице живјеле у томе селу, не зна се.
На половини пута између села Прераца и Голобрђа је разваљена стара сеоска црква. Она је била узгор до 1880. године. Тада се у овом селу сукобише аустријски војници и усташи. У томе боју црква би срушена. Поред цркве има близу четрдесет гробница, од којијех већина узгор стоји, а друге су положене по земљи. На некијем има веома старијех натписа, који се голијем оком не могу читати. На некима могу се прочитати само прве ријечи: „Асе почивает рабв божи Мићанв“ „Асе лежи рабв божи Андриа“. Презимена покојника не могу се никако прочитати.
Постанак села и поријекло становништва.
Народ прича да су у најстарије вријеме у Прерацима биле зимске торине појединијех црногорскијех племена. У то вријеме није било у Прерацима ни једном села. Истом послије тога настало је село под Питомом Градином. Видјели смо, како сељаци приповиједају, да су и ови сељаци у Прерацима имали своје торине. Послије тога, прича се, у Прерацима је живјела породица Ђурице. Та се је породица раселила ради турског зулума и данас живи у Дабру, у Мостару и по некијем селима у Хумнини.
Послије Ђурица доселила су се у један мах из околине Никшића три Петра и то:
-Петар Вујовић, Петар Бјелетић и Петар Будалић. Сва три су дотле живјела у околини Никшића. Све три породице су различита поријекла. Будалнћи су, прије него су живјели у Риђанима, доселили из племена Озринића. Бјелетићи су поријеклом из Требесе код Никшића, а Вујовићи веле, да су поријеклом из самог Никшића. Ови Вујовићи нијесу иста породица с племеном Вујевићима у Врањскијем и Дабру. Њихове породице има у многијем селима у Хумнини, који се зову Преради и Докићи.
Да су ове три породице разнога поријекла, види се и по томе, што немају иста крсна имена. Бјелетићи славе Лучиндан. Вујовићи Никољдан, а Будалићи Госпођиндан.
Мисли се, да од досељења овијех породица нема више од сто и двадесет година.
У првој половини XIX. вијека досељени су;
-Атељевићи из Љубомира (славе Аранђелов дан) и:
-Бабићи из Трновице. Славе Лазарев дан.
Као што се види из народног проповиједања, прерачка села су доста млада и постала су на мјестима старијех торина. Судећи по старијем гробницама, (за које сељаци веле, да су их њихови пређи подизали) у овијем селима или у њиховој близини морало је бити доста старијех насеља. Само ове би гробнице могле бити гробље селишта под Питомом Градином.
Из прегледа о досељавању породица види се, да је становништво поријеком од досељеника. Послије првог досељавања становништво је више расло прираштајем него досељавањем.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)