Порекло становништва села Прентин До, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово пространо цуцко село пружа се на простору од планине Пресјеке на југу до Капавице на сјеверу и од Тисовца на западу до Прентинске љути и до врха Мелаца на истоку. ОкрУжују га села Извори, Кобиљи До, Убли и Трњине. Читав тај планински .и брдовито–бреговити предио прошаран је бројним, најчешће плодним доловима и добрим дијелом прекривен пасиштима и шумама. Отуда у њему „велики број малих насеља, која су сва основала братства са Трњина и Ровина“.
Граница атара са сјевера почиње од Катуништа па ка југу води преко Јованова корита, Бадовачке алуге, Обадовице, Бобике, Ртова, Врљерога до на Лаковиће, одакле скреће на запад преко Кашић Мелаца, Жљебине, Пресјеке, Врха Од Данава, присоја Липовог дола и избија на Рупе. Одатле се наставља ка сјеверу преко Катуништа, коте 1208, Мокрих осоја, па обухвата Пискалине и Шараметов до, те преко Шљемена и Јаничиних рупа излази на Катуништа. Тако ограничен простор, чија је дужина (С–Ј) 7,1 и ширина (З–И) 3,8 km, захвата површину од 25,75 km2. Средина села је на висини од 860 m.
Историјат.
Исцрпно испитујући насеља Цуца, Ердељановић је и овдје установио да су некада била насеља од старих. Цуца… Особито је много успомена на старо становништво у топографским називима, који су сви осим два–три врло старог постанка и несумњиво остали од старијег становништва. Сва су та села (данашња–ПР) постала у току 18. и 19. вијека насељавањем малоцуцких братстава из Ровина, Круга и Трњина по доловима и по мјестима негдашњих насеља.
Ердељановић је у селу пописао 58 д. а 1925. год. у склопу Малих Цуца, Односно скупа са Трњинама, било их је 120 са 700 становника. На даље, према новим пописима: 1948 (65:303), 1953 (65:314), 1961 (52:254) и 1971 (38:201). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (3:3), са 2 (10:4), са 2–5 (17 : 11), са 6—8 (19:14) и са 8 и више (3 :6). Истовремене промјене y главним групама старосно–полне структуре, показују сљедећи подаци – у првој 115:831 (ж. 55:45), у другој 97:82 (ж. 46:40) и y трећој 84:38 (ж. 30:21 .
Структура становништва.
Према образовним обиљежјима, мјештани су били= без школе 85:48 (ж. 53:42), са четворогодишњом 97:104 (ж. 37:46), са осмогодишњом 8 :11 (ж. 0 :2), са средњом 1:2 (ж. 0:1), квалификованих радника 1 : 4 (ж. 0 : 1) 14 неписмених 66 : 39 (ж. 54 : 35).
С друге стране, посједовна и доходовна структура домаћинстава у истом периоду била је: без земље (3 : 3), до 2 ха (18:0), са 2–5 (13:0), са 5—10 (11:9), са 10–15 (3:10) и са 15 и више ha (4 : 16), односно пољопривредних 30 : 15, мјешовитих 19 : 19 и непољопривредних 3:4.
У 1953. години 134 активна издржавала су 168 лица; у пољопривреди 118 : 147, а са личним примањима било је 12. Тај однос се у наредна два пописа измијенио овако: активних је било 99:79, издржаваних 141 : 113; у пољопривреди 84 :61 и 98 :88 и са личним примањима 14:21. Једне и друге године у индустрији и рударству радило је 3:13 и у другим ванпољопривредним дјелатностима 5 :5 лица.
Тип села.
Прентин До је у цјелини (а особито неки његови дијелови) од комуникација релативно удаљено насеље, те знатна просторна изолација представља крупан проблем за његов развој. Атар села је премрежен крчаницима и постопицама чија је дужина око 10 km. Крчаником дугим 8,5 km село је повезано са мјесним средиштем y Бати, од Цетиња је Удаљено 42 и од Никшића 35 km. Главнину села чини истоимени дио насеља са 5 кућа а остало су засеоци са сљедећим бројем кућа: Борови до 3, Јастребов до 1, Томанов До 1, Марина рупа 2, Меоци 6, Врљерог 2, Данаве 1, Дубоки До 2, Лачев До 3, Жљебина 2 и Тисовац 4. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 1,5 km; 21 кућа је приземна, а 11 на изби; под тигленим кровом је 9 и сламеним 23; дашчани плафон има 15. малтерисани 12, а без плафона је 5 кућа. У селу је пописано 38 станова“ са 1366 м2, од којих су 12 из првог, 7 из другог, 17 из трећег и 2 из четвртог периода; са огњиштем их је било 16, а са земљаним подом 4. Према врсти су: 21 једнособни и гарсоњере, 17 посебних соба и 1 двособни; сви су били настањени.
Становништво.
Сада y селу живе ова домаћинства:
-Рогановићи (7),
-Марковићи (5),
-Ђуровићи (1),
-Стевовићи (4),
-Биговићи (2),
-Мијановићи (4),
-Андрићи (1),
-Ћосовићи (4) и:
-Томановићи (4).
Послије 1945. год. иселило се око 80 мјештана; у Војводини је колонизовано 12 д. Највише исељених живи у Цетињу, Никшићу и приморју. Повремено долази 7 д. Раније је на рад y Америку ишло 11 мјештана. Ван свога мјеста 1971. је радило 16 мјештана.
Воде.
Село се водом опскрбљује из 26 бистијерни, од којих су 2 заједничке ; једна је изграђена уочи задњег рата, а друга послије њега. Служе за пиће и појење стоке; остале су приватне и групне.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
У истој мјери y којој је сточарство, поред других занимања, примарно мотивисало постанак, ширење и развој насеља, било је потребно подићи одговарајуће, што значи бројне, помоћне објекте за смјештај главног блага — стоке, и то неупоредиво више ситне. Услови за њихову градњу као мање–више и у осталим цуцким и другим крајевима су повољни јер се ради о кршевитим и вишим предјелима у којима зидови и ражана слама чине главну основу за подизање појата и других мањих објеката. У том погледу Прентин До је најсличнији Кобиљем Долу, Рокочима и другим сусједним селима, мада, што се тиче природних околности, између њих постоје извјесне разлике. Ријеч је o непогоднијем положају Прентиног Дола, о већој кршевитости и мањим и слабијим површинама за обрађивање. Нo то није имало већег утицаја на разлике у изградњи кућа и броју других објеката, већ је напротив сличност очигледна. Настамбе и просторије за спраћање стоке су и ту и тамо, такорећи свуда, елементарни императив и израз природне средине.
И овдје су сви засеоци мале, али комплексне и што се тиче основних, тј. материјалних токова живота, „аутономне“ насеобинске јединице. Заједништво свих поглавито се испољава у сфери традиције, обичаја, постојећег родбинства и особито. раније у одређеним подухватима солидарног испомагања онима којима је бар могућа помоћ била потреба – око подизања куће, ратарских радова и сл.
Аналогно осталим цуцким селима, и Прентин До је с трговином понајвише био упућен на тржишта Боке Которске, као и на Никшић и Грахово. Поред домаћих производа продавао се и руј, а послије 1950. год. за откуп (на Трешњеву) прибирали су се пелин, жутокора, липовина и бухарица.
Недостатак пута и електрично освјетљење увелико лимитира савремене преображаје у селу, тако да огњиште, те стари прибор за печење и кување, старије врсте кревета, столоваче, скриње и друге ствари имају готово сва домаћинства. Уједно на највећем дијелу кућа безмало да није било већих промјена.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)