Племе Кричи
Према предањима забележеним у Дробњаку и Затарју, на том подручју некада је живело племе Крича. Сећање на ово племе сачувано је пре свега кроз дробњачку традицију о сукобима њиховог племена са затеченим Кричима, али се Кричи, почевши од XIII века, помињу и у историјским изворима. Сплетом историјских околности, добар део овог племена завршио је врло рано у Далмацији и у крајишким областима, о чему сведоче историјски извори (потврда на подручју Далмације током прве половине XVI века), топоними (село Кричке у Далмацији, село Кричке у Славонији), презимена (Кричка, Кричкић, Кричковић), као и генетички резултати.
Кричка грана (J2b1-M205>Y155375)
Половином септембра 2020. године, добили смо резултате Big Y-700 теста Демића (Демић, Горњи Класнић/Глина/Банија, крсна слава Ђурђевдан). Дубљом анализом поменутих резултата (YFULL), утврђено је постојање гране Y155375 – чинили су је поменути Демићи и Стефановићи/Јевтовићи/Остојићи из Старог Влаха. Временом је утврђено да тој грани припадају Кричке из Далмације, Перуничићи из Затарја, муслимани Поровићи из Старог Влаха и Видићи из Бачке. Дубинским тестирањем Видића из Бачке, ова грана је “поцепана” и створена је нова (BY173966), коју чине Видићи, Стефановићи/Јевтовићи/Остојићи, Перуничићи и Чамџићи, док су Демићи, Кричке и Поровићи остали на нивоу Y155375*.
Стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/
Банијски огранак Крича (J2b1-M205>Y155375>Y218111)
Захваљујући Урошу Узелцу, кандидовали смо приватне SNP-ове Демића код YSEQ-а и њих девет је прихваћено, међу којима су и два основна која дефинишу грану Y155375. Од преосталих седам SNP-ова, три су се показала као битна за банијске родове који прослављају Ђурђевдан и који живе у неколико географски блиских села. Реч је о SNP-овима Y218111, Y218405 и Y218595, помоћу којих је утврђено постојање банијског огранка Крича (J2b1-M205>Y218111).
Као припадници овог огранка, потврђени су Аџићи (Равно Рашће, Глина), Бадрићи (Дабрина, Глина), Демићи (Горњи Класнић, Глина), Муиџе (Доњи Класнић, Глина), Сладовићи (Тртник Глински, Глина) и Стојаковићи (Доњи Класнић, Глина). Сви поменути родови прослављају Ђурђевдан.
Овако тренутно изгледа структура банијског огранка Крича:
– J2b1-M205>Y155375>Y218111 (Стојаковићи)
– J2b1-M205>Y155375>Y218111>Y218595 (Аџићи, Бадрићи, Демићи, Муиџе, Сладовићи)
Занимљиво је то што су Муиџе и Стојаковићи у истом делу села (заселак Турска коса), па смо сумњали да је реч о давно издвојеном огранку Стојаковића, али се испоставило да су Муиџама ипак ближи Демићи. Иако сва три рода потичу из Класнића (некада једно село, временом подељено на Горњи Класнић и Доњи Класнић), није постојало никакво предање о међусобној повезаности. Међу Муиџама је чак постојало предање да потичу од француског војника (подручје Баније било је почетком XIX века у саставу Илирских провинција Француског царства). Осим тога, Муиџама су и Аџићи, Бадрићи и Сладовићи ближи од Стојаковића.
По свему судећи, банијски огранак Крича (J2b1-M205>Y155375>Y218111) није старији од XVI века и велике су шансе да је ова мутација настала у северним деловима Босанске Крајине (Подгрмеч, Посање, Поткозарје, Поуње). Претпостављамо да су преци овог рода на подручје Босанске Крајине дошли заједно са Турцима, током или након њиховог учвршћивања у овим крајевима (XVI век). С обзиром на позицију Стојаковића на стаблу у односу на Аџиће, Бадриће, Демиће, Муиџе и Сладовиће, затим на разгранатост Стојаковића са обе стране Уне (Банија и Поткозарје), као и на то што је лично име Стојак потврђено међу Србима на подручју Благај Јапре још 1604. године, постоји могућност да је Стојаковић најстарије познато презиме ове родовске групе.
Банијски огранак Крича – потврђене породице (септембар 2022. године)
– Аџић, Равно Рашће/Глина/Банија (раније: Аџић, Доњи Класнић/Глина/Банија), крсна слава Ђурђевдан (YSEQ)
– Бадрић, Дабрина/Глина/Банија, крсна слава Ђурђевдан (YSEQ)
– Бадрић, Драготина/Глина/Банија, крсна слава Ђурђевдан (Београд)
– Демић, Бијеле Воде/Глина/Банија, крсне славе Ђурђевдан и Ђурђиц (23andMe)
– Демић, Горњи Класнић/Глина/Банија, крсна слава Ђурђевдан (Београд, FTDNA и YSEQ)
– Муиџа, Доњи Класнић/Глина/Банија, крсна слава Ђурђевдан (Београд и YSEQ)
– Сладовић, Тртник Глински/Глина/Банија (раније: Сладојевић, Брубно/Глина/Банија), крсна слава Ђурђевдан (YSEQ)
– Стојаковић, Доњи Класнић/Глина/Банија, крсна слава Ђурђевдан (YSEQ)
– Стојаковић, Љубина/Двор/Банија, крсна слава Ђурђевдан (23andMe)
Историјски подаци о потврђеним родовима
Аџићи (Равно Рашће)
Аџићи нису забележени на подручју Равног Рашћа током XVIII века, већ су у то село дошли током прве половине XX века из Доњег Класнића. Аџићи су потврђени у Класнићу још током друге половине XVIII века и тада су имали најмање једну (1) породичну задругу у селу.
Бадрићи (Дабрина и Драготина)
Према подацима из друге половине XVIII века, Бадрићи су имали најмање седам (7) породичних задруга у Драготини и најмање две (2) породичне задруге у Дабрини. Овај род потврђен је на подручју Банске крајине још крајем XVII века и предводио је насељавање ширег подручја Драготине (харамбаша Радул Бадрић). Остало је забележено да су половином XVIII века Илија Бадрић и Тодор Бадрић били кандидати за сеоске кнезове, али није наведено да ли је реч о Дабрини или Драготини.
Демићи (Бијеле Воде и Горњи Класнић)
Током друге половине XVIII века, Демићи су имали најмање пет (5) породичних задруга у Класнићу и најмање једну (1) породичну задругу у Бијелим Водама. Овај род је дао најмање дванаесторицу (12) официра, од којих су најпознатији мајор Андрија пл. Демић од Брубнограда и пуковник Стеван Демић – рођена браћа родом из Класнића, као и најмање тројицу (3) свештеника (Арсеније Демић, Јаков Демић и Атанасије Демић).
Муиџе (Доњи Класнић)
Муиџе су током друге половине XVIII века имале најмање једну (1) породичну задругу у Класнићу.
Сладовићи (Тртник Глински)
Сладовићи нису забележени на подручју Тртника током XVIII века, већ су на то подручје дошли током друге половине XIX века из правца Брубна. У поменутом селу Сладовићи су потврђени још током друге половине XVIII века у најмање четири (4) породичне задруге и то под презименом “Сладојевић”. Временом је део њих скратио презиме и тако је настала варијанта “Сладовић”.
Стојаковићи (Доњи Класнић и Љубина)
У другој половини XVIII века, Стојаковићи су имали најмање три (3) породичне задруге у Класнићу и најмање две (2) породичне задруге у Љубини.
Коментари (0)