Порекло становништва села Јасиково, општина Мајданпек. Према књизи Антонијa Лазићa, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, из 1939. године и према другим наведеним изворима, приредио сарадник Порекла Жарко Миловановић.
Положај.
Село Јасиково лежи на саставу Божине реке и Јагњила, одакле управо настаје река Велики Пек. [1]
У прошлости је забележено још и под именом Јасикова. [2]
Назив је, по предању, фитогеографског порекла – од јасике. Дели се на 13 физиономских делова, “’кулмја“ (влашка реч са значењем коса, вис, брег, падина и сл): Шош, Липуца, Липа, Краку аллат, Чока мори, Чока ра, Јагњило, Фјаца, Појење, Чока шкополуј, Чока лазарева, Ваља амаре и Полом. [3]
Становништво.
Према Антонију Лазићу [4], који је истраживао порекло становништва Јасикова, село је старијег постанка и опустело је почетком XVII века, када и многа хомољска села. Налазимо га као пусто место 1723. године, а као насељено први пут 1818. године; у њему је тада било 15 домова, што показује да обнављање овог села није било давно пре те године. У близини данашњег села, на ушћу Липе у Божину Реку, налазе се трагови старих римских радова на испирању злата и разне алатке; то даје довољно доказа за тврђење да је на овом месту постојало насеље још у римско доба. Данашње Јасиково обновљено је влашким сточарима из блиских села, а ређи су досељеници из удаљенијих места Крајине и Баната.
- Тако су Станојоњи–Журжоњи (славе Св. Николу) пресељени из блиског села Горњана. Из истог су се села пресилили и преци Чевртоња (славе Св. Алимпија), Липулоња (славе Петковицу), Станкулешћа (славе Петковицу), Гергоња (славе Св. Стевана) и Благојоња (славе Петковицу).
- Из блиског села Бучја досељени су Дурлоњи (славе Св. Николу), Барбулешће (славе Св. Јована) и Марикешће (славе Св. Алимпија).
- Из Кривеља, такође блиског села, досељени су Јосимоњи (славе Ваведење), Станимирјешће (славе Св. Алимпија), Вакароњи–Симеоновићи (славе Св. Аранђела), Степаноњи (славе Св. Николу), Адамоњи (славе Св. Николу), Мишоњи (славе Св. Аранђела) и Бачиле (славе Св. Алимпија).
- Из села Рудне Главе у Поречу досељени су преци Таузоња (славе Св. Алимпија).
- Из хомољског села Лазнице досељени су Думитроњи (славе Св. Алимпија), Жујдоњи (славе Св. Николу) и Цероњи (славе Св. Аранђела); њихови су преци дошли у Лазницу из Алмаша у Банату.
- Из Крајине је досељено неколико породица, такође почетком ХIХ века. Јовицоњи (славе Св. Јована) и Милосавоњи (славе Св. Јована) су из Поповице.
- Дорузоњи-Абдулићи (славе Петковицу) су из Луке, а Миса Видоје (слави Св. Ђорђа) дошао је око 1865. године из села Сикола (у Крајини).
- Из села Градскова, на Тимоку ниже Зајечара, досељени су преци Урдзукоња (славе Петковицу), Стефањешћа (славе Петковицу) и Мероња (славе Петковицу).
- Оштрељани (славе Св. Николу) су такође ·из околине Зајечара, из села Оштреља.
- Страгари (славе Св. Јована) су из села Дебелог Луга, а Николајоњи (славе Св. Николу) из Ердеља.
- Младеновићи (славе Св. Стевана) не знају одакле су досељени.
- Стојковић Јован (слави Св.Јована) досељен је 1876. године из села Вртовца у пиротском крају.
За потомке Бачила (славе Св. Алимпија), који су пореклом из Кривеља, налазимо и додатне податке [5] : Први познати предак имао је два сина, једна грана његовог потомства и данас се зову Басилоњи. По имену другог наследника Илије (Иљиј), његови потомци се касније називају Иљиоњи, што остаје до дана данашњег. Презивају се Илић, а једна њихова фамилија после пете генерације мења презиме у Петровић да би сачували сећање на деду, односно прадеду Петра.
_______________________________________________
ИЗВОРИ:
[1] Гласник Српског географског друштва, свеска XXXI, бр 2, Научна књига, Београд, 1951, стр 116 [2] попис села нахије пожаревачке из 1833 године, према Бранко Перуничић, Град Пожаревац и његово управно подручје, Београд, 1977, стр 700 [3] Србољуб Ђ. Стаменковић (уред.), Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд, Географски факултет / Агена / Стручна књига, 2001, стр. 3 [4] Антоније Лазић, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, Гласник географског друштва, свеска XXV, Београд, 1939, стр. 32 [5] https://jasikovo.com/porodicno-stablo/, приступљено 17.04.2021.
Коментари (0)