Порекло презимена, село Никуштак (Липково)

6. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Никуштак, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази у подножју Црне Горе поред пута Скопље—Куманово. Куће већином на заравњеним косама, док је мањи део у долини Пиперског Потока, који протиче средином села.

Воде.

Огановншнтво воду добија, из бунара (око 100), од којих преко лета многи пресушују. У селу су још чесме: Крој Бард и Чешма Насуфит.

Земље и шуме.

Око кућа и испод села су њиве. Називи за потесе су: Подарнајц, Стене Рит, Сари Меш, Агра Ђат (Дуга Њива). Шума и утрина има на местима која се зову: Чукарка, Чаролинце, Влај Гроб, Салаок, Каљаја, Липец, Те Којнит, Те Лиси Шабанит.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће појединих родова су груписане и чине махале које се зову по родовима. Махале су међусобом одвојене улицама. На средини села је џамија. Никуштак у свему има 15 родова са 154 домова.

Прошлост и старине.

Данашњи сеоски муслимани казују да су им преци, приликом досељавања пре око 130 година, у селу затекли православно јужнословенско становништво, које се касније раселиле.

За црквиште у близини села познато је да је било завештано манастиру св. Никити у Скопској Црној Гори.

У традицији нема, знатних помена о утврђењу на месту сада званом Каљаја. Оно се налазило са јужне стране села на узвишењу. Ту је данас ситна шума са малим траговима од зидова.

Становништво не зна значење имена села. Данашњи сељаци кажу да се насеље тим именом звало и пре њиховог досељаваања.

Порекло становништва.

По расељењу затеченог православног јужнословенског становништва, село је расло досељавањем муслиманских становника из Арбаније и њиховим прираштајем У Никуштаку сада живе досељени арбанашки муслимани и нешто мало Цигана-Рома.

Родови пореклом из Арбаније су:

-Сулејманови (24 к), од фиса Бериш. Доселио се из Северне Арбаније оснивач рода Сулејман, предак из четвртог појаса. Њихово досељавањепада пре око 130 година ( Невзат, жив, 45 година — Алија—.Арслан–Алил—Сулејман, који се доселио). Сматрају се као најстарији досељени сеоски род.

-Кука (13 к), од фиса Шаља. Доселили се када и Сулејманови из Северне Арбаније.

-Есреф (4 к),

-Дођ (17 к) и:

-Рушан (4 к) су од фиса Гаш. Овде су дошли њихови преци као „три брата” и у исто време када и предњи родови. Пре тога неко време задржавали се у Метохији, док им је права старина у Северној Арбанији.

-Мајче (23 к), од фиса Бериш у Северној Арбанији. У село дошао оснивач рода Адем, предак из трећег појаса ( Асан, жив, 45 година, у селу набраја деду Лутвију и прадеду Адема, који се доселио).

-Оџалар (9 к),

-Јашарови (11 к.),

-Брамет (22 к) и:

-Зилфеве (12 к), сви су од фиса Шаља. Доселили се када и род Мајче. Имају исту старину, кажу, као и род Кука.

-Лезан (11 к), од фиса Бериш. Дошли су око средине 19 века из Северне Арбаније.

За последњих 30 година из Никуштака иселило се 10 муслиманских породица и то: 6 у Скопље (2 од Кука, 2 од Мајне и 2 од Лезан) и 4 у Турску (2 од Зилфеве, 1 од Кука и 1 од Јашарови).

Цигани-Роми:

Зими у Никуштаку бораве четири циганске породице. Оне немају својих кућа и земљишта. Лети раде по околним селима као „момци“. Пореклом су из Куманова.

Пусто селиште Баре.

Налази се западно од Никуштана, на планинском делу његова атара где су сада сточарска трла. Баре су основали као мало село средином 19 века досељени муслимански становници пореклом из Арбаније. Насеље је живело до 1915 г., када је, услед рата, уништено и становништво расељено по суседним областима.

Од исељеника из Бара данас су познати:

-Исмаиловићи (3 к), живе у Опају код Куманова.

-Камберовци (1 к) и:

-Саидови (1 к), живе у Страчинцу код Скопља.

На месту где је било село Баре сада се остаци од кућа не познају.

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Д. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.