Порекло презимена, село Церова (Ариље)

28. фебруар 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Церова, општина Ариље. Истраживање Петронија Џелебџића објављено у књизи Јовише Славковића „Становништво Драгачева од половине XV до друге деценије XXI века“, друго допуњено издање. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Становништво Драгачева проучавало је неколико завичајних хроничара. Најзначајнија истраживања ове области – Доњег Драгачева (23 насеља) и Горњег Драгачева (14 насеља) извршили су Јован Ердељановић (1874 – 1944) из Панчева и Коста Јовановић (1866 – 1946) из Београда. Захваљујући објављеној архивској грађи, пре свега пописима становништва, данас можемо у значајном обиму сагледати насељавање и расељевање овог простора од турског освајања, преко аустријске власти у XVIII веку, па све до првог свеобухватног пописа становништва и имања 1862/63. године и након њега.

Међутим, нису истражена сва драгачевска села и то на рубним деловима области (12 насеља): Горачићи, Брезовице, Толишница, Осоница, Луке, Лиса, Трешњевица, Миросаљци, Драгојевац, Церова, Вирово и Лопаш.

Становништво Церове проучавао је Петроније Џелебџић – Џеле. Због недостатка писаних записа, до порекла појединих родова је дошао, углавном, на основу казивања предака, што није у потпуности сигуран извор.

Приказујемо (скраћен извод, који је сачинио аутор ове књиге) порекло појединих фамилија Церове.

Ичелићи (6 к, Никољдан) дошли су из околине Пријепоља око 1750. године. По казивању предака некада је у време Турака, у Церови, живео неки Радоњић, који је за опкладу са агом прогутао живу пчелу. Од тада Радоњићи добише презиме Челићи, а потом Ичелићи.

Терзићи (Никољдан) су са Катића испод Муртенице. Може се прихватити да је презиме настало од предачког занимања – терзија (кројач).

Цветићи (24 к, Никољдан) су једна од рано досељених фамилија, вероватно у другој половини XVIII века. Цветиће зову и Петровићима. Не може се поуздано утврдити да ли су дошли из Рисна, Боке или Грахова?

Николићи (Никољдан) су дошли из Миросаљаца.

Минићи (Ђурђевдан) су, мада није поуздано утврђено досељени у Церову из црногорског Колашина око 1780. године.

Пеливановићи (8 к, Никољдан) су дошли пре Првог српског устанка, однекле са Косова, из околине Драгаша. Њихови преци су Горанци.

Ристићи (3 к, Јовањдан) су се доселили, како је записано, у Јежевицу (коју су основали) из Риђана пре више од 300 година, а из Јежевице у Церову, негде око Првог српског устанка.

Шапоњићи (1 к, Стевањдан) су се доселили из околине Нове Вароши, вероватно, после Другог српског устанка.

Џелебџићи (2 к, Врачеве) су насељени од Пиве – Плужина око 1725. године, склањајући се од Турака.

Росићи (3 к, Никољдан) су, крајем XIX века, пристигли у Церову из Вилова код Нове Вароши.

Мајсторовићи (Никољдан) су староседеоци.

Цибуровићи (4 к, Стевањдан) су једна од настаријих фамилија у Церови. Помињу се у првој половини XVIII века.

Благојевићи (4 к, Никољдан) су уписани у церовачким књигама рођених 1843. године и, вероватно, пре.

Младеновићи (3 к, Јовањдан) су дошли из Бобова у Полимљу, негде у првој половини XIX века.

Бојићи потичу из Лопаша и Драгојевца.

Недељковићи (5 к, Никољдан) су из дошли из Вирова. По неким изворима преци су се доселили у Вирово око 1700. године из Црне Горе (племе Васојевића). Презиме носе по родоначелнику Недељку.

Томашевићи су досељени из Горње Краварице око 1885. године. Даљим пореклом према предању су из Фоче.

Луковићи су досељени из Радаљева у време Балканских ратова.

Перишићи I (1 к, Ђурђевдан) су досељени из Негбине или Кућана, око 1880. године.

Перишићи II (Ђурђевдан) су Церову досељени из Негбине средином XIX века.

Марићи (Срђевдан) су се настанили у Церови из суседног села Драгојевца, око 1880. године.

Кокотовићи (6 к, Аранђеловдан) су досељени у Церову вероватно пре Првог српског устанка, свакако са подручја Херцеговине. Кокотовићи су имали презиме Кнежевић, па су због имитирања кукурикања певаца добили презиме Кокот, а касније Кокотовић.

Божовићи (Ђурђевдан) су родом из Драгојевца.

Лојаничићи су око 1830. године, прво досељени у Бранешце, на Златибору, а потом су се населили у Церови.

Пилчевићи су око 1800. године дошли из села Крушчице, код Ариља.

Јоловићи (Ђурђевдан) су дошли пре Првог српског устанка из околине Прибоја.

Гојковићи су досељени крајем XIX века из Високе.

Филиповићи (5 к, Ђурђевдан) су из Рибашевине, где су стигли из Пиве, Гацког или Гласинца.

Габоровићи (3 к, Ђурђиц) су око 1780. године стигли у Негришоре (код Лучана), а потом њихови потомци су се доселили у Церову.

Митровићи (Никољдан) су се раније презивали Гајћиновић, помињу се средином XIX века. Није познато њихово порекло.

Ковачевићи (6 к, Ђурђевдан) су из Миросаљаца. Предак се призетио 1835. године.

Јеросимићи (3 к, Јовањдан) су дошли из Драгојевца.

Василићи (Никољдан) су се доселили из Трудова.

Чекеревци потичу из села Равне Горе код Мочиоца (Ивањица).

У Церови има још досељеничких породица, као што су: Зимоњићи (2 к, Аранђеловдан), Тодоровићи (1 к, Никољдан), Трипковићи (3 к, Јовањдан), Раковићи (1 к, Ђурђевдан), Лојанице (1 к, Никољдан), Пртењаци, Сретеновићи, Милинковићи, Миковићи, Вићовићи, Ђукићи

ИЗВОР: Истраживање Петронија Џелебџића објављено у књизи Јовише Славковића „Становништво Драгачева од половине XV до друге деценије XXI века“, друго допуњено издање, стр. 917-919. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.