Порекло презимена, село Мирковци (Чучер-Сандово)

28. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Мирковци, општина Чучер-Сандово, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. годи не. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Мирковци лежи на заравњеном земљишту, високом 480 до 500 м. Северно од села, на даљини од око 20 минута хода, издиже се падина планине Црне горе. Међутим, са југа, истока и запада пружа се пространо, благо заталасано земљиште доста погодно за земљорадњу. Мирковцу су најближа села: Кучевиште са СИ, Бањани са СЗ и Глуво са ЈЗ.

Становници оскудевају у доброј пијаћој води= служе се водом са једне чесме и из 15 бунара, који лети знатним делом пресушују. У околини Мирковца на планини су јачи извори Докша и Сливовић.

Земље и шуме.

Називи потеса на планинском делу атара су: Рамниште, Сенокос, Докша, Сливовић, Папрад, Пашиновац, Бела бара, Градиште, Присој, Бунар, Бањашница, Гроб, Зарбова ливада, Црквен рид, Коприве, Јаори, Преслап, Ајдучко кладенче, Кумановске кладенче, Голема и Мала ледина, Компириште.

Називи потеса на нижем земљишту су: Подсело, Блатина, Мел, Бузалак, Доња река, Гребиште, Река, Голиово, Караџинац, Орлов брест, Бара, Батов брест.

Тип села.

У целини Мирковци има збијеп тип и насеље је издужено од севера према југу. Међутим, у њему издвајају cc два краја; Горња махала са око 50 кућа и Доња махала са око 122 куће. Растојање између махала је незнатно. Затим у свакој махали постоје групе кућа које припадају породицама заједничког порекла. Те групе зову се Шишкови, Кајсторови, Левајкови, Смокови итд. Мирковци има 177 кућа.

Прошлост и старине.

Место Градиште налази се на планинском делу атара. Лежи крај пута који води из Скопске Црне горе према селу Корбулићу у области Биначке Мораве. На том месту на површини земље сада се виде слаби остаци од зидова.

У Мирковцу очувана је мања група стариначких родова са свега 26 кућа. То је сигуран знак да је оно старо насеље, свакако средњевековно. Међутим, у историјским изворима први пут се помиње у 15. веку: њега је 9. фебруара 1445. r. — Иса-бег приложио медреси и имарету у Скопљу.

Зато што је старо насеље и Мирковци обилује храмовима. Има манастир, две цркве и три капеле. Манастир Св. Илија (женски) лежи у долини Кучевишке реке јужно од села. Веома је леп. Саграђен је пре почетка Другог светског рата на месту где су постојали остаци старог манастира. Око рушевина скупљао се народ на Илијиндан. O манастирској слави и данас се одржава велики сабор, звани „панађур”.

Цркве се налазе у самом селу: црква Св. Николе је у Доњој махали, црква Св. Петка у Горњој махали. Старија је прва црква, док је друга обновљена 1875. г. Око сваке цркве Је по једно гробље.

Капеле су: Св. Богородица, Св. Маркулија и Св. Ђорђе. Саграђене су у периоду по ослобођењу од Турака. Прва је у близини манастира, а друга (кажу и Св. Меркулија) крај Горње махале. Прича се да је била црква неког претка данашњег сеоског рода Врсаћеви. Трећа капела је северно од Мирковца, на даљини једног сата хода. Налази се на месту расељеног села Сливовића.

Како је поменуто у Мирковцу има мало старог, вероватно средњевековног становништва. Знатно већи део родова потиче од досељеника. Поглавито су долазили са севера и северозапада из садашњих арбанашких села у Качаничкој клисури и на Косову – Блаца, Ђурђевдола, Дробњака, Паливоденице, Чагловице. Има досељеника и из старог сада расељеног села Сливовића на планини Црној гори, па из кумановског села Матејче. Досељавања су била крајем 18. и у првој половини 19. века.

Становници Мирковца, поред земљорадње, много су се бавили сточарством. Стоком су били нарочито богати родови Џангарови, Зависови, Смокови, Ингилизови, Грујови и Копчареви. У већем броју гајили су козе, затим овце и говеда. Било је домаћинстава која су имала по 200 коза. Мирковачка стока лети је боравила у бачилима на местима Докша, Сливовић, Сенокос и Папрат.

По ослобођењу од Турака становници Мирковца, помођу куповине и аграрне реформе, знатно су повећали површине са обрађеном земљом на страни према Скопском пољу. Па и поред тога они су остали добри сточари. Зато је до краја Другог светског рата у овом селу било много стоке, а међу њом и око 300 пари волова. Међутим, последњих година мирковачко сточарство потпуно је опало. На почетку 1970. г. цело село имало је само 10 пари волова, око 15 крава, а само три куће по 30 оваца.

Мирковци је једно од важнијих села Скопске Црне горе. Жеђ за писменошћу и читањем књига код његовог становништва била је развијена још у 19. веку. Стога у овом селу отворена је школа 1844. г.

Сеоска слава је на дан Св. Пантелејмона – 9. августа.

Порекло родова.

Стариначки родови. У старинце С. Томић је убројио следеће мирковачке родове:

-Новкови (6 к),

-Вучкови (4 к),

-Копчарови (3 к),

-Карови или Костићеви (2 к) и:

-Кимови (2 к), славе Св. Петку.

-Зотеви (4 к), слава им је „Пречиста“ (4. децембра).”)

Ја сам дознао да су старинци још:

-Урумови (5 к, Св. Петка). У овом роду око средине 19. века постојао је предак Станко, звани Урум–бег. Имао је задругу од 90 душа и био веома богат: његови су били Галички хан и Бела кафана у Скопљу.

Досељеници познатог порекла:

-Смокови (9 к, „Св. Ђорђија“ – Ђурђиц), за њих је С. Томић дознао да су досељени из данашњег арбанашког села Блаца у Качаничкој клисури.

-Вучови (8 к, „Св. Ђорђија“), за њих је С. Томић дознао да су досељени из данашњег арбанашког села Ђурђевдола у Качаничкој клисури.

-Шолиови (4 к, Св. Петка), за њих је С. Томић дознао да су досељени из данашњег села Дробњака у Качаничкој клисури.

-Дабови (2 к, „Св. Ђорђе мрсен“  – Ђурђиц), за њих је С. Томић дознао да су досељени из данашњег арбанашког села Паливодснице у Качаничкој клисури.

-Ковачеви (3 к, Св. Петка), за њих је С. Томић дознао да су досељени из данашњег косовског села Чагловице. Лежи крај пута Приштина—Липљан.

-Шишкови (14 к, Св. Никола), за њих је С. Томић дознао да су досељени из Матејче у околини Куманова.

-Кајсторови (12 к, Св. Петка), за њих је С. Томић дознао да су досељени из Сливовића, сада пустог седишта на планини Црној гори. Међутим, мени су неки рекли да су они из околине Прилепа, што је мање вероватно.

-Кур6алијеви (5 к, Св. Никола), и за њих је С. Томић дознао да су досељени из поменутог Сливовића.

Ја сам дознао још за порекло следећих родова:

-Каскарови (4 к) и:

-Тоскинчеви (2 к), славе Св. Петку. Раније су чинили један род. Досељени су из поменутог Блаца у Качаничкој клисури. Тамо једно место носи име Каскарова црница.

-Јанкови (4 к, „Пречиста“), њихови преци живели су на данашњем мирковачком потесу Сенокос на планини Црној гори.

-Зотеви (4 к, „Пречиста“), досељени су из скопског села Бардовца. Тамо су се звали Туневци.

-Кумановци (2 к), досељени су 1965. г. из околине Куманова. Овде су најпре радили на путу Скопље—Скопска Црна гора, затим су купили земљу и остали у Мирковцу.

Досељеници непознатог порекла су:

-Левајкови (9 к)

-Шолиови (3 к),

-Темкови (2 к) и:

-Шутеви (1 к), славе Св. Петку. Од рода Шолиови има исељеника у скопском селу Вучидолу.

-Зивисови (6 к),

-Грујови (4 к),

-Ингилизови (3 к) и:

-Манџукови (1 к), слава им је „Св. Ђорђија“.

-Врсаћеви (8 к),

-Бундеви (4 к),

-Балшићеви (3 к),

-Беличеви (3 к),

-Цангареви (2 к) и:

-Калемџиови (1 к), славе Митровдан. Од последњег рода три породице живе у суседном Сандеву.

-Вучови (7 к),

-Цимбарови (5 к) и:

-Пијакови (4 к), славе „Св. Ђорђе посен“ –– 9. децембра.

-Бајеви (7 к) и:

-Шкрипчеви (3 к). славе „Св. Ђорђе посен“ (Алимпије Столпник).

Цигани-Роми:

-Имер Демиров (1 к), доселио се као ковач пре седам–осам година. Пре тога живео је у Кучевишту.

-Живко Влајковић (1 к), доселио се као радник пре четири године из Могиле у области Биначке Мораве.

Исељеници.

Становници Мирковца углавном су се нерадо исељавали, чак ни онда када не могу обезбедити солидну егзистенцију на малом поседу. Уместо да се исељавају, они користе постојећи аутобуски саобраћај за свакодневни одлазак на рад у Скопље и повратак кући.

Дознао сам за ове старије и новије исељенике из Мирковца. У село Сушицу у долини Пчиње (Скопска котлина) давно су исељени родови:

-Мирковци (9 к) и:

-Анџици (3 к), потицали су од истог претка.

-Петкинчеви (1 к) у скопско-црногорском селу Љубанцу такође су досељени из Мирковца.

После Првог и Другог светског рата из Мирковца има исељеника: у скопском селу Визбегову (5 к), Скопљу (око 20 к), банатском селу Глогоњу (4 к). Исељеници у Визбегову су од данашњих родова Манџуковци и Шишковци, док су исељеници у Глогоњу из данашњег рода Левајковцм.

ИЗВОР:  Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.