Презиме Гашпаровић присутно је код Срба у западној Славонији, где се појављује и у варијантама Гашпаревић, Гачпар, Гачпаровић.
Породице које нове ово презиме (или сродна) славе различите крсне славе – Св. Николу, Св. Димитрија, Св. Јована, Св. Ђорђа и Св. Тому.
Св. Николу славе Гашпаровићи у Бастајима (Бастаји Велики, Бастаји Мали и Кореничани). Они славе и Св. Димитрија. (У попису места Бастаји из 1702. године, пописани су домаћини Радоје „Каспаровић“ односно Гашпаровић (Radoy Kasparoviz), Станко „Каспаровић“ односно Гашпаровић (Stanko Kasparovicz), Стојић „Каспаровић“ односно Гашпаровић (Stoiz Kasparoviz) и Милић „Каспаровић“ односно Гашпаровић (Milich Kasparovich));
Св. Јована славе Гаспаровићи у парохији Газије (Воћински протопрезвитерат);
Св. Ђорђа славе Гашпаровићи у парохији Рогоље код Нове Градишке;
Св. Тому славе Гачпари у чечавској парохији.
Презиме Гашпаровић (и остала наведена, сродна) настала су по мушком имену Гашпар или Гачпар. Реч је о варијантама имена Каспар, које је носио један од тројице новозаветних мудраца са истока, који су донели дарове новорођеном Христу. Име је персијског порекла. Ово име је међу Србима присутно углавном у северозападним етничким подручјима, као и у црногорском приморју.
ИЗВОР: Александар Бачко, Предраг Гојковић, Српске породице пакрачког и даруварског краја, издање аутора, Београд, 2017.
Коментари (0)