Порекло презимена, село Лучице (Рожаје)

8. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Лучице, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др. Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље је с обе стране речице која утиче у Граховску Ријеку испод Црквина. Ову дубоку долину заграђују са три стране шумовита брда Црни Врх, Вршине, Косматица и Рујишта. Куће су поглавито на присојној страни, али се у новије време насеља подижу и на осојној страни.

Воде, земље и шуме.

Њиве су у Лукама испод кућа и на благим странама. Станови су им на странама Косматице. Лучице обилују четинарским шумама, испашом и водом. Главне воде са којих пију су: Студена и Вукова (Чумина Вода), Киселе Баре, Вртиште, Лугурића Чесма. Воденице су на реци испод врела код Црквине.

Тип села и старине.

Поједини крајеви носе ове називе: Селиште, Пшеничшша, Вртиште, Репиште, Овснште, Јасика, Јеле (шума).

Траг старијег насеља јесте Црквина испод села. Али ова црква и гробље око ње није служила само овом насељу. Судећи по положају и величини, она је имала већи значај – изгледа да је била неки мањи манастир. Црквина је у живописном месту, изван насеља, као и сви наши манастири. Она је на заравни изнад речице на чијој обали избија мало врело. Зидови који су очувани у висини 1,50 метара од кречњака су и тесаног бигра (сиге); велике количине овог материјала леже око Црквине. Димензије цркве су 14 х 5 метара. Црква је имала три дела: олтар, средњи део цркве и припрату. У олтару стоји стуб од бигра, који служи место часне трпезе. Пре 100 година одавде је однета у Бијелу Цркву лепа крстионица од белог, по свој прилици родоченског мрамора.

У народу се прича да су овој цркви припадали Лучица, Кланац и Трнези у Бихору и да су јој ова села давала по 180 товара жита.

Поред Црквине се виде темељи двеју зграда које су по свој прилици биле манастирски конаци. Значај ове црквине види се из тога што је она и данас саборно место за све православно становништво Рожаја, које овде долази о Ускрсу и Великом петку. Осим тога, овде сваке младе недеље – два пута у месецу — долазе жене и припаљују свеће.

И црква и зграда доста су давно разрушепе. То се може извести на основу тога што се и с једне и с друге стране зидова олтара виде дебели и иструлели пањеви два велика посечена смрчева стабла.

Порекло становништва.

Преци данашњег становништва Лучице јесу:

-Кучи (30 к.), досељени пре 200 година. Њихови стари причају да су из Куча досељена три брата. Један се населио у Бачевцу, други у Рожају (од којих су Ганићи и Фетаховићи) а трећи, Рамадан, дошао је у Лучицу као ловац. Ту је усред шуме богате разноврсном дивљачи подигао „катафу“ (кућицу). Доцније се ту и окућио на Лучици до потока. Са намножавањсм Ремови-Рамаданови потомци су се одали и земљорадњи и сточарству, стварајући крчене њиве и ливаде на странама. Један део ових Куча иселио се у Старчевиће и Јангровићe код Рибарића на земљу својих рођака из Рожаја.

ИЗВОР: Према књизи др. Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.