Презиме Б(ј)еливук је забележено на Кордуну 1725. године. Тада су пописане две породице у местима Доњи и Горњи Будачки, данашња општина Војнић (Извор: Војин С. Дабић, Војна крајина – Карловачки генералат (1530 – 1746.), Свети архијерејски синод СПЦ, Београд, 2000, стр. 113). Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Беливука је било и у селу Купиново, општина Пећинци у Срему. Ови Беливуци су највероватније пореклом од Беливука са Кордуна. Наиме, средином 18. века забележена је сеоба из места Крстиња у Срем и Печуј.
Krstinja: Knez Todor Popović izviesti, da je otišlo 19 kuća sa 36 vojnika u Sriem i u Pećuh, medju ostalimi; Janko Korać, Bogdan Mali,
Radoica Martinović, Nikola Kozlina, Nikola Ćukura, Dražeta Bunčić, Stanoje Lakić, Blagoje Zikuša, Mileta Barić, Radoje Nikić, Bogoje Malobabić, lvko Belivuk, Mirko Božić i Filip Rašalević. Zemljišta razdielio je iz nova kapetan baron Kulmer, a dobio je za svako zemljište vola ili 6 for. Povod je seobi glad, a i preogromni tereti. (Извор: Radoslav Lopašić, Od godine 1693. do 1780. i u dodatku od g. 1571. do 1780., JAZU, Zagreb, 1889, стр. 312)
Коментари (0)