Prezime B(j)elivuk je zabeleženo na Kordunu 1725. godine. Tada su popisane dve porodice u mestima Donji i Gornji Budački, današnja opština Vojnić (Izvor: Vojin S. Dabić, Vojna krajina – Karlovački generalat (1530 – 1746.), Sveti arhijerejski sinod SPC, Beograd, 2000, str. 113). Više o tome pročitajte OVDE.
Belivuka je bilo i u selu Kupinovo, opština Pećinci u Sremu. Ovi Belivuci su najverovatnije poreklom od Belivuka sa Korduna. Naime, sredinom 18. veka zabeležena je seoba iz mesta Krstinja u Srem i Pečuj.
Krstinja: Knez Todor Popović izviesti, da je otišlo 19 kuća sa 36 vojnika u Sriem i u Pećuh, medju ostalimi; Janko Korać, Bogdan Mali,
Radoica Martinović, Nikola Kozlina, Nikola Ćukura, Dražeta Bunčić, Stanoje Lakić, Blagoje Zikuša, Mileta Barić, Radoje Nikić, Bogoje Malobabić, lvko Belivuk, Mirko Božić i Filip Rašalević. Zemljišta razdielio je iz nova kapetan baron Kulmer, a dobio je za svako zemljište vola ili 6 for. Povod je seobi glad, a i preogromni tereti. (Izvor: Radoslav Lopašić, Od godine 1693. do 1780. i u dodatku od g. 1571. do 1780., JAZU, Zagreb, 1889, str. 312)
Komentari (0)