Порекло становништва села Црнајка, општина Мајданпек. Према више извора приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић.
Црнајка је сеоско насеље разбијеног типа, на долинским странама златоносне Црнајке и северо-источним падинама Дели Јована. Назив је, по предању, фитогеографског порекла – од црног бора (црногорица). Повезује 10 физиономских целина, “кулмја” – влашка реч са значењем коса, вис, брег, падина и сл. (Гол, Бондок, Лева река, Село врба, Перу, Паљевац, Радовица, Шашка – Церована, Дурач и Љубово). Северно од села, између састава Шашке и Црнајке у Поречку реку, налазе се остаци тзв. Милошеве куле (по предању, изграђена у време Милоша Обилића). Сматра се да су руду бакра код села експлоатисали још Маври, а потом је рудник поново био активан за време аустроугарске окупације од 1718. до 1739. год. На аустријским картама од 1718. до 1739. год. означена је називом Сзернестиза, а у српским црквеним извештајима као Црнајшница. [1]
Становништво
Становништво је српско, досељено крајем XVIII и почетком XIX в. из Плавне (Неготин), Бучја (Бор) и Рудне Главе, а има и Влаха. Слави Св. Јована, Цвете, Св. Николу и др. Сеоска слава је Спасовдан. Православна црква Успења Св. Богородице подигнута је 1896. год. Мештани су углавном запослени у Мајданпеку и Мосни (Рударско-топионичарски басен “Бор”, “Мегапласт”, “ФЕП”, дрвна индустрија “Пореч” и др.). [2]
Андрија П. Ивановић [3] наводи да је Црнајка 1853. године имала 99 кућа (553 душа) у којима живе Власи. Забележено је и да су обичаји у црнајској парохији исти као и у моснанској парохији. [4]
На списку у загради је наведен број домаћинстава према попису становништва и имовине среза поречко-речког из 1863. године. [5] Укупно је пописано 133 домаћинства:
Адам (1)
Адамовић (3)
Бобој (3)
Бујон (1)
Бучан (4)
Вајагар (1)
Војводан (2)
Вражитор (2)
Голубовић (1)
Голуја (2)
Димитријевић (1)
Драгу (1)
Думитру (3)
Ђорђевић (3)
Журкић (1)
Здравков (2)
Здравковић (2)
Злати (1)
Зованов (1)
Илијевић (1)
Илијић (2)
Јакоб (1)
Јанко (1)
Јанковић (6)
Јова (1)
Јовановић (4)
Јовић (1)
Карабаш (1)
Кожоч (1)
Костић (1)
Крачуб (1)
Крачуновић (1)
Крста (1)
Крстић (1)
Лазар (1)
Лазаревић (2)
Лурду (1)
Марин (1)
Маринов (1)
Мариновић (1)
Мартиновић (1)
Муча (1)
Мучан (1)
Мучи (1)
Никоја (1)
Никола (1)
Николић (9)
Новак (1)
Новаковић (3)
Њамцу (1)
Павловић (1)
Павоњи (3)
Пау (2)
Паун (2)
Паунов (1)
Пауновић (1)
Петко (1)
Петковић (1)
Петровић (1)
Петруц (1)
Пјавијан (1)
Поповић (1)
Прву (3)
Првуловић (1)
Пулећа (2)
Р ‘ку (2)
Радул (2)
Ромунвица (1)
Сотировић (1)
Степан (2)
Стик(л)и (2)
Стикли (1)
Стикло (1)
Стрпу (1)
Ступар (1)
Сурду (1)
Трифуновић (2)
Штефан (1)
Штефановић (1)
Шћефан (1)
Шуту (5)
Исељеници
Забележени исељеници из Црнајке су:
- Црношоњи (слава Свети Никола), 2 куће у Вратни код Неготина; Мосор (слава Свети Никола) и Маринковић (Св. Арханђео), по 1 кућа у Плавни код Неготина [6]
- Јовановић (1 кућа у Петровом Селу код Кладова) [7]
- Црнајчанин, Циганин-ковач, одселио се у Влаоле око 1900. године [8]
_______________________________________________
ИЗВОРИ:
[1] Србољуб Ђ. Стаменковић (уред.), Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд, Географски факултет / Агена / Стручна књига, 2001, стр. 6-7 [2] Исто [3] Андрија П. Ивановић, Описание окружја крајинског, Гласник друштва србске словесности, св. 5, Београд, 1853, стр. 228, 230 [4] Споменица Тимочке епархије 1834-1934, Зајечар, 1934, стр. 355 [5] Ненад Војиновић (прир.), Попис становништва и имовине среза поречко-речког из 1863. године, Историјски архив Неготин, 2013 [6] Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940, стр. 226, 246 [7] Спасоје В. Богдановић, Петрово Село код Кладова, Београд, 1998, стр. 99, према попису становништва и имовине среза кључког из 1863. године [8] Антоније Лазић, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, Гласник географског друштва, свеска XXV, Београд, 1939, стр. 33
Коментари (0)