О пореклу неких староседелачких породица из Босанске Крајине

1. децембар 2020.

коментара: 0

Староседеоцима у Босанској Крајини сматрају се све породице које је тамо “затекла” окупација Босне и Херцеговине (1878). Чини се да се сви досељеници са Змијања могу сврстати у староседеоце, иако су многи од њих у западне делове Босанске Крајине (Поуње, Подгрмеч, Поткозарје) дошли преко Лике и Северне Далмације.

У Средњем Поуњу наилазимо на велики број родова пореклом са Змијања. Неки аутори су отишли корак даље па су ове староседеоце из Поуња сврстали у “староседеоце у Босни” (из периода пре Турака). Према тој теорији, матица ових родова била је негде на потезу Средња Босна – Сански Мост (отприлике област Доњих Краја), а по особинанама се не разликују од муслиманског и католичког (староседелачког) становништва Средње Босне.

Ово треба узети са резервом, пошто се код многих породица са тог списка срећу предања о пореклу “из Херцеговине”, а и генетички резултати често упућују на јужније динарске области, о чему ће касније бити речи.

Као најчешћа крсна слава код староседелачких родова издваја се Ђурђевдан. Овде ћемо обрадити неколико породица које славе Ђурђевдан, а улазе у ову категорију. У питању су: Врањеши, Милиновићи и Мршићи (са сачуваним предањем да су исти род).

У овој су групи, али међусобно несродни, још и: Свјетлице, Станивуковићи, Тесле, Иванићи, Ерцези, Арељи, Дражићи, Јованићи, Орељи, Керкези (и њихов огранак Зецови) и Рабате (и њихов огранак Марићи). Сви славе Ђурђевдан.

 

Порекло

Врањеши су у Поуње дошли из Бјелајског поља (околина Босанског Петровца). Тамо се сматрају прилично старом породицом и не знају одакле су се доселили. Од Врањеша воде порекло Милиновићи из Поуња. Врањеша је било 9, а Милиновића 3 куће у Средњем Поуњу почетком 20. века.

Мршићи (5 кућа) су пореклом из Дабра (околина Санског Моста), где су се звали Милиновићи.

 

Генетика и ДНК сродници у Крајини и другим областима

Тестирани су једни Врањеши (Ђурђевдан) из Санског Моста  и припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>A1328.

У Крајини је ова подграна I2-Y3120 прилично раширена, тако да Врањеши имају велики број блиских и релативно блиских днк сродника. Овој подграни у Крајини припадају Родићи, затим Лалићи-Шијани-Прице, као и породице које славе Пантелијевдан.

Важно је напоменути да се до сада сви тестирани I2-A1328 из Крајине, на основу предања и литературе, углавном могу сврстати у досељенике из Херцеговине. Ово је прва староседелачка породица која припада поменутој подграни. Са друге стране, ово презиме, као и слава Ђурђевдан, су доста чести у том крају, па је врло могуће да има више несродних Врањеша. Ван Крајине, најближи днк рођаци налазе се на простору Источне и Старе Херцеговине (Пива).

Мршићи из Поуња нису тестирани, али јесу једни Мршићи из Приједора. Они такође славе Ђурђевдан, а припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908. Дакле не постоји генетичка веза са тестираним Врањешима, па би за причу о овом роду било најбоље да се тестира конкретно неко од Мршића из Велике Рујишке (Нови Град).

Иначе су ови Мршићи из Поткозарја тестирани на свега 17 маркера (Yfiler распоред), па није захвално поредити их са осталим припадницима I2-PH908. Вредно је међутим помена да и на тако малом броју маркра имају најближа поклапања (-2) са тестиранима из Лике (Вечериновићи, Плашки) и Источне Херцеговине (Гацко, Невесиње). Интересантно да све ове породице славе управо Ђурђевдан.

 

Извор:

  • Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925.
  • Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925.
  • Српски ДНК пројекат

Аутор: Небојша Новаковић

 

 

 

 

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.