Порекло презимена вароши Деспотовац

29. октобра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва вароши Деспотовац (село и варошица), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи „Поморавље, Ресава и Кучај“, едиција „Корени“,  издање Службени гласник Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село је на обема странама потока Точака и Оџинца, који сеу сред села састају и чине Ански Поток. Варошица је ниже села, у ресавској равници, око пута Свилајинац–Деспотовац—Манасија.

У селу има само један извор, Точак.

Земље и шуме.

Делови су хатара: Јовачко Поље (у равници), Пландиште, Церје, Ров, Падалиште, Коса, Боботе, Ограћице, Синова Њива, Орнице, Пасуљиште, Здравачко Поље, Башиловац, Пасуљара, Павити Крст, Влашка Мала, Градиниште, Лознатица, Брда, Орашје, Кључ, Поновије, Сунче, Варнице, Маћија, Пасторак, Витина Страна, Ковиловача, Мостина, Бабин Гуз и Камен.

Тип и име насеља.

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Варошипа је одвојена од села. Заједно са варошицом село има око 227 кућа а 31 род.

Село се до пре 40 година звало Војник, па се тада прозвало Деспотовац (по деспоту Стевану Високом). У то време основана је и варошица са истим именом, која слабо напредује. По једном предању село се прозвало Војник, што је одатле отишло у бој на Косово највише војника (око 80 самих оклопника); по другом предању тако је прозвано, што је ту боравила војска деспота Стевана Високог, кад је он био у Манасији.

Старине у насељу.

Више варошице, идући манастиру Манасији, постојала је до скора нека велика грађевина која се звала Ан (Хан). Причају, да је била преко 80 метара дугачка и преко 40 метара широка. Мисли се, да је овде била касарна прво за деспотову, а доцније за турску војску. Око Хана се налазе гвоздене и бакарне старинске алатке и друге ствари.

У Боботу има „незнано гробље”. На врху брда Маћије и Пасторка су остаци од неких градића. Између оба градића, кажу, некада је постојао покретан мост. Ту се налазе комади старог оружја, стари новци и друге старинске ствари.

Постанак насеља.

Село је било у Војничком Потоку, на месту Старом Војнику, одмах више варошице, па се отуда преселило за време Турака. У Влашкој Мали живели су Власи (Румуни) до пре сто и неколико година, па су се преселили у Бељајку.

Порекло становништва.

У Горњем Крају су:

-Маринковићи (60 к., Св. Арханђел), дошли из Црне Реке пре 150 година (кажу, да су били Румуни, па се посрбили);

-Цветковићи (20 к., Св. Ћирик 14-11. и 15-VII.), дошли из околине Зајечара.

У Доњем су Крају су:

-Стојковићи (30 к., Св. Никола), старинци;

-Ранчићи (20 к., Св. Симеун, 1311), старинци;

-Шиљићи (20 к., Св. Тома, јесењи и летњи), старинци;

-Цалакани (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова;

-Стојковићи (15 к., Митровдан), старинци;

-Иванчевићи (10 к., Св. Врачи I-VII. и I-ХI.), дошли из околине Врања;

-Дрољићи (10 к., Св. Јован), не зна се одакле су;

-Миловановићи (5 к., Св. Јован), Цигани, не зна се одакле су.

У варошици су:

-Протићи (6 к.. Св. Стеван) дошли из Ломнице;

-Цветковићи (1 к., Св. Стеван), дошли из Старе Србије;

-Михаиловићи (1 к., Петровдан), досељени из Ћуприје;

-Мирјановићи (1 к., Св. Николе), дошли из Миливе;

-Симићи (1 к., Св. Тодор), дошли из Буковца;

-Матићи (1 к., Св. Никола), из Јагодине;

-Јовановићи (1 к., B. Госпођа), дошли из Витанаца;

-Начићи (1 к.. Митровдан), из Параћина;

-Андрејичићи (1 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Витанаца;

-Илићи (1 к., Св. Јован), дошли из Богаве;

-Николићи (1 к., Cв. Андреја Првозвани), доселили се из Свилајинца;

-Ивковића (1 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Буковице;

-Марковићи (1 к., Петковица), дошли из Дражмировца;

-Петковићи (2 к., Св. Арханђел), дошли из Врање;

-Стојадиновићи (1 к., Митровдан), дошли из Македоније;

-Стојадиновићи други (1 к., Св. Јован), дошли из Медвеђе;

-Милетића (1 к., Cв. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Свилајинца;

-Јовановићи (1 к., Св. Никола), дошли из Кушиљева;

-Милојковићи (1 к., Св. Јован), дошли из Медвеђе;

-Стојичевићи (1 к., Cв. Никола), дошли из Свилајинца;

-Миловановићи други (1 к., Св. Врачи), дошли из Витанаца.

Остале напомене.

Сеоска је слава други дан Ускрса, а заветине Марковдан (за стоку) и Нова Година (за људско здравље).

Године 1819. ово је место имало 45 кућа са 49 пореских глава; године 1870 имало је 121 пореску главу.

ИЗВОР: Према књизи „Поморавље, Ресава и Кучај“, едиција „Корени“,  издање Службени гласник Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.