Порекло презимена Маџгаљ

25. септембра 2020.

коментара: 4

О овом презимену прочитајте ОВДЕ.

Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Ђорђије Маџгаљ

    Поштовани, текст је веома занимљив али постоји пар грешака…
    Маџгаљи нису настали као род у Пољима и Штитарици, то је грешка јер је у Штитарици живио само Јоксим Маџгаљ чија је кућа била једина кућа од камена и од кога није било потомака….
    Братство Маџгаљ данас броји око 190 православних кућа а постоји и 6-7 породица које су примиле ислам али су задржали презиме Маџгаљ ( Нови Пазар и Бијело поље)
    Такође имамо огранак на Романији , на Соколцу и Палама који су тамо доселили из Соколовића и Берега а још раније из Гацка у Херцеговини.
    Маџгаљи су живјели на територији између Бјелопавлића и Пипера ( гдје су некада живјели Стари Лужани- који су први словенски слој становништва у данашњој Црној Гори.Доласком Турака уточиште проналазе на СВОМ КАТУНУ МЕЏГАЉ КОЈИСЕ НАЛАЗИ ПОРЕД ЦРНЕ ПЛАНИНЕ КОД ВЕРУШЕ ( ЛИЈЕВА РИЈЕКА) КОЈИ ЈЕ НА КУЧКИМ ПЛАНИНАМА, А ЗА КОЈИ ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ КАЖЕ ДА СУ НА ЊЕМУ КАТУНЕ ИМАЛИ СТАРИ ЛУЖАНИ ИЗ ПИПЕРА ОД СТАРИНЕ.( Ј.ЕРДЕЉАНОВИЋ ” КУЧИ ПИПЕРИ И БРАТОНОЖИЋИ)
    ОДАКЛЕ СЕ СЕЛЕ У ДАНАШЊИ БЈЕЛОПОЉСКИ КРАЈ ( некадашња жупа Љубовиђа) ВРАНЕШ И РАВНУ РИЈЕКУ., тачније на ОБОДУ ( ЖАРИ) ОДАКЛЕ ЋЕ ЗБОГ РАЗУРЕ ОД ТУРАКА БИТИ РАСЕЉЕНИ НА ВИШЕ МЈЕСТА.
    СТАРО ПРЕДАЊЕ МАЏГАЉА ЈЕ ДА СУ ЊИХОВИ ПРЕЦИ ЧУВАЛИ И ИЗРАЂИВАЛИ МАЧЕВЕ У ВРИЈЕМЕ КРАЉА МИЛУТИНА НЕМАЊИЋА И ДА СУ ИХ ЗБОГ ТОГА НАЗВАЛИ МАЧГАЉИ….ГАЛ,ГАЉ ЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ ЗНАЧИЛО ЦРН, МРК,ГАРАВ….
    А ПОСТОЈИ И ЛЕГЕНДА ДА ЈЕ ПОСТОЈАЛА И КЊИГА У КОЈОЈ ЈЕ ТО ЗАПИСАНО ,ДА СУ БИЛИ СТАРО ПЛЕМСТВО СКУП МАЈСТОРА КОЈИ СУ ДОШЛИ И РАДИЛИ НА ПОДИЗАЊУ МАНАСТИРА МАЈСТОРОВИНА, РАВНА РИЈЕКА У 14.В….ЗА ШТА НЕМА ДОКАЗА.
    Да предање не треба олако одбацити говори и ТУМАЧЕЊЕ ПРЕЗИМЕНА ОД Проф.Тома Богавца да је ријеч Маџгаљ настала од алатке Маца,Мач и да има везе са ковачким занатом што потврђује и Мирко Раичевић у својој књизи о Горњим селима у Васојевићима који помиње Топоним МАЏГАЉИЦЕ и наводи да има везе са ковачким занатом.
    У мојим дугогодишњим истраживања пронашао сам и бројне породице у ПОЉСКОЈ, СЛОВАЧКОЈ И ЧЕШКОЈ СА ПРЕЗИМЕНОМ MADŻGAŁA I MADŻGALLA
    ТО ЈЕ ТАМО ШЛЕСКО ПРЕЗИМЕ ИЗ ШЛЕЗИЈЕ ‼️ НАШАО САМ НЕКОЛИКО ДОКУМЕНАТА ОД 1745 ПА ДАЉЕ ДО ДАНАС….ТАМО ЈЕ Р1А ХАПЛОГРУПА 60%
    А И МАЏГАЉИ НА ДВА ТЕСТИРАНА ИМАЈУ ИСТУ Р1а ХАПЛОГРУпу…..
    У Пољској постоји на стотине ПРЕЗИМЕНА са коријеном MADŽ MADZA …..
    Такође оно што може бити интересантно је да у ИТАЛИЈИ У граду РЕКАНАТИЈУ

    • Ђорђије Маџгаљ

      У РЕКАНАТИЈУ У Италији су били стара ПЛЕМИЋКА ПОРОДИЦА која данас има Палату MAZZAGALI I MAZZAGALLO Чије је ПРЕЗИМЕ такође изведено од ријечи Mazza
      Маца,чекић тешки маљ….а поријеклом су од СЛОВЕНА SCHIAVONESE досељених из Далмације још у 14 вијеку….
      НЕВЈЕРОВАТНО Али они MADŻGAŁA у Пољској су из РОКИТНО А ОВИ У ИТАЛИЈИ
      РЕКАНТИ…..

  2. Ђорђије Маџгаљ

    Маџгаљи су стари род који је у вријеме Немањићке државе живио на простору који је насељавало старо и прво словенско (српско) становништво Лужани, на простору гдје данас живе племена Пипери и Бјелопавлићи.

    Слава Св Ђорђе- Ђурђевдан

    На основу ДНК анализе два узорка презимена Маџгаљ утврђено је да Маџгаљи припадају R1A ( Z-280 Y 2902) хаплогрупи односно утврђено је словенско поријекло тзв. Волго-Карпатска група. Оно што овоме даје посебну димензију јесте да се презиме Маџгаљ јавља и код других словенских народа у Пољској, Шлезији, Чешкој, Словачкој готово у истом облику као и у Украјини и Русији, али о томе у другом дијелу текста.
    Као родови са којима је утврђено заједничко поријекло најближи су им Новаковићи род Мрка (у Пиперима), Маројевићи из Жупе Никшићке који су поријеклом из Лијеве Ријеке и Томашевићи из Пријепоља (који имају предање о племићком поријеклу из времена Немањића).
    Сви ови родови су били нека нижа властела у вријеме Немањића у крајевима гдје су живјели Лужани и крајевима с друге стране Комова у Доброј Ријеци ( касније Злоречици).
    Њихова пропаст долази са турским освајањима и помјерањем становништва када у ову област досељавају племена са југа и истока Пипери, Васојевићи,Кучи и Братоножићи. Временом ће ови дошљаци потпуно истиснути старосједиоце, па ће тако и Маџгаљи ,падом Зете, уточиште потражити у Брдима на свом катуну Меџгаљ/Маџгал покрај Црне планине, близу Веруше и Лијеве Ријеке, на Кучким планинама. Име катуна (планине) указује да су у близини живјели Маџгаљи.
    Наиме Др Јован Ердељановић у својој књизи “Племе Кучи, Пипери и Братоножићи” наводи да су на Меџгаљу од старине катуне имали стари Пипери ( тј.Лужани ).
    Чак се и сама Лијева Ријека, касније средиште Васојевића 1485. год. у турском дефтеру помиње као дио Пиперске територије, а према Милошу Остојићу “Васојевићи у свијету ономастике” тај предио је био насељен првобитно Србима Лужанима од којих, по њему, потичу и Маројевићи ( Дабетићи).
    Код Лијеве Ријеке је занимљив и топоним Црначки до, јер упућује на Црнце ( Мрке ). А Милош Остојић тврди и да је Лијева ријека (а самим тим и Катун Меџгаљ) била ” Јагњило” Црнаца и Мрка, који су заправо – Лужани❗( Маџгаљи и Мрке, као и Маројевићи исти род на основу ДНК анализе R1A Z-280).
    Са своје планине Маџгаљи су одселили у данашњи Бјелопољски и Мојковачки крај (некадашње старе жупе Љубовиђа и Брсково), гдје највећим дијелом и данас живе.
    Маџгаљи данас живе у неколико села Вранешке долине: Писана Јела, Соколац, Муслићи, Бијели поток, Томашево, као и у Мајсторовини ( Равна Ријека), Подбишће, а некада су живјели и у Ободу, Гостиловини ( Прошћење), Штитарици и Пољима.
    Један мали исламизирани дио је живио у Затону и Недакусима ( Б.Поље) и у попису из 1913. год. помињу се три носиоца домаћинстава исламске вјере.

    Маџгаљи као посебан огранак живе и као старосједиоци на Романији у Републици Српској (Соколац и Пале), гдје су досељени 1901. год. из села Берег (Босна), а били их је и у Соколовићима.
    Према Књигама Др.Миленка Филиповића “Гласинац” Антрополошка испитивања САНУ 1950. и Новака Мандића Студа ” Земља звана Гацко” Маџгаљи су поријеклом Лазаревићи из Метохије (Гацко) у Херцеговини, а тако се зову по неком ” тамошњем” брду.(Ови Лазаревићи су даљим поријеклом из Грбља, а досељени су након разуре Грбља од Млечана после 1433. год.).
    Од Маџгаља данас води поријекло и још пар братстава као Пејовићи из Подбишћа ( Мојковац), Јакшићи из Милошевог дола, Гвозд (Пријепоље), Маџгаљевићи (Србија, Трнов Лаз) и једна кућа Бојовића ( Крагујевац).
    Братство Пејчиновић из Кокошића, Штаваљ на Пештеру, има породични надимак “Маџгаљ” и живе у засеоку Маџгаљи.

    Поред засеока Маџгаљи у селу Кокошићи, Штаваљ на Пештеру ( Србија) постоје и топоними Маџгаљице (Горња села, Главаце код Берана), катун / планина Меџгаљ код Веруше, Лијева Ријека, село Мезгаље, Мезгале у Шекулару.

    Међу Маџгаљима било је врсних учитеља, професора, доктора, инжињера, љекара, спортиста, глумаца, књижевника, правника, економиста, руководилаца, посланика, официра, кметова села и вођа буна против Турака у своме крају, хајдука, носилаца Обилића медаља за јунаштво и високих ратних ордена као и међународних признања.
    Као посебан податак ваља издвојити да је само у периоду од 1870 – 1905. год. 8 Маџгаља убијено од Турака, да је у Балканским и Првом Свјетском рату учествовало 24 Маџгаља, а страдало 12, док је у Другом св.рату учествовало 55, а страдало чак 18 Маџгаља.

    ➡️ПРЕЗИМЕ И ПРЕДАЊЕ МАЏГАЉА ⤵️

    Маџгаљ је презиме чија старина сеже у далеку прошлост зато је и значење презимена данас неразумљиво. Међутим одређене чињенице говоре да је име можда донешено још приликом насељавања Словена на ове просторе (подсјетимо и сама ДНК хаплогрупа је словенска R1A).
    Наиме, из предања самих Маџгаља које никада није записано (мада постоје тврдње да је постојао запис у старој књизи која је изгубљена) Маџгаљи су били старо словенско племе и племство које је презиме добило по црном мачу, мачевима, које су израђивали и чували у врије краља Милутина Немањића па су прозвани МАЧ – ГАЛИ( ГАЉИ) ГАЛ,ГАЉ у значењу- Црн, Мрк, гарав.
    Те приче су се највише задржале у Мајсторовини (Равна Ријека) као и у Писаној Јели у мањем обиму. То је било старо објашњење о необичном презимену као и предање
    о старом катуну за који већина није знала гдје се тачно налази, осим да је негдје “у Кучима” што говори о давном пресељењу.
    Случајно или не, највећи број средњевјековних тзв. “српских” или “словенских” мачева “Schiavonesca spada ” из периода 13/14 в. пронађено је у ријеци Зети близу Диоклије (Дукље) и територије средњевјековног племена Мрка и Лужана у данашњим Пиперима.(Новаковићи из Мрка на основу ДНК анализе сродни Маџгаљима, а предање Маџгаља говори о црним мачевима).
    У Историјским записима, листу Историјског института Црне Горе 2001. год. објављен је и чланак проф.др.Ђурђице Петровић “Збирка средњевјековних мачева пронађених у ријеци Зети” у коме се наводи да за сада није познато како је толики број мачева доспео у ријеку Зету.
    Још једно питање остаје без одговора, а тиче се локалних радионица оружја у Дукљи и Зети од 11-13. в.као и у околним значајним урбаним насељима у истом времену.
    Рушевине античке Доклеје (и касније насељене Словенске Дукље) налазе се око 1500 метара удаљености од налазишта мачева..

    Према једном предању помињано је и да су у Мајсторовини Маџгаљи дошли као мајстори у да су радили на подизању Манастира Св.Тројице – Мајсторовина,☦️ који је из 14 в.
    Наравно за овај податак нема записа, а и познато је да су тамошња братства тек неких 200 год у Мајсторовини.

    ➡️ПРЕЗИМЕ МАЏГАЉ⤵️

    ДА ПРЕДАЊЕ МАЏГАЉА О ИЗРАДИ СРЕДЊЕВЈЕКОВНИХ МАЧЕВА ИМА НЕШТО ОБЈАШЊЕЊЕ ДАЈУ И СЛЕДЕЋИ ИЗВОРИ:
    **Публициста Мирко Раичевић у својој књизи ГОРЊА СЕЛА, у опису села Главаце, набраја топониме и каже: ” Вигњишта, некадашња ковачница, испод овог мјеста је МАЏГАЉИЦА, име туђе нашем језику АЛИ ЈЕ ПОВЕЗАНО СА КОВАЧКИМ ЗАНАТОМ ❗
    Најстручнију анализу и тумачење дао је угледни Проф.Томислав Богавац, који је изврстан познавалац старословенског језика и топонима и историје краја Лимске долине, чије је мишљење и забиљежено у књизи ПОРИЈЕКЛО И РОДОСЛОВ БРАТСТВА МАЏГАЉ, Предрага Т.Шћепановића 2019. год.
    ⤵️
    ⤵️”Тумачење имена братства и имена мјеста обично, често и једино изводи се на основу морфолошке и фонемске истоветности појма или сличности појма чије име се преноси на нови семантички садржај појма који је преименован. Такав је случај са именом братства Маџгаљ.
    Круцијална су два питања: шта је раније означавала та ријеч и како и зашто је њен фонемски и морфолошки лик добио нови семантички садржај. Да би се одговорило на ово питање морају се имати у виду следеће чињенице: који је мотив преименовања и околности у којима је извршено преименовање.

    За објашњење постоји оскудан језички материјал, презиме Маџгаљ, локалитет Маџгаљице ( Горња села ), село Мезгаље, Мезгале (Шекулар) и катун Меџгаљ ( Комови).
    Поред МАЏГАЉИЦА је локалитет Вигњиште гдје је приликом орања пронађена већа количина кованих ексера. Додатне чињенице из предања Маџгаља су: дио Маџгаља (из Мајсторовине, мањи дио Писана Јела) тврди да су племићког поријекла и да су имали катуне.
    Најзад , при тумачењу овог презимена помажу и слични јаснији примјери настанка имена овог братства/презимена!!!
    Ријеч Маџгаљ је доста стара и настала је од СТАРОСЛОВЕНСКЕ ријечи МАДЗГАЛ.
    Глас дз који је некада постојао изговарао се са елементима данашњег циз.
    Сачуван код старијих становника Куча у називу катуна на Комовима. У говору Васојевића стари полуглас се изговарао као е са елементима а, а дз је дало з.
    Ове чињенице потврђују старост ријечи маџгаљ.
    Ријеч је по структури сложеница. То потврђује семантичко значење њених дјелова :. МАДЗ (касније у гласовних промјена МАЦ, МАЗ, и МАЏ) ТЕШКИ МАЉ ( ДАНАС МАЦА) и ГАЛ – од индоевропске ријечи што значи олово, метак који у контакту са ваздухом потамни, постане ГАРАВ( ЦРН, МРК).
    Немогуће је прецизно рећи које су важне, посебне послове радили ови “маџгаљи”, јер је за обичног ковача постојала ријеч и ковач и ковар и које су то околности условиле да се име занимања пренесе на скупину људи која обавља те послове.
    У средњевјековној Србији, посебно у њеном успону, занатство је било развијено, а обрада метала посебно.
    Ковачи, па и ови посебни, значили су живот и опстанак. Израда пољопривредних алатки: раоника, мотика, коса, српова, сјекира и израда опреме за рат: мачеви, сабље, буздовани, копља, потковице за коње…
    Дакле, ти људи су обављали важан посао, дуго времена познати по квалитету, па им је дато посебно име по главном алату у раду и изгледу❗
    Сличан је случај и испод Комова. Тамо је (у средњем вијеку) постојала дворска ергела коња, и људи који су се старали о ергели звали су се коњуси (урочни коњуси), па је и село касније добило тако име — Коњухе (а не по коњима како се то често тумачи).
    У Србији, пуно мање него у Црној Гори, има повише братстава која имају презиме по занату предака.

    Потомци Маџгаља су дуго памтили своју прошлост и име занимања, посебно своје “племићке” прошлости, свога села и катуна.
    Када су се почела устаљивати презимена они су га већ имали – Маџгаљ.

    Који је био мотив да тако поступе ?
    Он се крије у предању о племићком поријеклу. У томе има истине. Наиме, занатлије су у средњевјековној српској држави имали велике повластице. Били су ослобођени свих работа осим оних који се раде бербом. То су косидба, берба и брање винограда, што је била огромна олакшица.
    Породична заједница (па.катун) мајстора добрих и заслужних добијала је село или катун или обоје.
    Очигледно је да су Маџгаљи имали обоје. Сјећајући се тих дана и уљепшавајући их из генерације у генерацију до правог племства.
    Са престанком свог основног значења (маџгаљ) престао је и њен живот.Сачувао се у имену братства који су је преузели од предака , и у три (п.а. четири) локалитета којима су они дали имена.
    Зато су и данас ријеч Маџгаљ ,Мезгаље , и Меџгаљ ( Медзгаљ) ” стране ” ријечи у српском језику”. (крај цитата Богавца)

    На крају ћемо поменути и интерсантно запажање публицисте Милоша Остојића који у свом обимном дјелу “Васојевићи у свијету ономастике” такође помиње и топоним и етникум Маџгаљ:
    Топоним Маџгаљице упућује на Мацуре. Остојић га повезује с етникумом Маџгаљ.
    Сугласник Џ изговарао се као ДЗ, а кад је отврднуо у језичком развитку, јавио се сугласник Џ.
    То се може примијенити на овај процес МАДЗ + ГАЉ — МАЏГАЉ, МАЏГАЉ – ИЦА – МАЏГАЛИЦЕ.
    Овом термину ваља додати и Мезгаље у Шекулару.
    Најстарији топоним у овом насељу је Мацурски пут. Назив је настао у периоду о 586-1054. год.
    Он упућује на Мазове и на Мазурију (Мацурију). Мазови како је Недерле утврдио, налазе се између Буга и извора Висле, односно између Вилињана и Пољана.
    Мазовија је покрајина у Пољској, гдје је Варшава. Мазур је ,историјски и језички утврђено Пољак из Мазовије. У говору се може чути Машурија, Машурија, Мачурија, Маџурија, а сугласници Ш Ж Ч Џ изговарају се као С Ж Ц Џ па се чуло Мацури, Мажури, Масури, Маџури…
    Та помјесна номенклатура на Лиму и Комовима, у продолинама и долинама, одговарала је насељима Западне Украјине, Пољске, Кијева, Прикарпатја и Закарпатја. Тамо гдје су живјели Вислани, Волињани, Дуљеби, Мазови, Драговићи, Кривићи, Бужани, Смољани, Кијевљани, Новгорођани,Северјани, племенски микрокосмос, насељен на Лиму, донио је отуда имена за ријеку Бистрица, за село са Карпата (Чечјун, Нечјун, Цецуне) за име Перуна (Перућица), за Кути (Кути – Прут, Кути – Зла Ријека), за Птич (Птич у Русији, Птич – Лијева Ријека), за Љубан ( Љубан, Русија, Љубан — Комови)… Донијели су они, носећи са собом вјеру са “прагова Дњепра”, језик, обичаје, имена…

    У домаћим изворима Маџгаљи се у овом облику презимена помињу у читуљама Манастира Никољац у Бијелом Пољу 1882. год., а још старији је спомен у облику презимена. Мачгаљ. На старом гробу једног Маџгаља који је уништен у селу Заград кажу стајало је Мажгаљ.
    Најстарији запис до сада пронађен могао би бити лист пронађен у Морачком поменику (поменик Манастира Мораче) који је писан од 14-17 в., укоричен 1645. год.
    Уз помињање већином села и племена на једном мјесту стоји и “ово су МЕЗЕГАЛИ” и набрајају се имена.
    Већина сматра да се ради о селу Мезгале у Шекулару, међутим Шекулар се посебно наводи у поменику. Запис је у множини и гласи ОВО СУ МЕЗЕГАЛИ… а не ово је село…
    Према србисти Тому Богавцу ово се чита – ово су Маџгаљи, јер је писано вјероватно у 17 в.(при том било је и помена код неких историчара да је презиме Маџгаљ поријеклом из Мезгаља у Шекулару).
    Уколико се запис МЕЗЕГАЛИ тумачи као Маџгаљи (тада није постојало Џ и Љ), онда би то био најстарији данас писани помен 1645. год. – укоричен Поменик Манастира Морача.

    ➡️Презиме Маџгаљ у Пољској,Чешкој и Словачкој ? ⤵️

    На крају поменули смо да је могуће да је име презимена Маџгаљ пренешено из старе словенске постојбине када су се и преци Маџгаља ( R1a хаплогрупа) доселили на наше просторе у 6. или 7. в.
    Оно што ће звучати готово невјероватно да презиме Маџгаљ готово идентично налазимо у данашњој Пољској (највећим дијелом), Чешкој, Словачкој, док у сличном постоји у Украјини, Русији, Бугарској.

    На Пољском сајту који се бави генеалогијом NAZWISKA W POLSCE (Презимена у Пољској) помињу се варијанте (једног истог презимена) Madzgała, Madżgala, Madżgała,
    Madzgalla, Mazgała. и СТОЈИ ДА ЈЕ ПРЕЗИМЕ ŚLĄSKIE ( Шлеско ) и поријеклом из Шлезије ( Silesia).
    Случајност или не у Шлезији је Хаплогрупа Маџгаља R1A доминантна са преко 55% , а Шлезија као историјска област обухвата (налази се на тромеђи) управо
    Пољску, Словачку и Чешку, за које ћемо видјети архивске податке о презимену Madzgalla, Madzgała и сл.
    Интересантан је и податак да на десетине презимена Пољске има коријен MADZ и то: Madzalik, Madzia, Madzewicz, Madziala, Madzicki, Maczyrek, Maczuga, Macura, Madziasz, Madzgała, Madzgalla…

    У књизи NAZWISKA POLSKIE W ZAGŁĘBIU RUHRY ” Пољска презимена у области Рухр на стр. 80 стоји презиме: MAZGALA- MADZGALLA.
    Док у књизи “KNIEGI ROBOCIZN CHŁOPÓW Z DOBR PSZCZYŃSKICH Z 1764 ROKU” у списку сељака који у архивским плаћају порез налазимо и име
    Kuba Madzgala 1745. г.!
    У Архивским оригиналним скенираним документима књига рођених, венчаних, умрлих и крштених, налазимо помињање Madzgała, Madzgalla и сл. у огромном броју.
    Презиме Madzgalla, Madzgała налазимо у десетинама докумената у коме су поред латиничног уписана и на руском МАДЗГАЛА, МАДЗГАЛ и МАДЗГАЛЛА (Пољска и Шлезија под Руском влашћу).
    Поменућемо: Thomas Madzgalla 1803. год. мјесто Raciborz- Markowice у Пољској.
    1801. год. .извод рођених у Чешкој MARTA MADZGALOVA, име оца ŚIMON MADZGALA, Stara plesna, Češka.

    Док у Словачкој књизи крштених имамо помен особе CATHARI MADZGAL 1820. год.
    Презиме које је слично типа Mazgała налазимо већ од 1707-1796. када се већином јавља Мadzgala, Madzgalla, Madżgała, почевши од 1803.
    Мјеста у којима се помињу су најчешће су: Rokitno, (Шлезија, Мазовија) Leszno,(војводство Великопољско), Błonie (код Варшаве, Мазовија), као и Tworków (Шлеско војводство, Шлезија) гдје их је највише!
    На старим картама које су нам биле доступне види се да племе ЛУЖИЧКИ СРБИ ЖИВИ ПОРЕД ШЛЕСКЕ,ШЛЕЗИЈЕ, а према Иву Вукчевићу аутору књиге Словенска Германија, у старим германским књигама имамо и помен Срба у Шлеској.

    Вукчевић тврди:
    ŠLESKA
    U ranim germanskim izvorima nalazimo pomene Srba u Šleskoj: „Sirvi, welch in Schlesien wohneten.” Rani i kasniji germanski izvori često karakterišu Šlesku kao važno stecište u srpskoj kolonizaciji Serbske Lužice ili Lusatia. Dokaz naseljavanja Srba nalazi se u imenima nekoliko mesta (npr. Sarbino, Serby) i Srpskoj provinciji ili Surbiensis provincia, kako se navodi u Šleskim analima (Annales Silesiae) iz sredine X veka. Zanimljivo je da u ovoj oblasti Šleski anali beleže uporan otpor latinskom obredu i prkosnu upotrebu slovensko-henetskog jezika u bogosluženju: „Slavicae seu henetae lingua usum… in sacris eccleaisasticis… inibuit ac latin lingua concipi liturgiam prece-saque jussit”

    “postoji obilje onomastičkih dokaza da su Srbi naseljavali veliki deo teritorije preistorijske Poljske i igrali prvenstvenu ulogu na početnom stupnju Corona Regnum Poloniae.” тврди Иво Вукчевић у својој књизи .
    Наравно све горе изнијето изискује посебну анализу којој би ДНК тестирање дало праву слику .
    Напомињем да на просторима гдје налазимо презиме Madzgała i Madzgalla доминира словенска Хаплогрупа R1A коју има и братство Маџгаљ које живи на нашим просторима .

    При томе је занимљива и чињеница да се са Шлеском додирују Лужичани, Лужани, Лужички Срби, а да се први и најстарији становници територије средњевјековне Зете називају Лужани и Мацуре. При томе смо видјели да су Маџгаљи и живјели на територији која је била насељена Лужанским (Старосрпским – словенским становништвом).

    Што се тиче Украјине наводи се презиме Мазгал, Мазгалова .

    У књизи “СБОРНИК ГЕОГРАФИЧЕСКИХ, ТОПОГРАФИЧЕСКИХ И СТАТИСТИЧЕСКИХ МАТЕРИАЛОВ ПО АЗИЈИ ” војна топографија 1887. год !‼️
    У описивању земље Кафиристан (територије Авганистана и дио Пакистана) помиње одређена племена и на једном опису каже:
    ⤵️
    Капирава мала верисанъ-Въ странѣ кафировъ многіе языки суть Камъ мала санъ оруору джибази—Племена суть разные (съ

    разными языками. Катава гурува санъ—Катава суть наѣздники. Парунава тупака не си — Паруны ружей не имѣютъ. Мадани матоъ данъ—Палицами людей убивають.

    Маджгали паи санъ-Маджгали красивы суть. Тупака санъ тупчи санъРужья суть, стрѣлки суть. Шикари матсъ санъ маладинъ мала пештинъ—Шираки люди

    Помиње Племе МАДЖГАЛИ !!!
    Можда је у питању игра ријечи али на руском језику се Маџгаљи пише Маджгали❗

    У књизи се помиње и да одређена племена Кафирстана и Хинду Куша воде поријекло од војника Александра Македонског, као и племе Калаши.

    Да је назив Маџгаљ јако стар, свједочи и следеће:
    У књизи “Азербайджанць историко-этнографический очерк” пише: аз. мажгал – арм.( јерменски ) мачкал – ” ПЛУГАР” от( МАЧ ) “РУКОЯТКА СОХИ”, Плуга (арменски ч.отличается от русского Ч – примерно между Ч и ДЖ как в грузинском “хачапури” + КАЛ основа глагола “держать, хватать”.
    Обе корня в армянском унаследовань из ИНДОЕВРОПЕЙСКОГО ПРАЯЗЫКА‼️
    В словарях азербяйджанского языка дается толыко слово “МАДЖ” – РУКОЯТКА СОХИ” .
    Слово из армянского попало также в грузинский МАЧИ и в сванский gвач

    Дакле Мажгал је ПЛУГАР ..

    И у Азербејџанском етнографском зборнику 1965 год. Мажгал се доводи у везу са плугом.

    Совјетска Етнографија, издање Академије наука СССР-а 1981. год. Пише да су се Плугари називали Мажгал…

    У књизи “Народна пољопривредна техника Азербејџана” 1989. год.
    Мажгал- је оруђе,,алатка ,плуг

    Дакле, дефинитивно ријеч маџгаљ је стара индоевропска, старословенска ријеч, повезана са занатом и алатком како је и утврдио Томислав Богавац, као и Мирко Раичевић, који су је повезали са ковачким занатом и занимањем, да би се задржала у данашњем презимену Маџгаљ.

    У Италији постоје двије породице које такође имају презиме које је слично нашем презимену МАЏГАЉ. То су старе (и обе племићке) породице MAZZAGALLI и МАZZAGALLO (негдје MAZZAGAL).
    У италијанском језику не постоји слово Џ – а дупло ZZ се чита као наше Ц или Џ❗
    Приликом изговора чује се Мадзгали.
    Mazzagalli имају двојако презиме и негдје се наводе као Mazzagalli Corraducci, а поријекло изводе од претка који је живио 1270. год. Они су из мјеста Recanati на Јадранској обали и тамо и данас постоји Palata Mazzagalli.
    Занимљиво је да је градић Recanati тачно преко пута Шибеника, Задра, (Далмације), а већина становника вуче поријекло од словенских досељеника 14. и 15. в.који су мигрирали са Балкана у Италију.
    Многи су били каменоресци, зидари, занатлије, чак и скулптори и радили су с тзв.каменом из Истре, увезеног са Далматинске обале. Наиме после пада Византије 1453., Албаније 1468. и Зете и Херцеговине крајем 15.в., продор Турака је постао главни разлог избјеглиштва хришћана са Балкана у Италију. Словенски мигранти су населили углавном приморске крајеве (Регион MARCA), а велики дио населио је Recanati.
    Оно што причи даје посебну драж је да је и њихово презиме изведено од АЛАТКЕ од ријечи MAZZA – Mаца – Чекић (Тешки Маљ)❗ као и код наших Маџгаља.
    Mazzagalli су дали велики број грофова,грофица и истакнутих људи у Recanatiju , а помињу се и у књигама 1695, 1758, 1763,1785.год.
    Друга породица Mazzagallo такође посједује породични грб и живјела је у мјесту CHIOGGIA ( Кјођа) код Венеције на обали мора.
    PIETRO MAZZAGALLO ( Петар Мадзгало) је 1360. год. подигао Катедралу Цркву Св.Петра и Павла, а famiglia Mazzagallo помиње се у бројним историјским списима градића СHIOGGIA( Кјођа).

    Наравно, осим имена тешко би се могло замислити да би могла постојати веза између Маџгаља и породица Мazzagalli i Mazzagallo, али један податак такође буди машту и изискује истраживање.
    Наиме Новак Мандић Студо у својим књигама “Земља звана Гацко” и “Српске породице Војводства Светог Саве” помиње да су Маџгаљи старином Лазаревићи из Гацка, а да су Лазаревићи у Гацко доселили из Грбља након разуре Грбља од стране Млечана (Венеције) после 1433.год када су се многи Грбљани иселили у Италију и Херцеговину❗
    Исто тврди и Сава Накићеновић у књизи “Бока”
    Ако знамо да је Грбаљ преко пута градића Recanati у Италији (који је насељен управо из Далмације), а да су Mazzagalli имали и презиме Соrraducci (можда Кордићи из Грбља?), онда би неко наредно истраживање могло дати конкретније резултате.

    Литература:
    1.Предраг Т.Шћепановић “Поријекло и родослов братства Маџгаљ” 2019 год. 424 стр.
    2.Др Миленко Филиповић ” Гласинац” САНУ 1950 г.
    3.Новак Мандић Студо ” Земља звана Гацко”
    4.Милош Остојић ” Васојевићи у свијету ономастике”
    5.Мирко Раичевић” Горња Села”
    6.Др Јован Ердељановић ” Кучи , Пипери и Братоножићи”
    7.Бијело Поље , Монографија
    8.Иво Вукчевић ” Словенска Германија”
    9.Историјски записи 2001 год , Историјски институт Црне Горе
    10.Петко Бошковић ” Вранешка долина и њен антропогеографски значај” ЦАНУ
    11.Loreto as an Illirian Shrine : The Artistic Heritage of the Illirian Confraternities and Collage in Loreto and RECANATI – Franceska Coltrinari
    12.Ђорђије Маџгаљ ” Чувари мача “

    • Ђорђије Маџгаљ

      Маџгаљи су стари род који је у вријеме Немањићке државе живио на простору који је насељавало старо и прво словенско (српско) становништво Лужани, на простору гдје данас живе племена Пипери и Бјелопавлићи.

      Слава Св Ђорђе- Ђурђевдан ☦️( Св.Великомученик Георгије- 6.Мај)

      Морачки Поменик ( књига приложника Манастира Морача вођена од 14-17 в.,укоричен 1645 год.) помиње Мезгегале ( Маџгаље)
      ” Ово су Мезегали : Радивоје, Счепан, Живко, Стојан ,Дамјан, Милета и Петар .☦️
      У Пољској се презиме помиње 1745 год у облику Madzgalla,Madzgala,Mадзгала ( на ћирилици)
      Словачка 1820 год.- Маџгал ( MADZGAL)
      1764 – Maczgal
      Док је најчешће у Шлезији у неколико облика
      од 1631 год ..
      На основу трагова помињања и ДНК анализе презиме Маџгаљ је вјероватно донешено из прапостојбине приликом досељавања неког од Словенских ( Српских) племена која су живјела на територији насељеној словенским племенима Шлезана,Лужичких Срба, Љутића,Бодрића…а као доказ за овакве тврдње поред Хаплогрупе Р1А З-280 карактеристичне за Источне Словене јесте и тај што се данас презиме јавља као изворно Шлеско (Шлезија)покрајина која обухвата територију Пољске,Словачке и Чешке као МADZGAL, MADZGAŁA, MADŹGALLA , док неколико породица има и у Источној Њемачкој ( и знају да су поријеклом из Пољске-Словени)

      На основу ДНК анализе два узорка презимена Маџгаљ утврђено је да Маџгаљи припадају R1A ( Z-280 Y 2902) хаплогрупи односно утврђено је словенско поријекло тзв. Волго-Карпатска група. Оно што овоме даје посебну димензију јесте да се презиме Маџгаљ јавља и код других словенских народа у Пољској, Шлезији, Чешкој, Словачкој готово у истом облику као и у Украјини и Русији, али о томе у другом дијелу текста.
      Као родови са којима је утврђено заједничко поријекло најближи су им Новаковићи род Мрка (у Пиперима), Маројевићи из Жупе Никшићке који су поријеклом из Лијеве Ријеке и Томашевићи из Пријепоља (који имају предање о племићком поријеклу из времена Немањића).
      Сви ови родови су били нека нижа властела у вријеме Немањића у крајевима гдје су живјели Лужани и крајевима с друге стране Комова у Доброј Ријеци ( касније Злоречици).
      Њихова пропаст долази са турским освајањима и помјерањем становништва када у ову област досељавају племена са југа и истока Пипери, Васојевићи,Кучи и Братоножићи. Временом ће ови дошљаци потпуно истиснути старосједиоце, па ће тако и Маџгаљи ,падом Зете, уточиште потражити у Брдима на свом катуну Меџгаљ/Маџгал покрај Црне планине, близу Веруше и Лијеве Ријеке, на Кучким планинама. Име катуна (планине) указује да су у близини живјели Маџгаљи.
      Наиме Др Јован Ердељановић у својој књизи “Племе Кучи, Пипери и Братоножићи” наводи да су на Меџгаљу од старине катуне имали стари Пипери ( тј.Лужани ).
      Чак се и сама Лијева Ријека, касније средиште Васојевића 1485. год. у турском дефтеру помиње као дио Пиперске територије, а према Милошу Остојићу “Васојевићи у свијету ономастике” тај предио је био насељен првобитно Србима Лужанима од којих, по њему, потичу и Маројевићи ( Дабетићи).
      Код Лијеве Ријеке је занимљив и топоним Црначки до, јер упућује на Црнце ( Мрке ). А Милош Остојић тврди и да је Лијева ријека (а самим тим и Катун Меџгаљ) била ” Јагњило” Црнаца и Мрка, који су заправо – Лужани❗( Маџгаљи и Мрке, као и Маројевићи исти род на основу ДНК анализе R1A Z-280).
      Са своје планине Маџгаљи су одселили у данашњи Бјелопољски и Мојковачки крај (некадашње старе жупе Љубовиђа и Брсково), гдје највећим дијелом и данас живе.
      Маџгаљи данас живе у неколико села Вранешке долине: Писана Јела, Соколац, Муслићи, Бијели поток, Томашево, као и у Мајсторовини ( Равна Ријека), Подбишће, а некада су живјели и у Ободу, Гостиловини ( Прошћење), Штитарици и Пољима.
      Један мали исламизирани дио је живио у Затону и Недакусима ( Б.Поље) и у попису из 1913. год. помињу се три носиоца домаћинстава исламске вјере.

      Маџгаљи као посебан огранак живе и као старосједиоци на Романији у Републици Српској (Соколац и Пале), гдје су досељени 1901. год. из села Берег (Босна), а били их је и у Соколовићима.
      Према Књигама Др.Миленка Филиповића “Гласинац” Антрополошка испитивања САНУ 1950. и Новака Мандића Студа ” Земља звана Гацко” Маџгаљи су поријеклом Лазаревићи из Метохије (Гацко) у Херцеговини, а тако се зову по неком ” тамошњем” брду.(Ови Лазаревићи су даљим поријеклом из Грбља, а досељени су након разуре Грбља од Млечана после 1433. год.).
      Од Маџгаља данас води поријекло и још пар братстава као Пејовићи из Подбишћа ( Мојковац), Јакшићи из Милошевог дола, Гвозд (Пријепоље), Маџгаљевићи (Србија, Трнов Лаз) и једна кућа Бојовића ( Крагујевац).
      Братство Пејчиновић из Кокошића, Штаваљ на Пештеру, има породични надимак “Маџгаљ” и живе у засеоку Маџгаљи.

      Поред засеока Маџгаљи у селу Кокошићи, Штаваљ на Пештеру ( Србија) постоје и топоними Маџгаљице (Горња села, Главаце код Берана), катун / планина Меџгаљ код Веруше, Лијева Ријека, село Мезгаље, Мезгале у Шекулару.

      Међу Маџгаљима било је врсних учитеља, професора, доктора, инжињера, љекара, спортиста, глумаца, књижевника, правника, економиста, руководилаца, посланика, официра, кметова села и вођа буна против Турака у своме крају, хајдука, носилаца Обилића медаља за јунаштво и високих ратних ордена као и међународних признања.
      Као посебан податак ваља издвојити да је само у периоду од 1870 – 1905. год. 8 Маџгаља убијено од Турака, да је у Балканским и Првом Свјетском рату учествовало 24 Маџгаља, а страдало 12, док је у Другом св.рату учествовало 55, а страдало чак 18 Маџгаља.

      👇ПРЕЗИМЕ И ПРЕДАЊЕ МАЏГАЉА ❗

      Маџгаљ је презиме чија старина сеже у далеку прошлост зато је и значење презимена данас неразумљиво. Међутим одређене чињенице говоре да је име можда донешено још приликом насељавања Словена на ове просторе (подсјетимо и сама ДНК хаплогрупа је словенска R1A).
      Наиме, из предања самих Маџгаља које никада није записано (мада постоје тврдње да је постојао запис у старој књизи која је изгубљена) Маџгаљи су били старо словенско племе и племство које је презиме добило по црном мачу, мачевима, које су израђивали и чували у врије краља Милутина Немањића па су прозвани МАЧ – ГАЛИ( ГАЉИ) ГАЛ,ГАЉ у значењу- Црн, Мрк, гарав.
      Те приче су се највише задржале у Мајсторовини (Равна Ријека) као и у Писаној Јели у мањем обиму. То је било старо објашњење о необичном презимену као и предање
      о старом катуну за који већина није знала гдје се тачно налази, осим да је негдје “у Кучима” што говори о давном пресељењу.
      Случајно или не, највећи број средњевјековних тзв. “српских” или “словенских” мачева “Schiavonesca spada ” из периода 13/14 в. пронађено је у ријеци Зети близу Диоклије (Дукље) и територије средњевјековног племена Мрка и Лужана у данашњим Пиперима.(Новаковићи из Мрка на основу ДНК анализе сродни Маџгаљима, а предање Маџгаља говори о црним мачевима).
      У Историјским записима, листу Историјског института Црне Горе 2001. год. објављен је и чланак проф.др.Ђурђице Петровић “Збирка средњевјековних мачева пронађених у ријеци Зети” у коме се наводи да за сада није познато како је толики број мачева доспео у ријеку Зету.
      Још једно питање остаје без одговора, а тиче се локалних радионица оружја у Дукљи и Зети од 11-13. в.као и у околним значајним урбаним насељима у истом времену.
      Рушевине античке Доклеје (и касније насељене Словенске Дукље) налазе се око 1500 метара удаљености од налазишта мачева..

      Према једном предању помињано је и да су у Мајсторовини Маџгаљи дошли као мајстори у да су радили на подизању Манастира Св.Тројице – Мајсторовина,☦️ који је из 14 в.
      Наравно за овај податак нема записа, а и познато је да су тамошња братства тек неких 200 год у Мајсторовини.

      👉 ПРЕЗИМЕ МАЏГАЉ👇👇👇

      ДА ПРЕДАЊЕ МАЏГАЉА О ИЗРАДИ СРЕДЊЕВЈЕКОВНИХ МАЧЕВА ИМА НЕШТО ОБЈАШЊЕЊЕ ДАЈУ И СЛЕДЕЋИ ИЗВОРИ:
      **Публициста Мирко Раичевић у својој књизи ГОРЊА СЕЛА, у опису села Главаце, набраја топониме и каже: ” Вигњишта, некадашња ковачница, испод овог мјеста је МАЏГАЉИЦА, име туђе нашем језику АЛИ ЈЕ ПОВЕЗАНО СА КОВАЧКИМ ЗАНАТОМ ❗
      Најстручнију анализу и тумачење дао је угледни Проф.Томислав Богавац, који је изврстан познавалац старословенског језика и топонима и историје краја Лимске долине, чије је мишљење и забиљежено у књизи ПОРИЈЕКЛО И РОДОСЛОВ БРАТСТВА МАЏГАЉ, Предрага Т.Шћепановића 2019. год.
      ⤵️
      ⤵️”Тумачење имена братства и имена мјеста обично, често и једино изводи се на основу морфолошке и фонемске истоветности појма или сличности појма чије име се преноси на нови семантички садржај појма који је преименован. Такав је случај са именом братства Маџгаљ.
      Круцијална су два питања: шта је раније означавала та ријеч и како и зашто је њен фонемски и морфолошки лик добио нови семантички садржај. Да би се одговорило на ово питање морају се имати у виду следеће чињенице: који је мотив преименовања и околности у којима је извршено преименовање.

      За објашњење постоји оскудан језички материјал, презиме Маџгаљ, локалитет Маџгаљице ( Горња села ), село Мезгаље, Мезгале (Шекулар) и катун Меџгаљ ( Комови).
      Поред МАЏГАЉИЦА је локалитет Вигњиште гдје је приликом орања пронађена већа количина кованих ексера. Додатне чињенице из предања Маџгаља су: дио Маџгаља (из Мајсторовине, мањи дио Писана Јела) тврди да су племићког поријекла и да су имали катуне.
      Најзад , при тумачењу овог презимена помажу и слични јаснији примјери настанка имена овог братства/презимена!!!
      Ријеч Маџгаљ је доста стара и настала је од СТАРОСЛОВЕНСКЕ ријечи МАДЗГАЛ.
      Глас дз који је некада постојао изговарао се са елементима данашњег циз.
      Сачуван код старијих становника Куча у називу катуна на Комовима. У говору Васојевића стари полуглас се изговарао као е са елементима а, а дз је дало з.
      Ове чињенице потврђују старост ријечи маџгаљ.
      Ријеч је по структури сложеница. То потврђује семантичко значење њених дјелова :. МАДЗ (касније у гласовних промјена МАЦ, МАЗ, и МАЏ) ТЕШКИ МАЉ ( ДАНАС МАЦА) и ГАЛ – од индоевропске ријечи што значи олово, метак који у контакту са ваздухом потамни, постане ГАРАВ( ЦРН, МРК).
      Немогуће је прецизно рећи које су важне, посебне послове радили ови “маџгаљи”, јер је за обичног ковача постојала ријеч и ковач и ковар и које су то околности условиле да се име занимања пренесе на скупину људи која обавља те послове.
      У средњевјековној Србији, посебно у њеном успону, занатство је било развијено, а обрада метала посебно.
      Ковачи, па и ови посебни, значили су живот и опстанак. Израда пољопривредних алатки: раоника, мотика, коса, српова, сјекира и израда опреме за рат: мачеви, сабље, буздовани, копља, потковице за коње…
      Дакле, ти људи су обављали важан посао, дуго времена познати по квалитету, па им је дато посебно име по главном алату у раду и изгледу❗
      Сличан је случај и испод Комова. Тамо је (у средњем вијеку) постојала дворска ергела коња, и људи који су се старали о ергели звали су се коњуси (урочни коњуси), па је и село касније добило тако име — Коњухе (а не по коњима како се то често тумачи).
      У Србији, пуно мање него у Црној Гори, има повише братстава која имају презиме по занату предака.

      Потомци Маџгаља су дуго памтили своју прошлост и име занимања, посебно своје “племићке” прошлости, свога села и катуна.
      Када су се почела устаљивати презимена они су га већ имали – Маџгаљ.

      Који је био мотив да тако поступе ?
      Он се крије у предању о племићком поријеклу. У томе има истине. Наиме, занатлије су у средњевјековној српској држави имали велике повластице. Били су ослобођени свих работа осим оних који се раде бербом. То су косидба, берба и брање винограда, што је била огромна олакшица.
      Породична заједница (па.катун) мајстора добрих и заслужних добијала је село или катун или обоје.
      Очигледно је да су Маџгаљи имали обоје. Сјећајући се тих дана и уљепшавајући их из генерације у генерацију до правог племства.
      Са престанком свог основног значења (маџгаљ) престао је и њен живот.Сачувао се у имену братства који су је преузели од предака , и у три (п.а. четири) локалитета којима су они дали имена.
      Зато су и данас ријеч Маџгаљ ,Мезгаље , и Меџгаљ ( Медзгаљ) ” стране ” ријечи у српском језику”. (крај цитата Богавца)

      На крају ћемо поменути и интерсантно запажање публицисте Милоша Остојића који у свом обимном дјелу “Васојевићи у свијету ономастике” такође помиње и топоним и етникум Маџгаљ:
      Топоним Маџгаљице упућује на Мацуре. Остојић га повезује с етникумом Маџгаљ.
      Сугласник Џ изговарао се као ДЗ, а кад је отврднуо у језичком развитку, јавио се сугласник Џ.
      То се може примијенити на овај процес МАДЗ + ГАЉ — МАЏГАЉ, МАЏГАЉ – ИЦА – МАЏГАЛИЦЕ.
      Овом термину ваља додати и Мезгаље у Шекулару.
      Најстарији топоним у овом насељу је Мацурски пут. Назив је настао у периоду о 586-1054. год.
      Он упућује на Мазове и на Мазурију (Мацурију). Мазови како је Недерле утврдио, налазе се између Буга и извора Висле, односно између Вилињана и Пољана.
      Мазовија је покрајина у Пољској, гдје је Варшава. Мазур је ,историјски и језички утврђено Пољак из Мазовије. У говору се може чути Машурија, Машурија, Мачурија, Маџурија, а сугласници Ш Ж Ч Џ изговарају се као С Ж Ц Џ па се чуло Мацури, Мажури, Масури, Маџури…
      Та помјесна номенклатура на Лиму и Комовима, у продолинама и долинама, одговарала је насељима Западне Украјине, Пољске, Кијева, Прикарпатја и Закарпатја. Тамо гдје су живјели Вислани, Волињани, Дуљеби, Мазови, Драговићи, Кривићи, Бужани, Смољани, Кијевљани, Новгорођани,Северјани, племенски микрокосмос, насељен на Лиму, донио је отуда имена за ријеку Бистрица, за село са Карпата (Чечјун, Нечјун, Цецуне) за име Перуна (Перућица), за Кути (Кути – Прут, Кути – Зла Ријека), за Птич (Птич у Русији, Птич – Лијева Ријека), за Љубан ( Љубан, Русија, Љубан — Комови)… Донијели су они, носећи са собом вјеру са “прагова Дњепра”, језик, обичаје, имена…

      У домаћим изворима Маџгаљи се у овом облику презимена помињу у читуљама Манастира Никољац у Бијелом Пољу 1882. год., а још старији је спомен у облику презимена. Мачгаљ. На старом гробу једног Маџгаља који је уништен у селу Заград кажу стајало је Мажгаљ.
      Најстарији запис до сада пронађен могао би бити лист пронађен у Морачком поменику (поменик Манастира Мораче) који је писан од 14-17 в., укоричен 1645. год.
      Уз помињање већином села и племена на једном мјесту стоји и “ово су МЕЗЕГАЛИ” и набрајају се имена.
      Већина сматра да се ради о селу Мезгале у Шекулару, међутим Шекулар се посебно наводи у поменику. Запис је у множини и гласи ОВО СУ МЕЗЕГАЛИ… а не ово је село…
      Према србисти Тому Богавцу ово се чита – ово су Маџгаљи, јер је писано вјероватно у 17 в.(при том било је и помена код неких историчара да је презиме Маџгаљ поријеклом из Мезгаља у Шекулару).
      Уколико се запис МЕЗЕГАЛИ тумачи као Маџгаљи (тада није постојало Џ и Љ), онда би то био најстарији данас писани помен 1645. год. – укоричен Поменик Манастира Морача.

      ➡️Презиме Маџгаљ у Пољској,Чешкој и Словачкој ‼️

      На крају поменули смо да је могуће да је име презимена Маџгаљ пренешено из старе словенске постојбине када су се и преци Маџгаља ( R1a хаплогрупа) доселили на наше просторе у 6. или 7. в.
      Оно што ће звучати готово невјероватно да презиме Маџгаљ готово идентично налазимо у данашњој Пољској (највећим дијелом), Чешкој, Словачкој, док у сличном постоји у Украјини, Русији, Бугарској.

      👉На Пољском сајту који се бави генеалогијом NAZWISKA W POLSCE (Презимена у Пољској) помињу се варијанте (једног истог презимена) Madzgała, Madżgala, Madżgała,
      Madzgalla, Mazgała. и СТОЈИ ДА ЈЕ ПРЕЗИМЕ ŚLĄSKIE ( Шлеско ) и поријеклом из Шлезије ( Silesia).❗
      Случајност или не у Шлезији је Хаплогрупа Маџгаља R1A доминантна са преко 55% , а Шлезија као историјска област обухвата (налази се на тромеђи) управо
      Пољску, Словачку и Чешку, за које ћемо видјети архивске податке о презимену Madzgalla, Madzgała и сл.
      Интересантан је и податак да на десетине презимена Пољске има коријен MADZ и то: Madzalik, Madzia, Madzewicz, Madziala, Madzicki, Maczyrek, Maczuga, Macura, Madziasz, Madzgała, Madzgalla…

      У књизи NAZWISKA POLSKIE W ZAGŁĘBIU RUHRY ” Пољска презимена у области Рухр на стр. 80 стоји презиме: MAZGALA- MADZGALLA.
      Док у књизи “KNIEGI ROBOCIZN CHŁOPÓW Z DOBR PSZCZYŃSKICH Z 1764 ROKU” у списку сељака који у архивским плаћају порез налазимо и име
      Kuba Madzgala 1745. г.‼️
      У Архивским оригиналним скенираним документима књига рођених, венчаних, умрлих и крштених, налазимо помињање Madzgała, Madzgalla и сл. у огромном броју.
      Презиме Madzgalla, Madzgała налазимо у десетинама докумената у коме су поред латиничног уписана и на руском МАДЗГАЛА, МАДЗГАЛ и МАДЗГАЛЛА (Пољска и Шлезија под Руском влашћу).
      Поменућемо: Thomas Madzgalla 1803. год. мјесто Raciborz- Markowice у Пољској.
      1801. год. .извод рођених у Чешкој MARTA MADZGALOVA, име оца ŚIMON MADZGALA, Stara plesna, Češka.

      Док у Словачкој књизи крштених имамо помен особе CATHARI MADZGAL 1820. год.❗
      Презиме које је слично типа Mazgała налазимо већ од 1707-1796. када се већином јавља Мadzgala, Madzgalla, Madżgała, почевши од 1803.
      Мјеста у којима се помињу су најчешће су: Rokitno, (Шлезија, Мазовија) Leszno,(војводство Великопољско), Błonie (код Варшаве, Мазовија), као и Tworków (Шлеско војводство, Шлезија) гдје их је највише!
      На старим картама које су нам биле доступне види се да племе ЛУЖИЧКИ СРБИ ЖИВИ ПОРЕД ШЛЕСКЕ,ШЛЕЗИЈЕ, а према Иву Вукчевићу аутору књиге Словенска Германија, у старим германским књигама имамо и помен Срба у Шлеској.

      Вукчевић тврди:👇
      ŠLESKA
      U ranim germanskim izvorima nalazimo pomene Srba u Šleskoj: „Sirvi, welch in Schlesien wohneten.” Rani i kasniji germanski izvori često karakterišu Šlesku kao važno stecište u srpskoj kolonizaciji Serbske Lužice ili Lusatia. Dokaz naseljavanja Srba nalazi se u imenima nekoliko mesta (npr. Sarbino, Serby) i Srpskoj provinciji ili Surbiensis provincia, kako se navodi u Šleskim analima (Annales Silesiae) iz sredine X veka. Zanimljivo je da u ovoj oblasti Šleski anali beleže uporan otpor latinskom obredu i prkosnu upotrebu slovensko-henetskog jezika u bogosluženju: „Slavicae seu henetae lingua usum… in sacris eccleaisasticis… inibuit ac latin lingua concipi liturgiam prece-saque jussit”

      “postoji obilje onomastičkih dokaza da su Srbi naseljavali veliki deo teritorije preistorijske Poljske i igrali prvenstvenu ulogu na početnom stupnju Corona Regnum Poloniae.” тврди Иво Вукчевић у својој књизи .
      Наравно све горе изнијето изискује посебну анализу којој би ДНК тестирање дало праву слику .
      Напомињем да на просторима гдје налазимо презиме Madzgała i Madzgalla доминира словенска Хаплогрупа R1A коју има и братство Маџгаљ које живи на нашим просторима .

      При томе је занимљива и чињеница да се са Шлеском додирују Лужичани, Лужани, Лужички Срби, а да се први и најстарији становници територије средњевјековне Зете називају Лужани и Мацуре. При томе смо видјели да су Маџгаљи и живјели на територији која је била насељена Лужанским (Старосрпским – словенским становништвом).

      Што се тиче Украјине наводи се презиме Мазгал, Мазгалова .

      У књизи “СБОРНИК ГЕОГРАФИЧЕСКИХ, ТОПОГРАФИЧЕСКИХ И СТАТИСТИЧЕСКИХ МАТЕРИАЛОВ ПО АЗИЈИ ” војна топографија 1887. год !‼️
      У описивању земље Кафиристан (територије Авганистана и дио Пакистана) помиње одређена племена и на једном опису каже:
      ⤵️
      Капирава мала верисанъ-Въ странѣ кафировъ многіе языки суть Камъ мала санъ оруору джибази—Племена суть разные (съ

      разными языками. Катава гурува санъ—Катава суть наѣздники. Парунава тупака не си — Паруны ружей не имѣютъ. Мадани матоъ данъ—Палицами людей убивають.

      Маджгали паи санъ-Маджгали красивы суть. Тупака санъ тупчи санъРужья суть, стрѣлки суть. Шикари матсъ санъ маладинъ мала пештинъ—Шираки люди

      Помиње Племе МАДЖГАЛИ !!!
      Можда је у питању игра ријечи али на руском језику се Маџгаљи пише Маджгали❗

      У књизи се помиње и да одређена племена Кафирстана и Хинду Куша воде поријекло од војника Александра Македонског, као и племе Калаши.

      Да је назив Маџгаљ јако стар, свједочи и следеће:
      У књизи “Азербайджанць историко-этнографический очерк” пише: аз. мажгал – арм.( јерменски ) мачкал – ” ПЛУГАР” от( МАЧ ) “РУКОЯТКА СОХИ”, Плуга (арменски ч.отличается от русского Ч – примерно между Ч и ДЖ как в грузинском “хачапури” + КАЛ основа глагола “держать, хватать”.
      Обе корня в армянском унаследовань из ИНДОЕВРОПЕЙСКОГО ПРАЯЗЫКА‼️
      В словарях азербяйджанского языка дается толыко слово “МАДЖ” – РУКОЯТКА СОХИ” .
      Слово из армянского попало также в грузинский МАЧИ и в сванский gвач

      Дакле Мажгал је ПЛУГАР ..

      И у Азербејџанском етнографском зборнику 1965 год. Мажгал се доводи у везу са плугом.

      Совјетска Етнографија, издање Академије наука СССР-а 1981. год. Пише да су се Плугари називали Мажгал…

      У књизи “Народна пољопривредна техника Азербејџана” 1989. год.
      Мажгал- је оруђе,,алатка ,плуг

      Дакле, дефинитивно ријеч маџгаљ је стара индоевропска, старословенска ријеч, повезана са занатом и алатком како је и утврдио Томислав Богавац, као и Мирко Раичевић, који су је повезали са ковачким занатом и занимањем, да би се задржала у данашњем презимену Маџгаљ.

      У Италији постоје двије породице које такође имају презиме које је слично нашем презимену МАЏГАЉ. То су старе (и обе племићке) породице MAZZAGALLI и МАZZAGALLO (негдје MAZZAGAL).
      У италијанском језику не постоји слово Џ – а дупло ZZ се чита као наше Ц или Џ❗
      Приликом изговора чује се Мадзгали.
      Mazzagalli имају двојако презиме и негдје се наводе као Mazzagalli Corraducci, а поријекло изводе од претка који је живио 1270. год. Они су из мјеста Recanati на Јадранској обали и тамо и данас постоји Palata Mazzagalli.
      Занимљиво је да је градић Recanati тачно преко пута Шибеника, Задра, (Далмације), а већина становника вуче поријекло од словенских досељеника 14. и 15. в.који су мигрирали са Балкана у Италију.
      Многи су били каменоресци, зидари, занатлије, чак и скулптори и радили су с тзв.каменом из Истре, увезеног са Далматинске обале. Наиме после пада Византије 1453., Албаније 1468. и Зете и Херцеговине крајем 15.в., продор Турака је постао главни разлог избјеглиштва хришћана са Балкана у Италију. Словенски мигранти су населили углавном приморске крајеве (Регион MARCA), а велики дио населио је Recanati.
      Оно што причи даје посебну драж је да је и њихово презиме изведено од АЛАТКЕ од ријечи MAZZA – Mаца – Чекић (Тешки Маљ)❗ као и код наших Маџгаља.
      Mazzagalli су дали велики број грофова,грофица и истакнутих људи у Recanatiju , а помињу се и у књигама 1695, 1758, 1763,1785.год.
      Друга породица Mazzagallo такође посједује породични грб и живјела је у мјесту CHIOGGIA ( Кјођа) код Венеције на обали мора.
      PIETRO MAZZAGALLO ( Петар Мадзгало) је 1360. год. подигао Катедралу Цркву Св.Петра и Павла, а famiglia Mazzagallo помиње се у бројним историјским списима градића СHIOGGIA( Кјођа).

      Наравно, осим имена тешко би се могло замислити да би могла постојати веза између Маџгаља и породица Мazzagalli i Mazzagallo, али један податак такође буди машту и изискује истраживање.
      Наиме Новак Мандић Студо у својим књигама “Земља звана Гацко” и “Српске породице Војводства Светог Саве” помиње да су Маџгаљи старином Лазаревићи из Гацка, а да су Лазаревићи у Гацко доселили из Грбља након разуре Грбља од стране Млечана (Венеције) после 1433.год када су се многи Грбљани иселили у Италију и Херцеговину❗
      Исто тврди и Сава Накићеновић у књизи “Бока”
      Ако знамо да је Грбаљ преко пута градића Recanati у Италији (који је насељен управо из Далмације), а да су Mazzagalli имали и презиме Соrraducci (можда Кордићи из Грбља?), онда би неко наредно истраживање могло дати конкретније резултате.

      Литература:
      1.Предраг Т.Шћепановић “Поријекло и родослов братства Маџгаљ” 2019 год. 424 стр.
      2.Др Миленко Филиповић ” Гласинац” САНУ 1950 г.
      3.Новак Мандић Студо ” Земља звана Гацко”
      4.Милош Остојић ” Васојевићи у свијету ономастике”
      5.Мирко Раичевић” Горња Села”
      6.Др Јован Ердељановић ” Кучи , Пипери и Братоножићи”
      7.Бијело Поље , Монографија
      8.Иво Вукчевић ” Словенска Германија”
      9.Историјски записи 2001 год , Историјски институт Црне Горе
      10.Петко Бошковић ” Вранешка долина и њен антропогеографски значај” ЦАНУ
      11.Loreto as an Illirian Shrine : The Artistic Heritage of the Illirian Confraternities and Collage in Loreto and RECANATI – Franceska Coltrinari
      12.Ђорђије Маџгаљ ” Чувари мача

      👇👇👇👇 Скенирани оригинални документи ( мали дио) из Пољских књига вјенчаних,крштених ,умрлих вођених и на руској ћирилици из 1802 год. и касније, у којима се помињу људи са презименом Мадзгала, Madzgalla, Madzgała…) 👇👇👇