Poreklo stanovništva sela Vladovo, opština Gnjilane – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i vode.
Selo je u ravnici, na Žegranskoj Reci, pored puta Gnjilane—Kumanovo. Voda za piće dobija se iz bunara.
Zemlje i šume.
Topografski su nazivi za njive: Smonica, Radovc, Kuka, Rasulja i dolina; za šumu: Kodra Zez (Crno Brdo), Vrbnica i Gropat-e–Maces (Mačkine Rupe); za utrinu: Suk i Plept (Topole).
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa, ovalnog oblika. Malo je i ne deli se y mahale. Prilikom doseljavanja pre 210 godina Arbanasi su u ovom selu zatekli čifčije Srbe koji su se potom raselili.
Selo je docnije raslo priraštajem, ali veruju, da je na ovom mestu neki „vakaf“, te nije moglo mnogo narasti.
Poreklo stanovništva.
U selu žive Arbanasi i jedna kuća pravoslavnih Cigana.
Arbanaški rodovi.
-Rustić (7 k.) i:
-Maljok (6 k.), postali od dve doseljene kuće pre 200 godina iz Malesije. Oba roda su od fisa Beriš.
Rod pravoslavnih Cigana je:
-Daudžija (1 k., sv. Vasilije). Preseljen iz Donjeg Kusca 1916 god. kao čifčija. God. 1921 je dobio malo utrine. Nosi tursko prezime po gočobistvu čime se ranije zanimao.
IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)