Порекло становништва села Пасјане, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је у равници, на Пасјанској Реци, при њеном излазу у равницу. Кроз село пролази друм Гњилане–Прешево. Вода за пиће добија се из бунара, али они преко лета често пресушују, те се тада цело село снабдева водом из „Чубуре“ (велики и плитак бунар) y Горњој Махали.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Међулужје, Бостаииште, Воде, Врбонашнице, Денице, Ледине, Баре, Средњи Ступ, Оџине Њиве, Илијина Глава, Покојнице и Вртина; за шуму: Рамниште, Пржар, Станкове Соје, Кумановски Лаз, Рамни Деја и Чука; места ранијих појатап Костића Брег, Чардаче и Козарница.
Тип села.
Изузевши групу мухаџирских кућа, јужно од села и на левој страни потока, удаљену за 1 км., село је збијеног типа и овалног облика. Дели се на Доњу и Горњу Махалу које до старе школе раздваја друм а одатле један мали и дубоки поток.
Постанак села.
У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Пасјане као насеље помиње у доба кнегиње Милице и y 17. веку. У овом познијем времену изгледа да је било веће насеље, јер се помиње као конак на путу из Новог Пазара за Цариград. Вероватно да живот овог села није престајао, јер у њему има још Срба старинаца који су старији од арбанашког досељавања у Горњу Мораву. Око средине 18. века село је било чифлук Џинића. У селу су се y то време као слободни земљорадници настанили неки Арбанаси Лекићи, Бабићи и Пајкови. Џинићима је било криво што су им захватили земљу, те их почну злостављати, али кад се ови покажу доста отпорним, Џинићи почну да доводе за чифчије све већи број Срба, што је Арбанасе нагнало на исељавање. Од њих заостану само Пајкови. Село је отада расло досељавањем и прираштајем. Год. 1878. се на хатару овог села настањују и Арбанаси мухаџири.
Порекло презимена.
Српски родови:
-Дивинци (6 к., св. Арханђео), старинци. За време неке „дамнашње битке“ много се њихових домова иселило у Шумадију. Презиме им је по неком Диви, а имају и скорашње презиме Паункови, по оцу Паунку.
-Костићи (8 к., Митровдан), врло су стари досељеници из околине Косовске Митровице. Костићи и Дивинци су старији од арбанашког досељавања у Горњу Мораву.
-Рајчићи (1 к., св. Арханђео) су старином од Крагујевца; пре 300 година исељени у Белановце (Куманово), доцније због арбанашког зулума пређу у Горњу Мораву. Мало су живели у Ђерекару, па опет од зулума прешли у Пасјане пре 160 година.
-Манџукови (5 к., св. Никола). Старином од Крагујевца. До пре 100 година су живели у Горњем Ливочу, па су као чифчије прешли на имање Срба Карчетових из Гњилана.
-Бугарци (2 к., св. Никола) су непознатог порекла.
-Шошићи (2 к., св. Никола). Старином из Прилепа. Приликом сеобе кренуло је њих четири брата, па се један задржао у Пасјану а остали отишли y „Немачку“.
-Камишевићи (9 к., св. Ђорђе Алимпије). Старином су из рода Камишевића y Доњем Кормињану. Нису били „мирни“, па су због тога западали у крв и постајали чифчије, да би добили заштиту јачих господара. Боравили су по мало у Петровцу и Доњем Кусцу, а пре 120 година су се задржали у Пасјану као чифчије у Амит-спахијиних из Гњилана.
-Живковићи (2 к., св. Никола); пресељени из Куретишта пре 120 година.
-Липовчани (6 к., св. Врачи); пресељени из Липовице пре 120 година кад су им се рођаци „потурчилич“. Они су се, како причају, још у Липовици заједно са Дивинцима и Костићима из Пасјана, „кад је некад била овде битка“, борили с Турцима и пошто су Турци поново освојили земљу. Доскоро су чували и неку „дугачку историју“.
-Рајкови (1 к., св. Врачи); пресељени из Липовице пре 100 година на имање Арбанаса из Подграђа. У Липовици им Арбанаси „притиснули“ имање, а кажу да су били богати као Џинићи.
-Симебојкови (5 к., св. Врачи); пресељени од зулума из Липовице пре 100 година за чифчије у Пасјану на имању Арбанаса из Подграђа.
-Карафиљци (3 к., св. Никола); пресељени из Липовице пре 100 година као чифчије. Презиме им је по некој Баби Карафиљки.
-Дрндарци (4 к., св. Никола); пресељени из Липовице пре 100 година. Прво су били чифчије на имању липовачких муслимана, потом у Рајчића, најзад y гњиланских бегова.
-Бојићи (8 к., св. Никола); старином из Мозгова (Крива Река), живели у криворечким селима Зебинцу и Паралову, а пре 100 година прешли у Пасјане за чифчије у Сулејман–спаијиних, доцније у приштевачких бегова. Нешто имања су купили још за време Турака. У Мозгову су се звали Вулини, а у Пасјану им је дато ново презиме по некој њиховој баби Боји.
-Гуџурци (4 к., св. Арханђео), досељени пре 100 година из Робовца (Крива Река) као чифчије.
-Гужвини (5 к., св. Никола), пресељени из Бинча пре 100 година за чифчије у Џинића.
-Матрапазови (11 к., св. Арханђео); пресељени пре 100 година на Пожерања за чифчије. Презиме им је по неком деда–Пави који је говорио као матрапаз (телалин).
-Јанцини (4 к., св. Никола), пресељени из Влаштице за чифчије y Исен-пашиних из Гњилана.
-Врањци (6 к., св. Никола); старина као код рода Врањци у Големом Ропотову, одакле су пресељени пре 80 година као чифчи је.
-Гадалци (1 к., св. Петка); пресељени са Врањцима из Големог Ропотова из рода Паунића. Били су чифчије у Исмаил-бегових из Гњилана, а доцније у својих сељака Рајчића. Презиме им је по деди који је био брбљивац.
-Баљинци (10 к., св. Петка), пресељени из Големог Ропотова са Гадалцима.
-Моравци (4 к., св. Ђорђе), пресељени из Доње Мораве (Изморника) пре 80 година као чифчије.
-Аџи–Перци (5 к., св. Ђорђе), пресељени од зулума из Носаља као чифчије пре 80 година.
-Баштованци (2 к., св. Никола); пре 120 година исељени из Кормињана у Гњилане, а доцније живели у Доњој Будризи; у Пасјане прешли пре 60 година као чифчије.
-Ђорђијини (3 к., св. Никола), досељени пре 60 година из Мигановца (Крива Река) где су се звали Мутавџијини.
-Казак (1 к., св. Јован). Старином из Доње Будриге, живео у Владову, а пре 40 година прешао у Пасјане на купљено имање.
-Жегранови (2 к., св. Ђорђе), пресељени из Жегре пре 40 година као чифчије.
-Крчкозићи (2 к., св. Врачи). Старином из Липовице. И раније су због зулума напуштали имање и пресељавали се у Пасјане и Владово за чифчије, па се поново враћали у Липовицу. Најзад настањени у Пасјану пре 30 година за чифчије на имању Арбанаса из Подграђа. Презиме им је, кажу, дошло што су их некада ухватили где им украђена коза „крчка“ y лонцу.
-Керић (1 к., св. Петка), пресељен пре 30 година из Владова.
-Цветанци (1 к., св. Тодорица), пресељени из Жегре на купљено имање 1911 год.
-Крстићи (1 к., св. Врачи), пресељени из Липовице 1919 год. на купљено имање.
-Манчић (1 к.), доселио се 1925 године из врањског краја.
Родови Арбанаса мухаџира досељени 1878 год., насељени на местима „Крно Поље“ и „Јеленица“:
-Ајетовић (1 к.), од фиса Хот, из Сијарине (Јабланица);
-Ибраимовић (3 к.) од фиса Краснић, из Маћедонца (Јабланица);
-Весељовић (1 к.), Од фиса Соп, из Лапаштице (Јабланица);
-Етемовић (1 к.), од фиса Бериш, из Стубле (Јабланица);
-Рахмановић (1 к.), од фиса Бериш, из Црног Врха (Јабланица);
-Рамовић (1 к.), од фиса Краснић, из Реткоцера (Јабланица).
Муслимански Цигани су:
-Усићи (1 к.), скитају по Горњој Морави као ковачи.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)