Порекло становништва села Велекинце, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је на западној падини брда Велекиначке Гламе, у близини Мораве. Вода за пиће добија се из Мораве. Бунаре има свака кућа, али се пије само из једног, јер је вода осталих бунара „бљанкава“.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Виноглавске Њиве, Смоница, Ледина, Закута, Арат-е-Гата (Дуге Њиве) H Арат нер ул (Њиве поред пута); за шуму: Виноглава (искварен српски назив Илијина Глава), Луг Береши, Језер, Луги Ибрес (Ибрин Луг) и Забелат-е-Тмлаја (Велики Забели).
Тип, постанак и старине у селу.
Село је збијеног типа. На махале се не дели. Село је старије од арбанашког досељавања јер су y њему Арбанаси затекли четири српске куће, чија су имања по причању ових Арбанаса присвојили неки Турци Новобрђани, па га овима продали. Срби су се онда иселили. Од тада је село расло само прираштајем, али, иако је једно од најстаријих арбанашких села у Горњој Морави (око 240 година), није могло много нарасти, јер се сматра да је његово место „вакаф“. Село је било око самог „вакафа“ (порушене цркве), на утоку једног потока y Мораву, па се доцније повукло мало Северније, али и то није помогло.
Порекло становништва.
У селу живе само Арбанаси.
Родови су:
-Синановић (6 к.),
-Исеновић (4 к.),
-Авдиловић (6 к.) и:
-Реџеповић (1 к.) (последњи никако не напредују, јер су још поред самог „вакафа“ те кажу, да увек има „јетима“ – (сирочића). Сви су постали од једне куће и од фиса су Битић. Предак Курта доселио се из Малесије пре 240 година (осам појасева: Курта, Куртеш, Салах, Синан, Нуха, Синан, Адем и Нухи) што је променио веру, па је морао да бежи од свога братства које је било католичко. Прво се настанио у Горњем Ливочу, где му је остао братанац Цака, а он прешао у Доњи Ливоч. Његов син Куртеш прелази у Велекинце. O њему се прича да је био „много силан“ и да је некоме на извору сабљом руку пресекао што му није уступио место. Због таквих дела замерио се власти па се морао одметнути. Власти су га, кажу, у свом „иљану“ (огласу) прозвале горштаком („маљтар“) и удовичким сином (biri grues vej – бири груес веј) Имао је много имања, „па је и Карадаг купио“, да га тобож доцније прода другим досељеним Арбанасима.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)