Poreklo stanovništva sela Pasjane, opština Gnjilane – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i vode.
Selo je u ravnici, na Pasjanskoj Reci, pri njenom izlazu u ravnicu. Kroz selo prolazi drum Gnjilane–Preševo. Voda za piće dobija se iz bunara, ali oni preko leta često presušuju, te se tada celo selo snabdeva vodom iz „Čubure“ (veliki i plitak bunar) y Gornjoj Mahali.
Zemlje i šume.
Topografski su nazivi za njive: Međulužje, Bostaiište, Vode, Vrbonašnice, Denice, Ledine, Bare, Srednji Stup, Odžine Njive, Ilijina Glava, Pokojnice i Vrtina; za šumu: Ramnište, Pržar, Stankove Soje, Kumanovski Laz, Ramni Deja i Čuka; mesta ranijih pojatap Kostića Breg, Čardače i Kozarnica.
Tip sela.
Izuzevši grupu muhadžirskih kuća, južno od sela i na levoj strani potoka, udaljenu za 1 km., selo je zbijenog tipa i ovalnog oblika. Deli se na Donju i Gornju Mahalu koje do stare škole razdvaja drum a odatle jedan mali i duboki potok.
Postanak sela.
U opštem delu kod postanka naselja je izneto, da se Pasjane kao naselje pominje u doba kneginje Milice i y 17. veku. U ovom poznijem vremenu izgleda da je bilo veće naselje, jer se pominje kao konak na putu iz Novog Pazara za Carigrad. Verovatno da život ovog sela nije prestajao, jer u njemu ima još Srba starinaca koji su stariji od arbanaškog doseljavanja u Gornju Moravu. Oko sredine 18. veka selo je bilo čifluk Džinića. U selu su se y to vreme kao slobodni zemljoradnici nastanili neki Arbanasi Lekići, Babići i Pajkovi. Džinićima je bilo krivo što su im zahvatili zemlju, te ih počnu zlostavljati, ali kad se ovi pokažu dosta otpornim, Džinići počnu da dovode za čifčije sve veći broj Srba, što je Arbanase nagnalo na iseljavanje. Od njih zaostanu samo Pajkovi. Selo je otada raslo doseljavanjem i priraštajem. God. 1878. se na hataru ovog sela nastanjuju i Arbanasi muhadžiri.
Poreklo prezimena.
Srpski rodovi:
-Divinci (6 k., sv. Arhanđeo), starinci. Za vreme neke „damnašnje bitke“ mnogo se njihovih domova iselilo u Šumadiju. Prezime im je po nekom Divi, a imaju i skorašnje prezime Paunkovi, po ocu Paunku.
-Kostići (8 k., Mitrovdan), vrlo su stari doseljenici iz okoline Kosovske Mitrovice. Kostići i Divinci su stariji od arbanaškog doseljavanja u Gornju Moravu.
-Rajčići (1 k., sv. Arhanđeo) su starinom od Kragujevca; pre 300 godina iseljeni u Belanovce (Kumanovo), docnije zbog arbanaškog zuluma pređu u Gornju Moravu. Malo su živeli u Đerekaru, pa opet od zuluma prešli u Pasjane pre 160 godina.
-Mandžukovi (5 k., sv. Nikola). Starinom od Kragujevca. Do pre 100 godina su živeli u Gornjem Livoču, pa su kao čifčije prešli na imanje Srba Karčetovih iz Gnjilana.
-Bugarci (2 k., sv. Nikola) su nepoznatog porekla.
-Šošići (2 k., sv. Nikola). Starinom iz Prilepa. Prilikom seobe krenulo je njih četiri brata, pa se jedan zadržao u Pasjanu a ostali otišli y „Nemačku“.
-Kamiševići (9 k., sv. Đorđe Alimpije). Starinom su iz roda Kamiševića y Donjem Korminjanu. Nisu bili „mirni“, pa su zbog toga zapadali u krv i postajali čifčije, da bi dobili zaštitu jačih gospodara. Boravili su po malo u Petrovcu i Donjem Kuscu, a pre 120 godina su se zadržali u Pasjanu kao čifčije u Amit-spahijinih iz Gnjilana.
-Živkovići (2 k., sv. Nikola); preseljeni iz Kuretišta pre 120 godina.
-Lipovčani (6 k., sv. Vrači); preseljeni iz Lipovice pre 120 godina kad su im se rođaci „poturčilič“. Oni su se, kako pričaju, još u Lipovici zajedno sa Divincima i Kostićima iz Pasjana, „kad je nekad bila ovde bitka“, borili s Turcima i pošto su Turci ponovo osvojili zemlju. Doskoro su čuvali i neku „dugačku istoriju“.
-Rajkovi (1 k., sv. Vrači); preseljeni iz Lipovice pre 100 godina na imanje Arbanasa iz Podgrađa. U Lipovici im Arbanasi „pritisnuli“ imanje, a kažu da su bili bogati kao Džinići.
-Simebojkovi (5 k., sv. Vrači); preseljeni od zuluma iz Lipovice pre 100 godina za čifčije u Pasjanu na imanju Arbanasa iz Podgrađa.
-Karafiljci (3 k., sv. Nikola); preseljeni iz Lipovice pre 100 godina kao čifčije. Prezime im je po nekoj Babi Karafiljki.
-Drndarci (4 k., sv. Nikola); preseljeni iz Lipovice pre 100 godina. Prvo su bili čifčije na imanju lipovačkih muslimana, potom u Rajčića, najzad y gnjilanskih begova.
-Bojići (8 k., sv. Nikola); starinom iz Mozgova (Kriva Reka), živeli u krivorečkim selima Zebincu i Paralovu, a pre 100 godina prešli u Pasjane za čifčije u Sulejman–spaijinih, docnije u prištevačkih begova. Nešto imanja su kupili još za vreme Turaka. U Mozgovu su se zvali Vulini, a u Pasjanu im je dato novo prezime po nekoj njihovoj babi Boji.
-Gudžurci (4 k., sv. Arhanđeo), doseljeni pre 100 godina iz Robovca (Kriva Reka) kao čifčije.
-Gužvini (5 k., sv. Nikola), preseljeni iz Binča pre 100 godina za čifčije u Džinića.
-Matrapazovi (11 k., sv. Arhanđeo); preseljeni pre 100 godina na Požeranja za čifčije. Prezime im je po nekom deda–Pavi koji je govorio kao matrapaz (telalin).
-Jancini (4 k., sv. Nikola), preseljeni iz Vlaštice za čifčije y Isen-pašinih iz Gnjilana.
-Vranjci (6 k., sv. Nikola); starina kao kod roda Vranjci u Golemom Ropotovu, odakle su preseljeni pre 80 godina kao čifči je.
-Gadalci (1 k., sv. Petka); preseljeni sa Vranjcima iz Golemog Ropotova iz roda Paunića. Bili su čifčije u Ismail-begovih iz Gnjilana, a docnije u svojih seljaka Rajčića. Prezime im je po dedi koji je bio brbljivac.
-Baljinci (10 k., sv. Petka), preseljeni iz Golemog Ropotova sa Gadalcima.
-Moravci (4 k., sv. Đorđe), preseljeni iz Donje Morave (Izmornika) pre 80 godina kao čifčije.
-Adži–Perci (5 k., sv. Đorđe), preseljeni od zuluma iz Nosalja kao čifčije pre 80 godina.
-Baštovanci (2 k., sv. Nikola); pre 120 godina iseljeni iz Korminjana u Gnjilane, a docnije živeli u Donjoj Budrizi; u Pasjane prešli pre 60 godina kao čifčije.
-Đorđijini (3 k., sv. Nikola), doseljeni pre 60 godina iz Miganovca (Kriva Reka) gde su se zvali Mutavdžijini.
-Kazak (1 k., sv. Jovan). Starinom iz Donje Budrige, živeo u Vladovu, a pre 40 godina prešao u Pasjane na kupljeno imanje.
-Žegranovi (2 k., sv. Đorđe), preseljeni iz Žegre pre 40 godina kao čifčije.
-Krčkozići (2 k., sv. Vrači). Starinom iz Lipovice. I ranije su zbog zuluma napuštali imanje i preseljavali se u Pasjane i Vladovo za čifčije, pa se ponovo vraćali u Lipovicu. Najzad nastanjeni u Pasjanu pre 30 godina za čifčije na imanju Arbanasa iz Podgrađa. Prezime im je, kažu, došlo što su ih nekada uhvatili gde im ukrađena koza „krčka“ y loncu.
-Kerić (1 k., sv. Petka), preseljen pre 30 godina iz Vladova.
-Cvetanci (1 k., sv. Todorica), preseljeni iz Žegre na kupljeno imanje 1911 god.
-Krstići (1 k., sv. Vrači), preseljeni iz Lipovice 1919 god. na kupljeno imanje.
-Mančić (1 k.), doselio se 1925 godine iz vranjskog kraja.
Rodovi Arbanasa muhadžira doseljeni 1878 god., naseljeni na mestima „Krno Polje“ i „Jelenica“:
-Ajetović (1 k.), od fisa Hot, iz Sijarine (Jablanica);
-Ibraimović (3 k.) od fisa Krasnić, iz Maćedonca (Jablanica);
-Veseljović (1 k.), Od fisa Sop, iz Lapaštice (Jablanica);
-Etemović (1 k.), od fisa Beriš, iz Stuble (Jablanica);
-Rahmanović (1 k.), od fisa Beriš, iz Crnog Vrha (Jablanica);
-Ramović (1 k.), od fisa Krasnić, iz Retkocera (Jablanica).
Muslimanski Cigani su:
-Usići (1 k.), skitaju po Gornjoj Moravi kao kovači.
IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)