Порекло презимена, село Владово (Гњилане)

23. августа 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Владово, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је у равници, на Жегранској Реци, поред пута Гњилане—Куманово. Вода за пиће добија се из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Смоница, Радовц, Кука, Расуља и долина; за шуму: Кодра Зез (Црно Брдо), Врбница и Гропат-е–Мацес (Мачкине Рупе); за утрину: Сук и Плепт (Тополе).

Тип села.

Село је збијеног типа, овалног облика. Мало је и не дели се y махале. Приликом досељавања пре 210 година Арбанаси су у овом селу затекли чифчије Србе који су се потом раселили.

Село је доцније расло прираштајем, али верују, да је на овом месту неки „вакаф“, те није могло много нарасти.

Порекло становништва.

У селу живе Арбанаси и једна кућа православних Цигана.

Арбанашки родови.

-Рустић (7 к.) и:

-Маљок (6 к.), постали од две досељене куће пре 200 година из Малесије. Оба рода су од фиса Бериш.

Род православних Цигана је:

-Дауџија (1 к., св. Василије). Пресељен из Доњег Кусца 1916 год. као чифчија. Год. 1921 je добио мало утрине. Носи турско презиме по гочобиству чиме се раније занимао.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.