Порекло презимена, село Радивојце (Витина)

Порекло становништва села Радивојце, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је поред друма Гњилане–Урошевац, на његовој северној страни. У равници је, а једним делом се пење уз брдо Височу. Изнад села и у селу извире поток Шамак. Вода се пије из бунара по двориштима.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Сланиште, Испод Џаде, Батеница, Смоница и Височа; за шуму: Краварица и Височа; за пашњаке: Лекен.

Тип села.

Село је збијеног типа, изузевши 8 мухаџирских кућа које су мало изван и изнад села, на једном обронку брда Височе. Село се дели у две махале: у Горњу и Лоњу које раздваја улица.

Постанак села.

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се у једној повељи кнеза Лазара око овог садашњег села помиње „Радивојева Глава“. Није јасно, да ли је ово било село или топографски назив. Арбанашки родови села Смире приликом досељавања су се прво настанили у Радивојцу.

Порекло становништва.

У селу и сада има доста старинаца, међу којима су неки поисламљени. Становништво чине већином православни Цигани.

Поред њих има и поарбанашених Срба муслимана или Цигана и Арбанаса.

Родови православних Цигана:

-Каскарци (1 к., раније св. Василије, сада св. Јован), старинци. Презиме добили што им je неко „касаја“ као коњ.

-Нусићи (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола), старинци.

-Бадијавџија (2 к., раније св. Василије, сада св. Никола), старинци.

-Грзићи (2 к., раније св. Василије, сада св. Никола), старинци.

-Тозићи или Магарица (3 к., раније св. Василије, сада св. Никола), пресељени из Горње Слатине као чифчије пре 100 година. Магарицом их назвали у Радивојцу што су се служили магарцем.

-Куран (2 к., св. Василије), досељен из врањског краја за чифчије пре 100 година.

-Владовац (2 к.; једна кућа и сад слави св. Василиј а, а друга по ослобођењу узела св. Јована), досељени пре 60 година из Владова за чифчије.

-Королејци (3 к., св. Арханђео). Старином су из Малешева, живели у Рибнику, а у Радивојце прешли као чифчије пре 60 година.

-Чакинн (2 к., раније св. Василије, сада св. Никола), пресељени пре 50 година као чифчије из Горње Будриге.

-Кузићи (2 к., раније св. Василије, сада св. Никола), пресељени из Партеша пре 50 година.

-Бојићи (1 к., раније св. Василије, сада св. Јован), пресељени из Трпеза пре 40 година.

-Пискар (1 к., раније св. Василије, сада св. Ђорђе), пресељен из Клокота као чифчија пре 35 година.

-Јањићи (3 к., св. Василије), живели као чифчије у Пожерању, Чивлаку и Д. Рамњану. Пресељени пре 30 година.

-Калеја (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола); живео као чифчија у Клокоту и Moгили а пресељен пре 20 година.

-Чопоњак (1 к., раније св. Василије, сада св. Јован), пресељен из Жегре као чифчија пре 20 година.

-Аламанци (3 к., раније св. Василије, сада св. Никола) пресељени из Клокота пре 20 година.

-Ломба (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола), пресељен из Пoжерања пре 10 година.

Поисламљени па поарбанашени Срби (можда Цигани):

-Живићи (4 к.) cy старинци. У ислам су прешли у почетку прошлога века. Сада су у четвртом муслиманском појасу, ушли у фис Краснић.

Од Арбанаса у селу су:

-Прушићи (3 к.), од фиса Тсач; досељени пре 150 година из Пруше у Малесији.

Арбанашки мухаџирски домови досељени 1878 г.:

-Лапаштиц (1 к.), од фиса Краснић, из Лапаштице (Јабланица);

-Бајра (2 к.) из Барја (Лесковац), од фиса Тсач;

-Пасјача (1 к.) из Пасјаче (Топлица), од фиса Гаш;

-Драгобужда (1 к.) из Драгобужде (Врање), од фиса Гаш;

-Сврчак (2 к.) из Свирца (Јабланица), од фиса Тсач;

-Трстен (1 к.) из Трстене (Јабланица), од фиса Бериш.

У селу има и једна кућа муслиманских Цигана који се стално сељакају по селима Горње Мораве као ковачи; презиме им је:

-Куртић.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.