Порекло презимена, село Смира (Витина)

15. јула 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Смира, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Смира је на косама, у подножју Скопске Црне Горе, на Река Мризит (Пландишкој Реци).

Воде.

Вода за пиће добија се из бунара у селу и чесме у махали Реџића. Зими се није и речна вода.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Расуј, Смоница и Маљиште; за шуму: Старо План’иште, Бриња Мале (Велики Рогови), Зене Ливада (искварен српски назив Зелена Ливада), Ливада Јусуфит (Јусуфова Ливада) и Вори Башотис (Башотин Гроб).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале, удаљене од 300—800 метара, које се зову по арбанашким родовима. Има мало и негруписаних кућа у махалама.

Постанак села.

У општем делу, код постанка насеља изнето је, да се Смира помиње у доба краља Милутина. Доцнијих помена нема о њој. Арбанаси веле, да су је њихови преци приликом досељавања нашли пусту са свежим траговима насеља, а знају да су у њој раније живели Срби. Међутим, Срби из неких села, који су пореклом из Смире, кажу, да су избегли од Арбанаса. Смира пада у најстарија арбанашка насеља Горње Мораве. Од арбанашког насељавања село је расло прираштајем, а од 1914 год. у њему се настањују и Срби.

Порекло становништва.

Арбанашки су родови:

-Реџић (24 к.), Аличковић (28 к.) Црновић (17 к.) и Куртовић (20 к.). Сви су од фиса Тсач; досељени су као муслимани пре 200 година из Вокши Ђаковес (Ђаковичке Реке). Предање о њиховом досељавању вели, да су у Мораву њихови преци дошли да продају рујевину. Претставник власти у Партешу им понуди земљу за награду, ако убију две српске „комите“ који су угрожавали јавну безбедност у овим крајевима. За једног од ових „комита“ кажу да је био из Бинча, a други из Пржиграда (више Танишевца). Ови Арбанаси убију првог у Пасјану а другог у Кучевишту (Скопска Црна Гора). Партешки заповедник им тада за награду уступи Радивојце, у коме се ови населе. Због узнемиривања од стране „татара“ преселе се у опустело село Смиру. Пушку „пржиградског комите“ кажу да су чували све до пре 100 година, када им је Дерала-паша из Тетова одузео са свим оружјем и запалио село због неке буне.

Српски родови:

-Перовићи (4 к., Ђурђевдан), досељени 1914 год. из Велике (Андријевица) на купљено имање. Једна њихова кућа је пре досељавања 19 година живела у Јабланици.

-Гојковићи (2 к., св. Никола). досељени 1922 год. из Велике. Старином (пре 300 година) су из Арбаније, из племена Шаље, одакле им је предак Чеља, католик, побегао од крви у Црну Гору.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.