Порекло становништва села Горња Слатина, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је y равници, на Слатинској Реци.
Воде.
Вода за пиће добија се из бунара који често пресушују преко лета.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Блато, Стубл и Арат-е—Кишес (Црквене њиве).
Тип села.
До 1920. године Горња Слатина је била село збијеног типа. Тада су се колонисти почели насељавати на утрини и по крчевинама поред друма Гњилане—Урошевац, те је село добило изглед насеља разбијеног типа. Без колон-истичких кућа село се дели у пет махала, које се зову по презименима родова поарбанашених Срба муслимана.
Постанак села.
У општем делу код постанка насеља је изнето, да се име села Слатине помиње у доба кнеза Лазара. Приликом досељавања предака данашњег становништва из Малесије. Слатина је била чифлук неког бега из Призрена. Село је од тада расло углавном прираштајем. Године 1914. се у њему настањују и православни Срби. Слатина се почела звати Горњом Слатином од оснивања друге Слатине испод ње.
Порекло становништва.
Сада у селу живе поисламљени и поарбанашени Срби, православни Цигани и православни Срби.
Родови поарбанашених Срба муслимана су:
-Другзан (12 к.), Ћосовић (14 к.), Џиновић (9 к.), Ћахијовић (12 к.) и Араповић (5 к.).
Старином су из скадарске области, али су најпре живели и у призренском крају. Преци су им досељени у православној вери и били су као „четири брата“ са прецима: рода Фран у Д. Слатини, свих родова y Љубишту и православног рода Торлића у Клокоту. У ислам су прешли по досељењу. Издају се за фис Соп.
Родови православних Цигана:
-Пучак (1 к., св. Василије). Као момци живели су по многим горњоморавским селима. У Слатини настањени 1910 год.
-Косовићи (2 к., раније св. Василије, од 1912 св. Никола). Као чифчије и момци живели су по многим горњоморавским селима. У Слатини се настанили на купељном имању 1913 год.
Родови православних Срба;
-Деретићи (3 к., св. Јован Крститељ). Досељени из Ораховца (Требиње) 1914 год. на купљено имање.
-Капор (1 к., св. Јован Крститељ). Досељен 1919 год. из Мириловића (Билеће) на утрину.
-Крстићи (3 к., св. Сава). Досељени 1922 год. из Кордевца (Врање) на утрину.
-Цветковић (1 к.), досељен 1925 год. из Липовца (Врање) на утрину.
На крчевинама поред друма су:
-Пецељ (4 к., св. Ђурђе). досељени из Ранковаца (Љубиње), а даљу старину знају у Црној Гори;
-Милојевић (1 к., Шћепандан), досељен 1919 год. из Ранковаца;
-Шешлија (1 к., св. Лука), досељени 1921 год. из Подосоја (Билеће);
-Миленићи (1 к., Никољдан). Досељени 1920 год. из Границе (Билеће);
-Перишић (1 к., Никољдан), Досељени 1921 год. из Границе;
-Перишић (1 к., вере католичке, слави „Јовањдан“), до пре 30 година живели у Рамљану (Сплит), доцније у Сплиту, одакле су досељени 1920 год.
У Турску је 1913 год. исељено 8 домова поарбанашених Срба муслимана.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)