Poreklo stanovništva sela Požaranje (po knjizi Požeranje), opština Vitina – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je u ravnici s obe strane druma Gnjilane—Uroševac, i to na njegovoj sredokraći.
Vode.
Kroz selo protiče Svintulska Reka. U selu ima bunara, ali oni presuše preko leta, a i voda im je teška i „bljankava“, te se za piće donosi voda sa izvora „Tresave“ na 300 m. severoistočno od sela.
Zemlje i šume.
Topografski su nazivi za njive: Bređt (Bregovi), Rosulja, Smonica i Barica; za šumu: Livada Ramićit (Ramićeva Livada), Livada Keć (Loša Livada) ili Troni Asanit (Asanova Greda), Kodra Mal (Veliko Brdo) i Proni Dženemit (Pakleni Potok).
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa. Do Svetskog rata je bilo drumsko selo, ali ovalnog oblika. Posle rata su se počele na zapadnoj strani naseljavati nove doseljeničke srpske kuće, te je selo na ovoj strani dobilo izgled dugačkog drumskog naselja. Selo se deli na 7 mahala: Pirovića (16 k.), Ali–Demovića (29 k.), Zukovića (34 k.), Ramića (11 k.), Terzića ili Aljabačka (17 k.), Muadžirska (22 k.) i Naseljenička (30 k.).
Mahale se zovu po najjačim rodovima i opštim imenom doseljenika, a odvojene su rekom, drumom i sporednim ulicama.
Postanak i ime sela.
O Požeranju se priča, da je vrlo staro selo. U njemu su živeli Srbi i pravoslavni Cigani, od kojih su se neki raselili, a neki prešli u islam. Pravoslavnih starinaca je ostalo svega 2 kuće. Selo je raslo priraštajem, a posle Svetskog rata i doseljavanjem. Po jednoj priči ovo je selo bilo veliko i prvo se zvalo Pazarane i u njemu se tada tobož održavao pazar isto kao i u Novom Brdu, u Binču i na Glavičici (kod Nosalja). I kao da su ovaj pazar ukinuli Džinići kad su podigli Gnjilane, a ime Pazarane prešlo je u Požeranje. Po drugoj priči selo je dobilo ovo ime po požaru koji se desio kad je ratovao „Srp“ sa „Junanom“ (Grkom)*.
* Obe ove priče pričaju poarbanašeni Srbi.
Poreklo stanovništva.
Sada u selu žive najvećim delom poarbanašeni Srbi (možda i Cigani), zatim pravoslavni Srbi i Cigani, Arbanasi muhadžiri i Čerkezi.
Rodovi poarbanašenih Srba (ili i Cigana) su:
-Pirovići (16 k.), Ali–Demovići (29 k.), Zukovići (34 k.), Pamići ( 11 k.) i Terzići ili Aljabaci (17 k.). Svi su starinci.
Vreme prelaska u islam određuju posle Kosovskog boja, ali u nabrajanju pojaseva teraju svega do sedam. Srbi iz okolnih sela ovaj događaj vezuju sa napuštanjem Pećske patrijaršije. O svome prelasku u islam sami pričaju, da su posle „junanove“ (grčke) propasti posrbljeni, a posle srpske propasti „poturčeni“, čime hoće da kažu, da su poreklom stari Arbanasi. Zna se da su doskora svetkovali Badnje veče kao i pravoslavni Srbi. Izdaju se za fis Tsač.
Arbanaški rodovi:
-Agušević (1 k.), od fisa Šalja. Doseljen iz Kačanika pre 40 godina.
-Suljović (7 k.) od fisa Gaš. Doseljen 1878 godine kao muhadžir iz Dragobužde (Vranje).
-Bajrovit (3 k.), od fisa Hot, muhadžir iz Barja (Leskovac).
-Ostroglav (1 k.), od fisa Hot, muhadžir iz Ostroglave (Vranje).
-Malićević (2 k.), od fisa Kliment, muhadžir iz Bugojevca (Jablanica).
-Rustemović (1 k.), od fisa Sop, muhadžir iz Drajinca (Leskovac).
-Oruglica (3 k.), od fisa Beriš, muhadžir iz Oruglice (Jablanica). Do 1926 je živeo y Zagrađu kod Šašara, kada se preselio u Požeranje.
Srpski rodovi:
-Zlatovići (2 k.), starinci.
-Stojiljkovići ili Slatinci (1 k.). Starinom iz Gornje Slatine. Oko 1885 godine se iselili u Srbiju i do 1913 godine živeli u Ramnoj Banji (Jablanica), kada se vratili i kupili imanje u Požeranju, a docnije dobili i utrinu.
-Backović (1 k.. sv. Jovan Glavosek). Doseljen 1921 godine iz Pješivaca (Crna Gora).
-Bulatović (1 k., sv. Luka). Doseljen 1921 iz Rovaca (Kolašin – Crna Gora).
-Marković (1 k., sv. Nikola); doseljen 1920 na utrinu iz Donjeg Romanovca (Masurica). Daljom starinom je iz Rožana (Vlasina), a najdalja stagrina je y Vučedelcu (Masurica).
-Markovići drugi (3 k., sv. Nikola); doseljeni 1922 iz Koznice (Masurica). –
-Marinković (1 k., sv. Arhanđeo) i:
-Stanojević (1 k., sv. Arhanđeo) doseljeni na utrinu 1922 god. iz Dupljana (Masurica).
-Stojiljkovići (3 k., sv. Nikola), Stamenković (1 k., sv. Arhanđeo i sv. Nikola), Pavlović (1 k., sv. Nikola) i Mirosavljević (1 k., sv. Jovan); svi su doseljeni na utrinu 1922. godine iz Dikave (Masurica).
-Mihajlovići (2 k., Petrovdan); doseljeni 1922 god. na utrinu iz Romanovca (Masurica)
-Stanimirović (1 k., Petkovdan) i:
-Stojiljković (1 k., sv. Arhanđeo) doseljeni su na utrinu 1922 godine iz Vučedelca (Masurica).
-Budimir (1 k., sv. Arhanđeo), Ćuk (3 k., sv. Nikola), Vladošić (1 k., sv. Vrači), Vještica (1 k., sv. Đurađ), Šijan (1 k., sv. Arhanđeo) i Dimić (1 k., sv. Arhanđeo), svi su doseljeni 1922 god. na utrinu iz Zrmanje (Lika)
Svi vele da su starinom sa Kosova, odakle su se iselili posle propasti. Rod Budimir navodi za starinu i neko selo Trnovo na Kosovu.
-Kovačević (1 k., sv. Đurađ) je starinom iz Zovi-Dola (Nevesinje), odakle je od austrijske vlasti 1900 god. prebegao u Srbiju i živeo y Dubravi (Jablanica), a 1920 god. doseljen u Požeranje na utrinu.
-Andrijašević (1 k., Đurđevdan) doseljen 1920 godine na utrinu iz Bojišta (Nevesinje).
-Klarić (1 k., Đurđevdan) doseljen 1920 god. na utrinu iz Šipašne (Gacko).
Rodovi pravoslavnih Cigana:
-Pavić (1 k.) i:
-Stojovkić (1 k.), oba slave sv. Vasilija. Kao momci živeli „svuda“ po Gornjoj Moravi. U Požeranju su nastanjeni od 1916 god.
Čerkeski rod je:
-Isaković (novo prezime Asanović) (3 k.); doseljeni oko 1860 god. sa Kavkaza, iz sela Asukaja, Kubanske oblasti, iz plemena Abazi.
U Tursku su 1925 god. iseljene 4 arbanaške muhadžirske kuće iz roda Suljović.
IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)