Клеопатра – Властислава, један пример двочланог имена из XIX века у Лозници

2. јула 2020.

коментара: 0

ПИШЕ: Небојша Мићић

Тежња родитеља и кумова да на крштењима украсе децу каквим звучним и необичним именом, понекад их одведе у екстраваганцију. Ова појава изражена је међу припадницима савременог “џет-сета”, али из следећег примера ћемо видети да није била страна ни локалном крем-друштву XIX века.

У Лозници, 4. октобра 1858. године, добили су кћерку Јелена и Стефан Станић, секретар при Начелству Округа Подринског.  Крштење је обављено 12. октобра, а кума је била Ана, кћи Алексе Ристића, помоћника у истом Начелству. Девојчици су одабрали двочлано име, Клеопатра – Властислава. (МКР1: 1858/228)

У једном старом издању налазимо потврду да овај необични спој није био само плод маште младе госпођице Ристић, већ одраз њеног интересовања за историју и књижевност. Словачки писац, слависта и зачетник националног препорода Јан Колар (1793-1852) бавио се међусобним утицајем словенских и њима суседних култура и књижевности. Он наводи парове грчких и словенских имена, какви су Хераклес – Јарослав и Клеопатра –  Властислава. (Колар 1845: 19) Оваква упаривања представљају чудновате етимолошко-преводилачке конструкте, јер име Хераклес у буквално преводу значи “Херина слава”, док би Клеопатра била “Славна по оцу”. Међутим, изгледа да су стари словенски писци класична имена преводили делом по значењу, а делом по сазвучности са словенским речима. Могуће да је Ани Ристић до руку дошло Коларево дело, преведено на српски и штампано у Београду 1845. године, па је у њему пронашла несвакидашње име за своје кумче.

Име Клеопатра носила је и једна од кћерки тада још увек владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића (смењен на Светоандрејској скупштини у децембру 1858). Појединачна имена Клеопатра и Властислава нису забележена код припадника нижих слојева у Срба (Грковић 1977: негативан налаз)

Лозница 1860, цртеж Феликса Каница

Извори и литература:

МКР1: Матична књига крштених Цркве Покрова Пресвете Богородице у Лозници 1854-1859, Историјски архив Шабац

Колар 1845: Јан Колар, О кньижевной узаймности Славяна, превод с немачког Димитрија Теодоровића, Београд: Књажевска српска књигопечатња

Грковић 1977: Милица Грковић, Речник личних имена код Срба, Београд: Вук Караџић

 

Садржај преузет са портала poreklo.rs мора имати наведено име и презиме аутора садржаја, као и потпис poreklo.rs са линком ка изворном тексту на порталу Порекло.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.