Порекло презимена, село Грмово (Витина)

24. јуна 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Грмово, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у равници, на Горичкој Реци која лети пресушује.

Воде.

Вода за пиће добија се из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Арат Бунарит (Бунарске Њиве), Кућиште, Кривани, Бостаниште, Крући (Крст), Арат Забелит (Забелске Њиве) и Цекат; за шуму: Бјешка Гошицес (Гошичка Шума).

Тип села.

Село je збијеног типа, само су три нове досељеничке куће изван села. Дели се у две махале: Маала Епр (Горња Махала) и Маала Пошт (Доња Махала) које одваја уздужна улица.

Постанак села.

Грмово су Арбанаси приликом досељавања затекли као чифлук Мисин–бега Џинића из Приштине, на коме су чифчије били Срби, који у се раселили пошто су га ови Арбанаси купили. Село је потом расло прираштајем и досељавањем.

Порекло становништва.

Од 1914 год. у њему се настањују и Срби.

Арбанашки родови:

-Оџовић (7 к.), од фиса Тсач. Досељени као муслимани из Вокши Ђаковес (Ђаковичке Реке) као три брата: пре 200 година. Прво су се настанили у Гошици, па су ускоро продали имање другим досељеним Арбанасима.

– Kaћep (2 к.), од фиса Краснић; досељени из скадарске области после Оџовића. Презиме им је наметнуто по роду Каћа у Каменоглави, што се неко од ових оженио из тога рода.

-Бужаљ (5 к.), од фиса Гаш. Досељени пре 150 година: из Бужаља (заселак Будакова) у призренском Подримљу.

-Топојан (5 к.), од фиса Соп; досељени пре 100 година из Топојане (Љума).

Српски родови:

– Динчићи (2 к., св. Никола); досељени из Лескове Баре (Масурица) 1922 год. на утрину

-Ристићи (1 к., св. Петка); досељени из Слајковца (Масурица) 1920 год. на утрину.

-Петровићи (2 к., св. Сава); досељени 1920 год. из Слајковца на утрину.

-Илићи (1 к., св. Арханђео). Старином су из Вишевца (пчињског). Око 1900 год. прешли су у Шарце (заселак села Шумана) у јабланичком срезу; досељени су 1920 год.

-Стошић (1 к., св. Петка); досељен 1919 год. из Лукова (пчињског).

-Петровићи (5 к., Св. Ђурђевица). Старином су из Велике (Андријевица), одакле су 3 куће исељене у јабланички срез (1 кућа пробавила 28, а две 8 година). Ове су три куће досељене 1914 год. на купљено имање; друге две куће су досељене 1921 год. на купљено имање и на утрину.

-Јокићи (св. Никола) дошли су у задрузи, а сада их има 2 куће. Досељени су 1921 год. на купљено имање. Старином су као Јокићи у Дробешу.

-Гојковић (1 к., св. Никола); досељен 1920 год. на утрину. Старина као код Гојковића у Смири. — Васовићи (3 K., св. Арханђео), дошли у задрузи из Гајтана (Јабланица) 1914 год., где су живели 30 година. Старина у Пиви (Црна Гора).

-Јокановићи (1 к., Ђурђевдан); досељени 1914 год. из Гајтана. Старина као код Васовића.

-Перовићи (1 к.. св. Јован). Старином су из Шекулара (Црна Гора). Живели су око 30 година у Боровцу (Јабланица); досељени 1914 год. на купљено имање, а добили и утрину.

-Благојевићи (2 к., св. Јован). Старина је у Пећи. Око 1890 год. пребегли су у Црну Гору, око 1900 год. Пресељени у Свирце (Јабланица). Досељени 1914 год. на купљено имање, а добили и утрину.

-Живаљевићи (1 к., Ђурђевица). Досељени из Велике (Андријевица) 1922 год. на купљено имање, а добили и утрину.

-Раденовићи (1 к., св. Илија). Старином су из Полимља у Црној Гори, одакле су 1906 год. прешли у Магаш (Јабланица). Досељени 1921 год. на напуштено арбанашко имање.

У Турску је 1913 год. исељено 17 арбанашких кућа (9 к. од Оџовића, једна од Каћера; остали су по фису били Краснићи и Гаши, али нису припадали садашњим родовима).

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.