Порекло презимена, село Ливадица (Подујево)

17. април 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Ливадица, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Ливадица је чисто српско село. То је истовремено и једино село у Малом Kосову у коме живе само Срби. Налази се североисточно од Подујева, а припада групи мањих села у котлини. Село Ливадица се налази у долини реке Дубнице. Алувијална раван је ту прилично уска, а долинске стране су благо нагнуте према равни.

Комуникације.

Ливадица се налази поред пута који повезује села по источном ободу Малог Kосова. У односу на главни котлински пут, Ливадица има периферни положај. Међутим, налази се у близини пута који преко најнижег дела развода, код Мердара, повезује долину Kосанице са Малим Kосовом. То је једна од пет главнијих комуникација које повезују Мало Kосово са суседним удолинама и котлинама.

Тип села.

Не може се рећи да је Ливадица изразито друмско насеље, али она са тим типом сеоских насеља има много сличности. Знатан број кућа у овом селу је изграђен поред друма. Обично су куће увучене дубље у двориште, ограда је скоро редовно направљена од ниске тарабе, чинећи више симболичну ограду, него неку стварну заштиту. Црногорци, међутим, често станују у кућама које уопште немају никакве ограде. По томе се неке куће у Малом Kосову могу одмах распознати коме припадај ју: Албанцима, Србијанцима, Личанима или Црногорцима.

О тим питањима на овом месту нећемо више говорити, јер је то већ и објашњено.

Постанак села.

Ливадица је, као што се види, по времену постанка данашњег насеља врло млада. Основали су је Срби који су се после првог светског рата насељавали на добијену земљу. Интересовали смо се да ли су се сами насељеници одлучили да се настане баш на том месту, или им је речено да ту формирају насеље. У вези с тим питањем смо добили неколико врло интересантних обавештења о времену и начину насељавања у ово село.

Порекло становништва.

Становници Ливадице воде порекло из околине Сјенице и Новог Пазара. Kада су њихови стари тамо живели било је доста становника, а мало обрадиве земље. Због тога су се, према неким непоузданим подацима, они почели пресељавати на јужне подгорине Гоча, пре 250 година. Затим су се преселили у село Златаре, под Kопаоником. Међутим, становништво се и ту намножило и морало се ићи даље. У међувремену су се појавиле могућности за насељавање по Малом Kосову.

Услови за обраду земље су у подгорини Kопаоника били врло тешки. Орало се ралицом. »Ваздан орем по све каменито и брдовито«. Због тога се ово становништво релативно лако одлучивало на пресељавање, тим пре што су се у Мало Kосово могли населити на равно земљиште.

На више смо места чули када је ово пресељавање извођено. Будући да је свуда тај поступак био сличан, овом приликом ћемо га укратко описати. Реше се људи да се селе и припремају се. Одвоје најважније ствари и стоку, запакују се и полазе, најчешче по неколико породица заједно, а било је случајева да су се и појединачно пресељавали. Kо је имао кола, био је у повољнијем положају, јер су се тако и »чељад« могла по мало за време пута одмарати. Пут је обично трајао два до три дана. Kола су вукли волови, а најчешће краве. По доласку се прво задрже извесно време у Подујеву, док се не среде административни песлови око додељивања земље, или око најнужнијих договора, ако је у питању купљено имање. Дешавало се да се у Подујеву проведе и по која година, док се на добијеној земљи не подигне нека скромна кућа за основни смештај породице. Становници Ливадице су нам рекли да се они нису често кретали из Подујева док се дефинитивно нису у Ливадицу населили, јер је у околини било много качака који су често пресретали и најбезазленије пролазиаке. Kада се:

-Милан Милићевић доселио у Ливадицу, тада у њој није било ни једне куће. Земљу им је доделио неки инжињер Маринковић, који је инсистирао да се баш на оном земљишту населе. Од првог досељавања земље до дефинитивног насељавања Ливадице, прошло је око три године. Око 1919. године се од качака, кажу, није смело ни из Подујева увек кренути. Зато је требало да се скупи више интересената, па да се онда сви заједно пребаце и тамо у селу, у случају напада од стране качака, заједнички бране. Kачаци су били против насељавања Срба. Зато су се видно и противили свакој њиховој појави. Насељеници су били понекад у ситуацији да се сами боре протв качака који су их нападали и у пољу. Међутим, те одметничке банде нису дуго успеле да се одрже, па је због тога и та опасност била само везана за један краћи период.

У Ливадици сада има више кућа него што их је било у време формирања села, што је сасвим природно. Једно се домаћинство поделило на неколико, јер је и број чланова домаћинства од тада порастао.

-Јочића има пет породица, досељени су из Богиша 1922. године.

-Стевовићи су из Жилинаца, досељени исте године. Из Васиљевца су:

-Анђелковићи, досељени тек 1959. године.

-Ивановићи су из села Равни, у близини Златара. Има их две породице, а доселиле су се 1922. године. Из Златара су се доселили 1922. године и:

-Богићевићи, а има их четири куће. Шест кућа:

-Миличевића такође воде порекло из Златара, а доселили су се исте године.

-Збилићи су такође из Златара. Има их четири породице, а досељени су 1922. године. Отуда су и:

-Тамбурићи, којих сада има пет кућа, и једна кућа:

-Јовановића. Сви су се из овог села доселили исте године.

У Ливадици има доста досељеника и из Богиша. Отуда воде порекло три куће:

-Марковића. Они су такође досељени 1922. године.

-Савићи су се доселили 1932. године, док су се:

-Живковићи, којих има две куће, доселили 1922. године.

-Ристићи су се доселили из Жилинаца, такође 1922. године. Последњи су се доселили:

-Вукајловићи из Богиша. Они су се доселили тек 1957. године.

У Ливадици има и једна кућа, која води порекло из Црне Горе. То су:

-Миловановићи, досељени из Дегрмена 1932. године. У Дегрмен су се доселили из Мораче.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.